Laptop Hantera Bajdena ponovo u centru pažnje: Otkriveni detalji o poslovanju u Kini i šurovanju sa osobljem Gugla na obostranu korist

U laptopu Hantera Bajdena, sina predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džozefa Bajdena, ponađen je veliki broj kontakata najviših američkih zvaničnika zaduženih za nadgledanje odnosa između SAD i Kine i najmanje 10 brojeva telefona visokih rukovodilaca „Gugla“, što je pokrenulo nova pitanja o tome u kojoj meri je on ovakvim vezama mogao da se posluži kako bi izvukao neku korist.

Mnogi državni zvaničnici najvišeg nivoa bili su u poziciji da pomognu poslovnim aspiracijama Hantera Bajdena u Kini dok je njegov otac bio potpredsednik od 2008. do 2016. Tokom tog perioda on se trudio da iskoristi svoje prezime i veze, često dok je njegov otac rukovodio osetljivim državnim poslovima, piše „Njujork post“.

Što se tiče „Guglovog“ trusta mozgova, jedan bivši izvršni direktor rekao je za pomenuti medij da je Hanter Bajden tražio novac od tehnološkog giganta za kineske poduhvate i da je nekoliko važnih ljudi ove kompanije radilo za administraciju Obame i Bajdena tokom potpredsedničkog mandata njegovog oca.

Među imenima i ličnim brojevima mobilnih telefona desetina vladinih zvaničnika i federalnih službenika pronađenim u zloglasnom laptopu Hantera Bajdena ostavljenom u radnji za popravku računara u Delaveru u aprilu 2019. nalaze se i imena Džona Kerija i Maksa Baukusa, koji je u vreme kada je Bajden obavljao funkciju potpredsednika Sjedinjenih Država bio državni sekretar i ambasador SAD u Kinu.

Na broj iz Hanterovog imenika javila se Kerijeva sekretarica, čime je potvrđeno da pripada njemu, dok je Baukusov broj bio onaj koji je koristio u Kini.

Muljavine u Kini

Hanter Bajden i njegov otac dugo su bili aktivni u Kini.

Profimedia

Bajden mlađi je 2013. pratio svog oca na putu u Peking, gde je sa njim otputovao službenim avionom. Bajden stariji tada je imao cilj da smanji tenzije u Južnom kineskom moru, dok je njegov sin želeo da sklopi dogovor, posetivši Džonatana Lija, kineskog finansijera koji je vodio privatni investicioni fond „Bohai Capital“.

Deset dana kasnije kineski zvaničnici su odobrili kinesku poslovnu licencu za „Bohai Harvest“, novu kompaniju koja će ulagati kineski novac u projekte van zemlje koje je Hanter Bajden pokušavao da pokrene više od godinu dana.

Kineski bogataši pili su i ručali sa Hanterom tokom celog mandata njegovog oca. Je Đijanming, šef kompanije „CEFC China Energy Co.“, čak mu je poklonio dijamant od 80.000 dolara.

Osim što se sa Hanterovim poslovnim partnerima sastajao u Beloj kući, Džo Bajden je identifikovan kao primalac 10 odsto udela u kompaniji stvorenoj za zajedničko ulaganje sa CEFC-om. On je u imejlovima spominjan kao „veliki momak“, prema bivšem poslovnom partneru Hantera Bajdena Toniju Bobulinskom.

Baukus i Keri, obojica bivši američki senatori, možda su se sprijateljili sa Hanterom Bajdenom u vreme kad su bili u Senatu njegovog oca, dok nije jasno kako je stupio u kontakt sa drugim američko-kineskim zvaničnicima čija su imena bila na laptopu.

Brus Kvin, koji je u laptopu nazvan „direktorom za implementaciju“ u kancelariji američkog trgovinskog predstavništva Kine, Hongkonga i Tajvana, rekao je da nema pojma zašto bi on bio u „Hanterovom imeniku“.

- Nikada se nismo sreli. Ne mogu ni da pretpostavim zašto ima moj broj. Tada sam išao na sve vrste konferencija i seminara. Nema sumnje da je mogao da prisustvuje nekom od događaja sa mnom - rekao je Kvin za „Post“.

Profimedia

Svi ostali koji su navedeni kao američko-kineski kontakti u Hanterovom adresaru ili su odbili da to komentarišu ili nisu odgovorili na zahteve pomenutog medija za komentar. Među njima su: Tomas Parker, specijalni savetnik potpredsednika za pitanja nacionalne bezbednosti, Sara I. Kemp, koja je radila kao komercijalni savetnik u američkoj ambasadi u Pekingu, i Patrik Muloi, bivši komesar Komisije za ekonomsku i bezbednosnu reviziju SAD i Kine. 

- Ovo još jednom postavlja pitanja o tome u kojoj meri je Hanter Bajden koristio ime svog oca za ličnu korist. Zašto Hanter ima ove kontakte? Da li je on ikada sreo te osobe ili kontaktirao s njima službeno? I ako je tako, kako su ti kontakti koristili Hanteru i njegovom ocu? - rekao je senator Ron Džonson (republikanac koji predstavlja Viskonsin).

Predsednik Bajden je dosledno negirao bilo kakvu umešanost u poslove njegovog sina sa inostranstvom, uprkos sve većem broju dokaza koji sada ukazuju na to da je stariji Bajden bio blisko umešan.

„Gugl“ pere ruke od Hantera

Što se tiče „Gugla“, Kenet Dejvis, koji je između 2008. i 2012. godine radio sa filantropskim i rizičnim kapitalom kompanije vrednim 1,7 biliona dolara, rekao je da se seća da je Hanter Bajden došao u sedište kompanije u Mauntin Vjuu u Kaliforniji kako bi zaposlene u „Guglu“ upoznao sa investicijama u inostranstvu. Dejvis je bio jedan od 10 „Guglovih“ rukovodilaca čiji kontakti su pronađeni u laptopu.

- Pričao je o nekim ludim stvarima kao što je kinesko osoblje. Gledali smo to na određeni način, a ja sam mu se na neki način podsmevao. On sigurno nije znao o čemu govori, mislio je da će mu sve proći zbog prezimena, a i nije bio stručnjak u oblasti koju je pokušavao da predstavi - rekao je Dejvis, dodajući da je to radio ispred svoje firme „Rosemont Seneca“.

Profimedia

Ovu investicionu firmu osnovali su u junu 2019. Bajden i Kris Hajnc, naslednik bogatstva poznatog brenda kečapa i posinak Džona Kerija. Erik Šverin je kasnije imenovan za njenog predsednika. Fond je agresivno sprovodio poslove u Rusiji, Rumuniji, Ukrajini, Kini i drugde.

Dejvis je rekao da ne može da se seti konkretnih poduhvata koje je Hanter Bajden predstavio na sastanku u proleće 2011, a prema podacima iz laptopa predsednikov sin je stupio u kontakt s njim tako što mu je u junu te godine poslao zahtev na Linkdinu.

- Moj sveukupni utisak bio je da je ovaj tip koristio tatino ime da bi se ovajdio. Imao sam pametnije stvari na koje bih mogao da utrošim svoje vreme - rekao je Dejvis.

Ime Bila Marisa, koji je osnovao „Gugl venčers“, ogranak preduzetničkog kapitala kompanije, takođe je bio u laptopu, kao i broj telefona Dena Rajhera, nekadašnjeg direktoroa kompanije za klimatske promene i inicijative za energente. Obojica su od tada napustila kompaniju.

Od ostalih zaposlenih u „Guglu“, u njegovom laptopu nalazi se i ime Žaklin Fuler, tadašnje potpredsednice „Gugla“. Imejlovi pokazuju da Hantera Bajdena i Rajhera povezuje upravo ona. U jednom od podsetnika iz kalendara vidi se da je sastanak Hantera Bajdena i Rajhera zakazan za 2. april 2010.

- Mi smo pravili realne investicije u kompaniji i davali neke grantove nevladinim organizacijama i drugima. Finansirali smo istraživanje - rekao je Rajher o svom radu u „Guglu“, iako se ne seća da je ikada sreo Hantera Bajdena.

„Gugl“ je u saopštenju naveo da nikada nije ulagao novac ni u jedan projekat Hantera Bajdena.

AP Photo/Nick Wass

- Ovo su uglavnom zaposleni koji su odavno otišli ​​i nemamo evidenciju o takvim investicijama -rekao je portparol „Gugla“.

Od „Gugla“ do Bele kuće

Nekoliko zaposlenih u „Guglu“ čija imena su bila u Hanterovom imeniku prešlo je na visoke pozicije u Beloj kući dok je njegov otac bio potpredsednik. Alan Davidson, bivši direktor javne politike, u junu 2015. godine dobio je mesto direktora za digitalnu ekonomiju u Ministarstvu trgovine SAD. Megan Smit, bivša potpredsednica, postala je treći glavni tehnološki direktor u zemlji u septembru 2014.

Hanter Bajden i Smit su bili prijatelji tokom njenog mandata u „Guglu“ i dok je ona bila tehnički direktor. Nakon što je imenovana, Hanter joj je nazdravio na žurki u kući moćnog brokera Hilari Rozen. Njena tadašnja supruga, kolumnistkinja „Njujork tajmsa“ Kara Svišer, bila je tamo, kao i doktor Entoni Fauči, prema izveštajima medija.

U kalendaru se vidi i zakazani sastanak između Smitove i Erika Šverina, predsednika investicione firme Hantera Bajdena „Rosemont Seneca“, u zgradi izvršne kancelarije Ajzenhauera 20. februara 2015. u 16 ​​časova.

Dejvis je takođe podsetio na kompaniju koja je organizovala velike akcije prikupljanja sredstava u ime Demokratskog nacionalnog komiteta - kao i mnogi u Silikonskoj dolini, Gugl i njegovi zaposleni služili su kao pouzdani izvor novca za Bajdena i Demokratsku stranku.

Dok je bila u „Guglu“, Smitova je donirala više od 75.000 dolara Demokratskoj stranci, pokazuju zapisi Federalne izborne komisije. Fulerova je od 2009. dala više od 27.000 dolara demokratama - uključujući 2.700 donacija Bajdenovom odboru za predsedničku kampanju i njegovom komitetu za političku akciju, pokazuju zapisi.

Osim Dejvisa i Rajhera, svi sadašnji i bivši zaposleni u „Guglu“ odbili su da komentarišu ovu priču.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi