Dve savezne države SAD tužile Bajdena zbog „dosluha" sa tehnološkim gigantima

06.05.2022

23:57

0

Napore administracije da zataška određene informacije nazvali su jednim od najvećih napada zvaničnika savezne vlade u istoriji nacije na ustavno pravo Amerikanaca na sloboda govora

Dve savezne države SAD tužile Bajdena zbog „dosluha" sa tehnološkim gigantima
AP Photo/Evan Vucci

Državni tužioci dveju američkih država Misurija i Luizijane, koje predvode republikanci, podneli su tužbu protiv Bajdenove administracije, izvestio je u četvrtak Foks njuz. Države optužuju visoke zvaničnike, uključujući predsednika Džozefa Bajdena, da su pritiskali i, u dosluhu sa kompanijama društvenih medija, cenzurisali i prikrili informacije o brojnim velikim pričama u poslednje dve godine.

Među zvaničnicima koji su imenovani kao optuženi našli su se doskorašnja sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki i predsednikov glavni medicinski savetnik doktor Entoni Fauči.

Oni i drugi pojedinci optuženi su da vrše neprimeren pritisak ili rade zajedno sa nizom velikih tehnoloških kompanija kao što su Meta, Tviter i Jutjub da bi prikrili informacije u vezi sa kontroverzom o laptopu Hantera Bajdena, poreklu kovida 19 i bezbednošću, a izneta je i zabirnutost u vezi sa glasanjem putem pošte tokom pandemije.

Državni tužilac Misurija Erik Šmit i državni tužilac Luizijane Džef Landri tvrde da je Bajdenova administracija to radila pod maskom borbe protiv dezinformacija.

Tužba, podneta u četvrtak američkom Okružnom sudu za zapadni okrug Luizijane, opisuje navodne napore administracije da zataška određene informacije kao jedan od najvećih napada zvaničnika savezne vlade u istoriji nacije na ustavno pravo Amerikanaca na sloboda govora.

U podnesku se dalje tvrdi da su godinama pretili platformama društvenih medija i nagovarali ih da cenzurišu stavove i govornike koje levica ne favorizuje i da su visoki vladini zvaničnici u izvršnoj vlasti prešli u fazu otvorenog dosluha sa kompanijama društvenih medija da bi suzbili neprilagođene govornike, gledišta i sadržaj na platformama društvenih medija pod orvelovskom maskom zaustavljanja takozvanih dezinformacija, odvraćajućih informacija i loših informacija.

AP Photo/Nick Wass, File
Džozef i Hanter Bajden

U izjavi za Foks njuz didžital državni tužilac Misurija Erik Šmit objasnio je odluku da podnese tužbu rekavši da neće čekati skrštenih ruku dok Bajdenova administracija pokušava da pogazi prava Misurija i Amerikanaca iz Prvog amandmana.

Njegov kolega iz Luizijane, Džef Landri, otišao je toliko daleko da je tehnološke gigante okarakterisao kao „produžetak Bajdenove velike vlade“, koja je zauzeta „skrivanjem istine i demonizacijom onih koji misle drugačije“.

Landri je uporedio Džoa Bajdena sa Josifom Staljinom zbog politike kojoj je navodno cilj cenzurisanje slobode govora i uticaj na mase. Državni tužilac je rekao da tužba nastoji da osigura vladavinu zakona i spreči vladu da neustavno zabranjuje, utišava i guši govor.

Među slučajevima navedenim u podnesku je i odluka Tvitera da onemogući deljenje priče „Njujork posta“ iz 2020. koja se fokusirala na sadržaj laptopa Hantera Bajdena koji je vraćen sa popravke u Delaveru. „Vašington post“ i „Njujork tajms“ kasnije su utvrdili da je izveštaj tačan, istakla su dva državna tužioca.

U drugom slučaju Fejsbuk je navodno cenzurisao postove koji sugerišu da je kovid 19 možda slučajno procurio iz laboratorije u Vuhanu u Kini. Državni tužioci tvrde da je Entoni Fauči organizovao pokušaj da se „diskredituje“ narativ dok je „razmenjivao mejlove sa Markom Zakerbergom, generalnim direktorom Fejsbuka, u vezi sa kontrolom i širenjem informacija o kovidu 19“. Kampanja je počela da se gasi tek nakon što je više medija počelo da izveštava o održivosti teorije, navodi se u tužbi.

Profimedia
Entoni Fauči

Pored toga, prema podnesku, Jutjub je efektivno cenzurisao republikanskog senatora Renda Pola i guvernera Floride Rona Desantisa jer su doveli u pitanje efikasnost nošenja platnenih maski tokom pandemije.

Još jedan veliki slučaj u kom su „platforme društvenih medija agresivno cenzurisale“ govor, kako navode Šmit i Landri, bio je početak predsedničke trke u novembru 2020. Državni tužioci tvrde da su zabrinutost Donalda Trampa u vezi sa bezbednošću glasanja putem pošte u to vreme ugušili tehnološki giganti. Trampovi tvitovi su označeni, uz obaveštenje koje je korisnike upućivalo na činjenice vezane za tu praksu.

Kao dodatni dokaz da je Bajdenova administracija vršila neopravdani pritisak na platforme društvenih medija da bi suzbila slobodu govora, u podnesku se pominje izjava generalnog hirurga Viveka Martija iz juna 2021. godine, u kojoj je rekao: „Očekujemo više od naših tehnoloških kompanija... Tražimo da pažljivije prate dezinformacije.“

Štaviše, najnovije lansiranje nove dezinformacione table DHS samo pokazuje da sadašnje političko rukovodstvo SAD namerava da pojača svoju „kampanju cenzure“, upozoravaju državni tužioci.

„Foks njuz“, koji je pokrivao podnošenje tužbe, zatražio je komentar od Mete, Tvitera, Jutjuba, kao i Bele kuće, ali do sada niko od njih nije odgovorio.

Bonus video

RINA

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti