Šta se krije iza Bajdenovog „Ministarstva istine": Hitno reagovali zbog Maska, a za šefa postavili „caricu dezinformacija"

07.05.2022

21:22

0

Iza priče o zaštiti građana od netačnih informacija krije se želja da se svi neistomišljenici ućutkaju

Šta se krije iza Bajdenovog „Ministarstva istine": Hitno reagovali zbog Maska, a za šefa postavili „caricu dezinformacija"
Profimedia/Pixabay

Odeljenje za unutrašnju bezbednost američkog predsednika Džozefa Bajdena saopštilo je prošle nedelje da je formiralo Odbor za upravljanje dezinformacijama za borbu protiv širenja takozvanih dezinformacija na internetu.

Iako tadašnja portparolka Bele kuće Džen Psaki nije elaborirala kako će biro funkcionisati, nagovestila je da će nadgledati dezinformacije o temama kao što su kovid 19 i izbori.

Konzervativci su se često šalili da roman „1984“ Džordža Orvela postaje stvarnost, ali izgleda da je Bajdenova administracija odlučila da bukvalno uzme stranicu iz knjige i stvori „Ministarstvo istine“.

Cilj odbora je da lovi „dezinformacije“, ali s obzirom na dosadašnju retoriku Bele kuće, nije tačno jasno šta podrazumevaju pod dezinformacijama. Mnogo puta tokom godina bili smo svedoci potpune cenzure od strane vladinih zvaničnika i tehnoloških giganata, najizraženije tokom skandala sa laptopom Hantera Bajdena, kada su glavne tehnološke platforme i političari to predstavljali kao „rusku propagandu“.

Dozvoljavanje vladi da diktira šta je „istina“ postavlja opasan presedan, jer umesto toga promoviše željene narative za poboljšanje rejtinga ili podstiče građane da slede vladine uredbe, a sve na bazi narativa „verujte nam, znamo šta je najbolje za vas".

AP Photo/Evan Vucci
Džozef Bajden

Činjenice, po svemu sudeći, nisu bitne. Važno je samo da radite ono što vam se kaže. Ovo je viđeno više puta tokom pandemije, kada su i doktor Entoni Fauči i tadašnji hirurg Džerom Adams insitirali na nošenju maski i socijalnom distanciranju. Prvo su javnosti slali poruku da maske ne moraju da se nose, a onda su to mnogo kasnije nazvali obavezom.

Najsigurnije je držati naciju i ceo svet pod kontrolom, tako što će se kontrolisati ono što ljudi pričaju i ono što mogu da vide, a na kraju i ono u šta veruju. To je efikasno sredstvo da se ućutkaju oni koji se ne slažu i uguše oni koji bi mogli da govore protiv odobrenog narativa režima ili čak i samog režima.

Novo „Ministarstvo istine" je oruđe i ne postoji segment u kom se ovo sredstvo neće koristiti za svakakve namere uz tvrdnje da se sve to čini u ime opšteg dobra.

Mask napravio pometnju

Nije iznenađujuće što je „Ministarstvo istine" kreirano ubrzo nakon što je Ilon Mask kupio društvenu mrežu Tviter, govoreći da će se zalagati za slobodu govora, koja, po svemu sudeći, ne odgovara političkoj eliti u Vašingtonu.

Sa Maskom na čelu Tvitera, oni koji kontrolišu glavne narative strahuju da će izgubiti važan resurs i da više neće moći da promovišu svoje propisane narative i podešavaju algoritme tako da utiču na javno mnjenje.

Upravo zato bilo je neophodno stvoriti novo sredstvo koje će omogućiti da se poruka elite čuje i da se „plebs" drži pod kontrolom.

AP Photo/Kiichiro Sato, File
Ilon Mask

Sloboda govora, koja je prema Maskovom uverenju „od suštinskog značaja za funkcionalnu demokratiju“, direktno se suočava sa pokušajima Bajdenove administracije da se obračuna sa gledištima koja su u suprotnosti sa zvaničnim narativom režima.

„Carica dezinformacija"

Nije iznenađujuće što se na čelu Odbora za upravljanje dezinformacijama našla upravo Nina Jankovič, koja je ovekovečila nekoliko režimskih neistina i koja je već dobila epitet „carice dezinformacija".

Jankovičeva, koja je prethodno savetovala ukrajinsku vladu o dezinformacijama i strateškim komunikacijama pod pokroviteljstvom Fulbrajt-Klintonove stipendije za javnu politiku, izrazila je podršku Kristoferu Stilu, čiji je zloglasni „Stilov dosije“ o mešanju Rusije u izbore tokom izbora Donalda Trampa 2016. ugrozio njegovo predsednikovanje. Uprkos Stilovom gubitku kredibiliteta, Jankovičeva je u avgustu 2020. pričala o bivšem špijunu kao o čoveku sposobnom da ponudi „sjajan istorijski kontekst o evoluciji dezinformacija“, kada je u podkastu govorio o toj temi.

Stilov glavni izvor, Igor Dančenko, kasnije je optužen po pet tačaka za davanje lažnih izjava FBI-ju. Jankovičeva je takođe ponovila nedokazanu teoriju da je laptop Hantera Bajdena proizvod ruske kampanje dezinformacija, koju su širili članovi Trampove kampanje.

- Vraćamo se na „laptop iz pakla“, očigledno. Bajden primećuje da 50 bivših zvaničnika Natseca i pet bivših šefova CIA veruju da je „laptop operacija“ sprovedena pod uticajem Rusije - napisala je Jankovičeva na Tviteru.

Printscreen Youtube/WoodrowWilsonCenter
Nina Jankovič

Pokušala je da se distancira od svojih primedbi tvrdnjom da je jednostavno tvitovala uživo Trampovu prvu predsedničku debatu sa Bajdenom. Međutim, kada je Asošijeted pres u oktobru 2020. zatražio njeno mišljenje o „aferi laptop“, Jankovičeva je rekla da je treba posmatrati kao proizvod Trampove kampanje, odbacujući činjenicu da je laptop pripadao Hanteru Bajdenu.

Kao što je detaljno naveo „Njuzvik“, Jankovičeva je nastavila da produbljuje sumnju u tu priču, tvitujući 22. oktobra 2020. da elektronske poruke ne moraju da se menjaju da bi bile deo kampanje uticaja, kao i da birači zaslužuju taj kontekst, a ne bajku o radionici za popravku laptopa.

U konsolidovanim nastojanjima da se originalni izveštaj „Njujork posta“ o laptopu Hantera Bajdena diskvalifikuje kao „dezinformacija“, Tviter, Fejsbuk i druge platforme društvenih medija zabranile su „Njujork post“ i sprečile njegove korisnike da podele priču nedeljama uoči predsedničkih izbora u SAD 2020. Originalni izveštaj o laptopu je od tada potvrđen sveobuhvatnim izveštajem o tekućoj federalnoj istrazi poreskih prijava Hantera Bajdena, koji je objavio „Njujork tajms“.

Tadašnji izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi kasnije je priznao na saslušanju u senatskom odboru za pravosuđe da je cenzurisanje izveštaja bilo „potpuna greška“ i tu odluku pripisao je „procesnoj grešci“.

Šefovi Tvitera i Fejsbuka bili su na udaru zbog antikonzervativnosti svojih kompanija i sklonosti cenzuri takozvanih dezinformacija, pri čemu je cenzura obično usmerena na konzervativce. Sa druge strane, sada diskreditovani „Stilov dosije“ nije imao problema sa pridobijanjem pažnje kada je prvi put pokrenut na Bazfidu.

AP Photo/Andrew Harnik, File
Hanter Bajden

Nina Jankovič nije imala problema sa širenjem stvarnih dezinformacija dok je pomagala da se istina utiša pod okriljem „borbe protiv dezinformacija“. S obzirom na njenu sklonost ka održavanju antiruskih narativa, moglo bi se postaviti i pitanje da li kontradiktorni dokazi o prevarama o „Zmijskom ostrvu“ i „Duhu Kijeva“ predstavljaju oblike „dezinformacija“ u njenom pojmovniku.

„Za“ i „protiv“

Guverner Floride Ron Desantis je jedan od retkih američkih lidera koji su istupili i obećali da će se boriti protiv orvelovskog biroa za dezinformacije.

- Oni žele da budu u mogućnosti da iznesu lažne narative, a da ljudi ne mogu da govore i uzvrate. Ali nećemo dozvoliti da se Bajden izvuče sa ovim, borićemo se - rekao je Desantis, pozivajući se na režim kao na „propadajuću i diskreditovanu vladajuću elitu u ovoj zemlji", i dodao:

- Verujemo da je od suštinske važnosti da pojedini stanovnici Floride i Amerikanci budu u stanju da govore protiv lažnih narativa koje ovaj režim pokušava da nam zabije u grlo.

Novooformljeni Odbor za upravljanje dezinformacijama izazvao je masovno negodovanje, pa je  šef Ministarstva za unutrašnju bezbednost Alehandro Majorkasa bio primoran da se nekoliko puta pojavi na nacionalnoj televiziji u pokušaju da razjasni kako će jedinica funkcionisati.

Mnogi kritičari, uključujući i istaknute republikance, osuđivali su inicijativu kao gušenje slobode govora, upoređujući je sa Orvelovim „Ministarstvom istine“.

Govoreći u nedelju na Si-En-Enu, Majorkas je odbacio kritike tvrdeći da je misaona policija „upravo suprotno od onoga što će raditi ova mala radna grupa u okviru Odeljenja za unutrašnju bezbednost“.

AP Photo/Mariam Zuhaib
Alehandro Majorkas

- Oni će raditi na okupljanju najboljih praksa u suočavanju sa pretnjom dezinformacija od strane neprijatelja stranih država i te najbolje prakse onda preneti operaterima koji su godinama radili na rešavanju ove pretnje - objasnio je on.

Takođe je više puta uveravao Amerikance da jedinica nema apsolutno nikakvu nameru, „operativno ovlašćenje“ ili „sposobnost“ da špijunira američke građane.

U odvojenom gostovanju na Foks njuzu, Majorkas je branio kvalifikacije i objektivnost Jankovičeve, nazvavši je izuzetno kvalifikovanom i renomiranim stručnjakom u oblasti dezinformacija.

- Ne dovodim u pitanje njenu objektivnost. U odeljenju postoje ljudi koji imaju različite poglede i neverovatno su posvećeni misiji. Mi nismo policija mišljenja - kazao je on.

Tadašnja portparolka Bele kuće Džen Psaki takođe je pokušala da umanji inicijativu protiv dezinformacija kao navodni „nastavak rada koji je započet u Odeljenju za unutrašnju bezbednost 2020. godine pod bivšim predsednikom Trampom“.

Novi korak ka cenzuri objavljen je u sredu, samo dva dana nakon što je Mask postigao dogovor o kupovini Tvitera za 44 milijarde dolara i obećao da će vratiti slobodu govora na platformi.

Reagujući na vesti o Maskovom preuzimanju Tvitera, Jankovičeva je izjavila: „Strah me je kada pomislim da apsolutisti slobode govora preuzimaju više platformi. Kako bi to izgledalo za marginalizovane zajednice, koje već podnose nesrazmerne količine ove zloupotrebe."

AP Photo/Gregory Bull
 

Majorkas je odbacio zabrinutost desnice. Čelnik savezne agencije koja čuva Ameriku od pretnji i brine o kontroli njenih granica i sajber-bezbednosti poručio je da Bela kuća neće koristiti Odbor za upravljanje dezinformacijama kao oruđe za cenzuru i nadzor američkih građana. Ne zalazeći u detalje, on je rekao da će „radna grupa" proučavati vezu između bezbednosnih pretnji i akata nasilja, bez kršenja slobode govora, uz zaštitu građanskih sloboda i prava na privatnost.

Zbog neuverljivih objašnjenja ciljeva ove grupe, republikanska kongresmenka iz Kolorada Loren Bober predložila je zakon o zaštiti slobode govora, kojim bi se ukinuo Odbor za upravljanje dezinformacijama. Ovaj predlog zakona potpisalo je 60 članova Predstavničkog doma.

- Sledeći korake Maoa i Staljina, Bajdenovo neustavno, distopijsko „odeljenje za propagandu" gazi Prvi amandman i pokušava da kontroliše šta ljudi mogu, a šta ne mogu da kažu - poručila je ova kongresmenka u saopštenju.

Budući da demokrate u novembru čekaju neizvesni izbori za Kongres, rastu sumnje da bi se Bajdenovi specijalci za dezinformacije mogli više baviti „unutrašnjim neprijateljima" nego Rusima.

Savršeno sredstvo za širenje dezinformacija vlade SAD

U Autorskom tekstu za „Volstrit žurnal" ugledni profesori finansija i ekonomije Rodžer Kopl i Abigejl Devero upozoravaju na opasnosti delovanje Bajdenovog „Ministarstva istine". Prema njima, američka vlada stvara krizni kontrolni mehanizam koji će stalno biti podešen na „egzistencijalnu pretnju", dok će stručnjaci Odbora za dezinformacije stalno proglašavati ozbiljne pretnje, čak i kada su one male ili uopšte ne postoje.

AP Photo/Patrick Semansky
Džozef Bajden

Komentator lista „Politiko" Džek Šefer još je kritičniji prema Odboru. Kako piše, proglasiti saveznu vladu zvaničnim čuvarom istine isto je kao da ste razbijaču sefova dali da vozi blindirano vozilo puno novca. Šefer ističe da su Bajdenovi ljudi na klizavom terenu jer dobijaju moć da proglase nešto opasnim i nepoželjnim.

Nakon „brendiranja" dezinformacije, kratak je put do potiskivanja spornih informacija ili njihove zamene onim što je svojevremeno Trampova savetnica Kelijan Konvej nazvala „alternativnim činjenicama", piše Šefer. Komentator „Politika" podseća da je američka vlada ta koja proizvodi dezinformacije i laži u industrijskim razmerama i da je to uvek činila.

- Ovo je vlada koja je lagala o pobedi u ratu u Vijetnamu, koja je rekla da je afera „Votergejt" bila „provala trećeg reda". Vlada je vodila tajni rat u Nikaragvi, zatim je lagala o tajnoj ljubavnoj vezi u Beloj kući i koristila pogrešne obaveštajne podatke za forsiranje rata na Bliskom istoku. Čak je i predsednik Barak Obama uskraćivao istinu. Od 600 Obaminih izjava koje je „Politifakt" proverio tokom njegove vladavine, četvrtina nije odgovarala istini - napisao je Šefer.

Zato nije čudno što je senator Kentakija Rand Pol na saslušanju u senatorskom komitetu povodom najave osnivanja Odbora za upravljanje dezinformacijama upitao ministra za nacionalnu bezbednost Alehandra Majorkasa da definiše šta predstavlja dezinformaciju. Ne čekajući njegov odgovor, rekao je: „Nemate pojma šta je dezinformacija. Da li znate ko je glavni liferant dezinformacija u svetskoj istoriji? Vlada SAD."

Bonus video

RINA

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti