SAD već kreiraju planove za novi rat? Zajedno sa Britanijom prave strategiju zbog navodne "kineske pretnje" Tajvanu

SAD moraju da prestanu da snabdevaju Tajvan oružjem, saopštila je u subotu kineska ambasada u Vašingtonu, dodajući da Peking zadržava pravo da odgovori ako se strane sile mešaju u poslove na ostrvu koje smatra neotuđivim delom svoje teritorije i otcepljenom provincijom koja mora jednog dana da bude ponovo ujedinjena sa kopnom.

Najviši zvaničnici američke delegacije, uključujući Kurta Kembela, indo-pacifičkog koordinatora Bele kuće, i Laura Rozenberger, najviši zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost Kine, sastali su se početkom marta sa zvaničnicima Ujedinjenog Kraljevstva kako bi izradili planove za vanredne situacije u slučaju sukoba sa Kinom preko Tajvana, objavio je Fajnenšel tajms.

Susret je navodno bio deo šireg dvodnevnog sastanka između američkih i britanskih timova o indo-pacifičkoj strategiji, prema citiranim izvorima.

Vašington je navodno bio podstaknut da pojača svoje angažovanje po tom pitanju sa evropskim saveznicima, kao što je Velika Britanija, zbog onoga što administracija Džozefa Bajdena smatra sve asertivnijim stavom Pekinga u vezi sa Tajvanom.

Ostrvom se upravlja nezavisno od 1949. godine, kada se ono odvojilo od kontinentalne Kine tokom građanskog rata koji je rezultirao preuzimanjem kontrole Komunističke partije nad Kinom.

Profimedia

Peking, čija zvanična politika predviđa mirno ujedinjenje Tajvana sa kontinentalnom Kinom, tokom nekoliko decenija vodio je runde pregovora sa ostrvskim vlastima. Tajpej je, međutim, uporno odbijao Pekingov predlog „jedna zemlja, dva sistema“.

Planiranje „tajvanske krize“

Veruje se da se na sastanku SAD i Velike Britanije u martu razgovaralo o širenju diplomatskog dometa Londona u Tajpeju, kao i o merama za odvraćanje u Aziji, piše Sputnjik. Diskusija je navodno uključivala i razgovore o potencijalnoj britanskoj ulozi u sukobu između SAD i Kine oko Tajvana.

Sastanak američkih i britanskih zvaničnika bio je „najviši“ i „najznačajniji“ dijalog o Tajvanu koji se vodio između dve zemlje i deo je „dubljeg političkog razgovora“ koji je pokrenula Bajdenova administracija, rekao je zvaničnik, dodajući:

- Naravno, krizno planiranje bi predstavljalo veliki deo svakog takvog razgovora o Tajvanu.

Bela kuća nije ponudila nikakav zvaničan komentar o sastanku o Tajvanu.

AP Photo/Patrick Semansky

Pojačani angažman američke administracije sa Ujedinjenim Kraljevstvom u vezi sa Tajvanom dolazi posle njenih naprednijih razgovora sa Japanom i Australijom.

U meri u kojoj je Bajdenova administracija spremna da poveća saradnju po tom pitanju nekim saveznicima se sada dostavljaju obaveštajni podaci o Tajvanu koji su ranije bili klasifikovani kao „NOFORN“, dodali su izvori. Ova oznaka obično zabranjuje deljenje informacija sa bilo kojim stranim zvaničnicima.

Prošle godine je britanski nosač aviona Kraljica Elizabeta bio raspoređen u Indo-Pacifiku više od šest meseci kao deo britanske Udarne grupe nosača aviona koja je započela 28-nedeljno raspoređivanje širom sveta u okviru „projekcije moći".

Navedeno je da je visoki tajvanski zvaničnik rekao da je Tajpej svestan navodno pojačanih napora SAD da uključi više saveznika u svoje tajvansko planiranje.

- Oni su to radili sa Japanom i Australijom, a sada pokušavaju to da urade sa Britanijom - rekao je on.

Ranije ove nedelje ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Liz Tras sugerisala je da bi NATO trebalo da ima veću ulogu u Aziji.

AP Photo/Alberto Pezzali, File

- Moramo da sprečimo pretnje u Indo-Pacifiku, radeći sa saveznicima kao što su Japan i Australija kako bismo osigurali da Pacifik bude zaštićen. Moramo osigurati da demokratije kao što je Tajvan budu u stanju da se brane - rekla je Tras.

Kako je Peking sve više pojačavao vojnu aktivnost oko Tajvana tokom prošle godine, leteći sa više ratnih aviona u blizini ostrva, spekulacije da bi Kina mogla da napravi korak protiv Tajvana postale su češće nakon što je Rusija pokrenula svoju specijalnu operaciju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine 24. februara.

Ranije u martu bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je „Tajvan sledeći“ u intervjuu sa Marijom Bartiromo, voditeljkom emisije „Jutra sa Marijom“ Foks Biznisa.

Odmeravajući spekulacije, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji odbacio je poređenje sa ruskom operacijom, rekavši da su „pitanje Tajvana i ukrajinsko pitanje različita po prirodi i uopšte nisu uporediva“.

- Najosnovnija razlika je u tome što je Tajvan neotuđivi deo Kine i tajvansko pitanje u potpunosti pripada kineskim unutrašnjim poslovima. Šema da se Tajvan iskoristi za obuzdavanje Kine osuđena je na propast - rekao je on.

AP Photo/Susan Walsh

SAD su okončale formalno priznanje Tajvana nakon što su uspostavile diplomatske odnose sa komunističkom vladom kontinentalne Kine 1979. Američki predsednik Džozef Bajden ponovo je potvrdio posvećenost Vašingtona „politici jedne Kine, vođenoj Zakonom o odnosima sa Tajvanom“ tokom virtuelnog sastanka sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom u novembru 2021.

Ipak, Vašington je nastavio otvoreno da šalje vojnu pomoć Tajvanu nakon što je 2019. potpisan ugovor o kupovini oružja, ratnih aviona i vojnih zaliha od SAD u vrednosti od 17 milijardi dolara, uprkos tome što dve zemlje nemaju formalne odnose.

U subotu je portparol kineske ambasade u SAD Liu Penđu optužio Vašington i Tajvan da su u međusobnom dosluhu.

- Neki ljudi namerno povlače paralelu između Tajvana i Ukrajine, uprkos činjenici da su to dva suštinski različita pitanja. Njihov cilj je da obmanu javnost i da od toga imaju koristi - rekao je on i naglasio da će Peking štedeti napore da postigne mirno ujedinjenje Tajvana sa Kinom.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi