Pre 19 godina dogodila se najveća "kulturna pljačka" modernog doba: Dok su Amerikanci osvajali Bagdad, ukraden je i deo istorije sveta

Dana 10. aprila 2003. godine, prvi lopovi ušli su u zgradu Narodnog muzeja Iraka. Osoblje se povuklo dva dana ranije, u iščekivanju dolaska američkih trupa koje su krenule u osvajanje Bagdada.

Dok se zaposleni nisu vratili, muzej je tokom 36 sati opljačkan uzduž i popreko, a Iračani su krivili američke trupe da su nemo gledale na sve što se događalo.

Osoblje je sklonilo 8.366 artefakata pre pljačke, a tokom 36 sati ukradeno je 15.000 predmeta, koliko se procenjuje. Vraćeno je njih 7.000, dok se za ostalima, uključujući i artefakte stare hiljadama godina, i dalje traga.

AP Photo/Khalid Mohammed

Ova pljačka se smatra jednim od najgorih primera kulturnog vandalizma modernih vremena, a od tada je iračka kulturna istorija ostala osakaćena, dok je ilegalna trgovina antikvitetima cvetala.

Tek prošlog jula su SAD saopštile da će Bagdadu vratiti oko 17.000 predmeta, starih oko 4.000 godina, koji su ukradeni tokom protekle decenije.

Tačan broj ukradenih predmeta je nemoguće utvrditi, a arheološka nalazišta širom zemlje su ozbilno oštećena ili zanemarena, dok su brojni muzeji opljačkani.

Među predmetima koji su vraćeni Iraku je i 3.500 godina stara glinena pločica sa odlomkom čuvenog epa o Gilgamešu, koji se nalazio u Muzeju Biblije u Vašingtonu. To je samo jedan od mnogih antičkih artefakata koje je svojevremeno sakupio Dejvid Grin, milijarder i vlasnik "Hobi lobija", lanca umetničkih prodavnica. Dve godine nakon što je Grin otvorio muzej posvećen hrišćanskoj umetnosti u Vašingtonu, američko Ministarstvo pravde je 2019. zaplenilo ovu dragocenost, ali i mnoge druge artefakte Bliskog istoka.

AP Photo/Khalid Mohammed

Ministarstvo pravde je navelo da su "pokupljeni" u Iraku, posle čega se njima ilegalno trgovalo u Izraelu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Kako se navodi, "Hobi lobi" je 2014. godine od ugledne aukcijske kuće kupio pločicu za 1,67 miliona dolara. Prethodnu ju je diler uneo u SAD 2003. godine, kako se sumnja, nakon kupovine u Londonu od dobro poznatog jordanskog trgovca antikvitetima Bliskog istoka.

Među predmetima koji se i dalje vode kao nestali je i teg od crnog kamena u obliku patke, napravljen oko 2070. godine pre nove ere, a iskopan je u drevnom gradu Uru. Pominje se i zlatna posuda pronađena na kraljevskom groblju u istom gradu.

Najlakše su otuđeni brojni pečati koji su lagodno transportovani zbog svoje veličine i postojećeg crnog tržišta. Od 5144. koliko ih je ukardeno, malo više od polovine je vraćeno.

Pojedini, veoma dragoceni predmeti, bili su toliko prepoznatljivi da nikako nisu mogli da se nađu na slobodnom tržištu, što sugeriše da su za njih kupci već stajali u redu. Sa druge strane, ukradene su i pojedine kopije, a originali su ostali netaknuti.

"To se događa"

Kada se 2003. godine pročulo za pljačkanje muzeja u Bagdadu, odmah se stupilo u akciju. Jedan od uspešnijih programa bila je amnestija, koju su garantovale vlasti - tada je do januara 2004. vraćeno skoro 2.000 predmeta, a nekoliko hiljada su potom zaplenili američki i irački istražitelji.

Vraćanje predmeta je u početku bilo na lokalnom nivou. Primera radi, mermerna maska iz Varke, nastala oko 3100. godine pre nove ere, pronađena je na obližnjoj farmi posle dojave.

 

 

Drugi predmeti su se vraćali kući nakon međunarodnih istraga, poput statue asirskog kralja Argona II, zaplenjene u Njujorku 2008. godine. Muzeju je vraćena 2015.

Najteži ukradeni predmet bila je statua bez glave sumerskog kralja Entemena iz Lagaša. Pronađena je 2006. u Njujorku, uz pomoć trgovca umetninama.

Iako su, nažalost, pljačke pojava koja prati brojne ratove, razmere pustošenja iračkog muzeja su bile zaprepašćujuće. Posebno je bilo frustrirajuće što su se ignorisala upozorenja da bi slični incidenti mogli da se dogode. Američka administracija je samo kratko odgovorila: "Stvari se događaju".

Stručnjaci su naveli da je to bio vrlo dobar primer da je antikvitetima potrebna zaštita u konfliktnim zonama. Međutim, to nije slučaj. Usledila su velika pustošenja i uništavanja arheoloških nalazišta i muzeja u Siriji i Libiji. Dobro je poznato da se Islamska država finansirala prodajom antikviteta iz privatnih i javnih kolekcija, ali i sa arheoloških lokacija.

Prema istrazi iz 2017. godine, više od 100.000 artefakata se dnevno nudilo na prodaju putem interneta. Oko 80 odsto čine lažni ili, pak, ukradeni, predmeti.

Osim toga, privatni kolekcionari svojim aktivnostima samo hrabre ekonomiju zasnovanu na ilegalnoj prodaji/kupovini.

Gubitak arheoloških nalazišta i artefakata je poguban za celo čovečanstvo.

Narodni muzej Iraka svečano je ponovo otvoren 2015. godine, međutim, i dalje ostaje tuga zbog mnogih predmeta koji i danas nisu pronađeni. Dok je muzej ponovo pokušavao da povrati svoj stari sjaj, džihadisti Islamske države su u Mosulu uništavali drevne figure.

- Ovi varvarski, kriminalni teroristi hoće da unište nasleđe čovečanstva i iračke civilizacije - rekao je tada irački premijer Hajder al Abadi.

Arheolozi-detektivi

U kancelarijama Narodnog muzeja Iraka konstantno se odvija velika međunarodna potraga za blagom.

Vafa Hasan je za Independent ispričala kako izgleda traganje za predmetima koji su rasuti svuda po svetu.

- Nalaze se u SAD, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Libanu, UAE, Španiji... svuda. Pripadaju nama i svim snagam se trudimo da ih vratimo nazad - poručila je. 

Hasan je bila zadužena za povraćaj desetina hiljada artefakata koji su se, nakon što su ukradeni iz Iraka, našli u muzejima i privatnim kolekcijama.

Pronalaženje izgubljenih predmeta je igra mačke i miša. Može se reći da je ova oblast najvažniji arheološki region u svetu.

Upravo u Mesopotamiji, između reka Tigar i Eufrat, rođena je civilizacija. Tu su nastali prvi gradovi i prve reči su zapisane.

 

 

Ipak, isto područje je bilo često podložno razaranjima i pljačkama. Evropski arheolozi su rutinski prenosili otkrića u svoje zemlje početkom 20. veka. Ilegalna kopanja bila su svakodnevica tokom vladavine Sadama Huseina. Međutim, Pandorina kutija je otvorena kada su Amerikanci započeli invaziju Iraka.

Upad u muzej je bio veliki udarac za sve. Taman kad se mislilo da je kulturnom razaranju tog obima kraj, džihadisti su 2014. godine počeli da ruše sve pred sobom, uključujući i važne muzeje i arheološke lokacije jer su bili vođeni interpretacijom islama po kome su "idoli bili zabranjeni", poput statua ili grobnica.

Međutim, Vafina strast ka očuvanju dragocenosti Iraka bila je jača od mržnje ekstremista ka njima.

- Mi smo zemlja sa bogatom istorijom, toliko je drevnih naroda ovde živelo. Ako odete u Vavilon, zemlja je i dalje puna arheoloških komada, poput cveća. Ali, toliko toga nedostaje - rekla je.

Profimedia

Zajedno sa svojim timom pretražuje internet u potrazi za mesopotamijskim predmetima. Svakom otkriću potrebno je drugačije pristupiti. Ukoliko se neki antikvitet nalazi u stranom muzeju, diplomatija je potrebna. Povraćaj predmeta iz privatnih kolekcija je drugačija priča.

- Najvažnije su aukcije. Pratimo šta se prodaje, a ako nešto uočimo, snažno se borimo da to povratimo - objasnila je.

Zbog prirode svog posla, Vafa mora da bude u kontaktu sa stranim službama, policijom, Interpolom, kolekcionarima, muzejima i brojnim ambasadama.

- Ne mogu lično da vidim mnoge predmete, zato moramo da plaćamo advokatima da ih donesu nazad. Dešava se da od određenih artefakata moramo da odustanemo jer nemamo novca - dodala je.

- Ova zemlja je već platila veliku cenu i to krvlju. Makar nam vratite našu istoriju - zaključila je.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi