Intervju Medlin Olbrajt koji i danas uliva jezu: Da li je vredelo ubiti pola miliona iračke dece? (VIDEO)

Pre 19 godina, tadašnji američki predsednik Džordž Buš mlađi najavio je početak rata u Iraku.

Među najvećim arhitektama tog rata bili su i Kolin Pauel, prvi Afroamerikanac na mestu državnog sekretara SAD, i Donald Ramsfeld, tadašnji ministar odbrane. Obojica su preminula prošle godine.

Danas, na dan donošenja odluke o bombardovanju Jugoslavije 1999. godine, preminula je Medlin Olbrajt, prva žena državni sekretar SAD.

Inače, cilj operacije "Iračka sloboda" bio je da se okonča vladavina Sadama Huseina i eliminiše oružje za masovno uništenje koje je ta azijska zemlja navodno posedovala. Danas je jasno da je to bila laž, za koju niko od zapadnih zvaničnika nije odgovarao.

Međutim, i pre toga su američki političari zgrožavali javnost svojom politikom prema Bliskom istoku. 

I dalje ima onih koji pamte intervju koji je Olbrajtova dala u emisiji "60 minuta" 1996. godine novinarki Lesli Stal.

Na pitanje da li je bilo vredno nametanje sankcija Iraku, što je dovelo do smrti pola miliona dece, a što je mnogo veći broj od broja japanske dece preminule kada je Amerika ispustila atomsku bombu na Hirošimu, Olbrajtova je odgovorila: "Mislimo da je bilo vredno toga".

Nije uopšte odbacila astronomsku brojku koja je pomenuta, niti istakla da su to možda netačni navodi. Sasvim mirno je odgovorila na pitanje.

Olbrajtova, koja je imala pristup obaveštajnim podacima, nije učinila ništa da negira navode Lesli Stal, već je iskreno odgovorila, otkrivajući da su brojke u vreme kada je vođen intervju najverovatnije bile tačne.

Kako su političari "prali ruke" od Iraka

Ipak, godinama kasnije, u julu 2017, dvoje akademika sa Londonske škole ekonomije (LŠE), profesor Tim Dajson i doktorka Valerija Setoreli, istakli su da je tvrdnja da je 550.000 dece preminulo kao rezultat sankcija spektakularna laž.

- Ogroman broj smrtnih slučajeva kod iračke dece usled vojne intervencije Zapada, sankcija, imperijalizma i pohlepe uopšte nije spektakularna laž, već je spektakularno koliko se malo pažnje obraća na kontekst - napisao je pre nekoliko godina akademik Talha Abdulrazak.

Kako je istakao, istraživači sa LŠE su se fokusirali na pomenuti segment iz emisije "60 minuta", a da nisu razmatrali druge medijske izveštaje.

- Ovo nisu obični ljudi koji nemaju pristup podacima i procenama obaveštajnih službi. Kada visoki zapadni zvaničnici i svetski lideri citiraju takve izveštaje ili kažu da je vredelo ubiti pola miliona dece, to čine dok imaju pristup nekim od najnaprednijih procena. Ovakva ograničena upotreba podataka akademika LŠE pokazuje da je smrt iračke dece viđena kao manje važna u akademskoj industriji koja pruža zgodan paravan iza koga se kriju zapadni ratni zločinci. To daje utisak da nikoga zapravo nije briga, dokle god je Zapad oslobođen bilo kakve krivice ili griže savesti i dokle god su žrtve deca koja ne pripadaju zapadnom svetu, i da su brojke samo predmet debate, a ne nešto za čim treba žaliti - zaključio je on.

Profimedia

U kasnije objavljenim memoarima, Olbrajtova se prisetila šta je izrekla u intervjuu.

- Mora da sam bila poludela. Trebalo je drugačije da formulišem odgovor i istaknem mane u premisi koja je dovela do tog pitanja. Sadam Husein je mogao da spreči smrt i patnju bilo kog deteta tako što bi ispunio svoje obaveze. Čim sam progovorila, volela bih da sam mogla da zamrznem vreme i povučem svoje reči. Moj odgovor je bio užasna greška... Ništa nije vrednije od života nevinih ljudi. Upala sam u zamku i rekla nešto što nisam mislila. To je samo moja krivica i ničija druga - navela je ona.

Nakon toga je istakla da je Sadam zloupotrebljavao iračke resurse i da se sankcije nisu odnosile na lekove ili hranu.

Međutim, autor Šeldon Ričman je u tekstu iz 2004. godine napisao da su njene izjave sadržale očigledne kontradiktornosti.

- Kazala je da hrana i lekovi nisu bili pod sankcijama, a onda je navela da je Sadam Husein mogao da spase decu samo da je ispunio obaveze. Da li to znači da je još više hrane i lekova moglo biti dostupno da je Sadam učinio ono što je od njega tražila američka vlada? Ako je tako, onda su američki zvaničnici bili delimično odgovorni za štetu koja je naneta iračkom narodu - poručio je on.

Profimedia

Prema njegovim rečima, Sadam nije koristio sankcije kao izgovor da izgladnjuje narod. Upravo suprotno, delio je hranu kako bi mu ljudi bili lojalni. Obezbeđivao je Iračanima subvencionisane domove, jeftinu energiju i slično. 

Osim toga, i on je istakao da Olbrajtova nije preispitala brojku od 500.000 dece. Iako je diskutabilno utvrditi koji sve uzroci dovode do smrti dece jer se tu može raditi i o kontaminiranoj vodi, nestašici hrane i neadekvatnom zdravstvenom sistemu, činjenica je da se radi o nekoliko stotina hiljada preminule dece - i to samo tokom devedesetih, kada se o tome diskutovalo.

Bilo kako bilo, iako je istakla da je bila nesmotrena tokom intervjua, to je učinila tek u memoarima 2004, i ono što je najvažnije, nikada nije izrazila kajanje.

- Možda je to zato što je bila iskrena, a njeno zakasnelo objašnjenje je usledilo jer je imala na umu kakvo nasleđe ostavlja. Možemo biti sigurni u jednu stvar: reči njenog originalnog odgovora su se raširile zapadnim svetom. Možda su čak stigle i do pojedinih terorista koji su počinili napad 11. septembra - zaključio je Ričman.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi