EU preti, ali može da sabotira samu sebe: Zašto je za Brisel uvođenje sankcija Rusiji ozbiljna glavobolja?

Dok Zapad traži načine da sankcioniše ruskog predsednika Vladimira Putina zbog eskalacije sukoba u Ukrajini, Evropa bi bez obzira na sve pokušaje da se nosi u skladu sa američkim partnerima mogla da pomogne u finansiranju Kremlja putem plaćanja nafte i gasa.

Evropljani su u javnosti oštro govorili o sankcijama koje bi uveli Rusiji, čak i pre nego što je Putin poslao „mirovnjake“ na istok Ukrajine u ponedeljak uveče. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je da će isključiti Rusiju iz međunarodnog bankarskog sistema, a britanski premijer Boris Džonson izjavio je da ruske kompanije neće moći da obavljaju transakcije u američkim dolarima i britanskim funtama.

Uvođenje tih finansijskih sankcija moglo bi značajno da pogodi Putina, ali pozicija EU nije potpuno jasna kada je reč o smanjenju njegovih najvažnijih prihoda od ugljovodonika, koji pokrivaju više od trećine budžeta Moskve. Ostaje nejasno da li bi bankarske sankcije sprečile plaćanja EU ruskoj državnoj gasnoj kompaniji "Gasprom". Kako stvari stoje, izgleda da će novac za energiju nastaviti da teče u Moskvu, čak i tokom sukoba u Donbasu.

Glavni problem je u tome što je Evropa zavisna od "Gaspromovih" gasovoda, a jedini značajan korak koji je nemački kancelar Olaf Šolc napravio u tom pravcu jeste to što je obustavio odobravanje ruskog gasovoda "Severni tok 2". U 2020. godini 35 odsto ukupnog uvoza gasa u EU dolazilo je iz Rusije, što je znatno više u odnosu na 26 procenata u 2010. U 2021. ruski udeo u uvozu gasa u EU bio je veći od 42 procenta samo putem gasovoda, ne uključujući isporuke tečnog prirodnog gasa.

Energenti su veliki problem kada je u pitanju sposobnost EU da uvede sankcije Rusiji, rekla je Marija Šagina, koja je gostujući viši saradnik na Finskom institutu za međunarodne poslove.

Dok je Amerika odlučujući vojni teškaš Zapada u obračunu sa Rusijom, Evropa teoretski ima veću ekonomsku polugu, samo ukoliko odluči da je iskoristi. Evropa ostvaruje skoro 10 puta više trgovine sa Rusijom nego SAD.

AP Photo/Michael Sohn, File

Italijanski premijer Mario Dragi naglasio je u petak da sankcije ne bi trebalo da uključuju energiju.

- Sankcije treba da budu efikasne, ali i održive - izjavio je on.

Fon der Lajenova se suprotstavila Dragijevim primedbama rekavši za CNBC da su sve opcije na stolu kada je u pitanju energetski sektor. U praksi, međutim, EU ne bi bila u stanju da postigne potrebnu jednoglasnost o sankcijama energetskom sektoru bez podrške velike zemlje poput Italije.

Upitana o Dragijevim primedbama, Fon der Lajenova je naglasila da stavlja do znanja kakvi su izgledi za odustajanje od ruskih gasovoda i prelazak na tankere ohlađenog tečnog prirodnog gasa.

Nemačka, najveća evropska ekonomija, takođe nije entuzijastična po pitanju bilo kakvih ograničenja tokova gasa iz Rusije, koje želi da proširi gasovodom "Severni tok 2". Upitan koliku težinu su nemački poslovni interesi imali u proceni mogućih sankcija, Rolf Mucenih, lider parlamentarne grupe socijaldemokrata, priznao je da su negativni efekti na ekonomiju važan faktor.

- Morate to uzeti u obzir, posebno kada su u pitanju potrošači. Ne samo da se suočavamo sa mogućnošću prilično praznih rezervoara za skladištenje gasa, već i s prekidima u isporuci iz Rusije. Imamo alternative... Ali radije bismo izbegli sve ovo - rekao je on na nemačkoj javnoj televiziji u nedelju.

Pixabay

Nemačko udruženje industrije BDI upozorilo je da rastuće cene energije i gasa prete da slome ekonomiju, dodajući da je situacija toliko ozbiljna da čak i srednja preduzeća iz raznih sektora koja su lojalna svojoj lokaciji moraju da razmisle o preseljenju u inostranstvo.

Duboka zavisnost

Gas je samo jedan element energetske zavisnosti Evrope od Rusije. EU takođe uvozi polovinu svog kamenog uglja iz Rusije, popunjavajući jaz između evropske potrošnje i proizvodnje. U 2020. istočni sused EU takođe je bio njen glavni trgovinski partner kada se radi o sirovoj nafti, daleko ispred Norveške, Kazahstana i SAD.

Nijedan veliki evropski lider direktno ne tvrdi da bi EU trebalo da prestane da ih kupuje od Rusije u slučaju rata. Neki, uključujući Fon der Lajenovu, sugerišu da EU ima mogućnost da izdrži prekid u tokovima gasa ako ih prekine rat, ali ne i da bi EU trebalo da preuzme inicijativu i napadne Rusiju.

Majk Fulvud, viši naučni saradnik na Oksfordskom institutu za energetske studije, smatra da su izgledi za to veoma mali.

- Takođe je malo verovatno da bi EU ciljala na energente, jer ukoliko bi odbili da kupe naftu, gas i ugalj od Rusije, to bi ekonomiji Evrope nanelo ogromnu štetu, više nego Rusiji - smatra on.

Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Složenije pitanje je da li su finansijske sankcije EU, na primer usmerene na SVIFT sistem plaćanja, zapravo jedan od načina da se prekine plaćanje gasa. Fulvud je primetio da bi Rusi mogli da obustave isporuke gasa zbog ovakvih blokada u bankarskom sistemu. 

- Ako Rusija prestane da se plaća u okviru SVIFT-a, onda se povećava verovatnoća da će "Gasprom" ograničiti isporuke gasa jer one ne bi bile plaćeni - zaključio je on.

Frančesko Đumeli, vanredni profesor na Univerzitetu u Groningenu, tvrdi da je ta pozicija nijansiranija. Napomenuo je da je SVIFT jednostavno sistem za razmenu poruka i da zabrana sama po sebi ne bi blokirala transakcije. Kupci iz EU mogli bi da nađu druge načine plaćanja.

EU povećava izglede za neke sankcije protiv ruskog sektora nafte i gasa, ali izgleda da se one ne primenjuju odmah na direktnu prodaju ugljovodonika Evropi. Šagina je istakla da je jedna od opcija na dnevnom redu EU da se smanji prodaja evropskih tehnologija za nove gasne projekte. Fon der Lajenova je u nedelju za nemačku javnu televiziju ARD rekla: „Evropske sankcije će pogoditi svu robu koju napravimo i koja je Rusiji hitno potrebna da modernizuje i diverzifikuje svoju ekonomiju, gde smo globalno dominantni, a oni nemaju alternativu.“

U tom smislu sankcije EU zvuče slično nekonfrontacijskim sankcijama iz 2014. godine, koje su ciljale na sposobnost Rusije da kupi tehnologiju za dubokovodno i arktičko naftno bušenje. Međutim, moglo bi doći do pritiska na evropske kompanije koje su uključene u projekte tečnog prirodnog gasa u Rusiji.

Profimedia

Šire političko pitanje je da li su građani Zapadne Evrope spremni da se žrtvuju za Ukrajinu.

- Moramo da odlučimo da li želimo da snosimo trošak, mi kao veće društvo, a ta diskusija još nije pokrenuta. U suštini, ono što bi najviše pogodilo Rusiju jeste energetski sektor, tako da ako to ne prođe, bilo šta drugo je, ne želim da kažem marginalno, ali bi moglo biti nebitno - rekao je Đumeli.

Planovi SAD i Kine

Sjedinjene Američke Države imaju keca u rukavu ukoliko budu želele da se izoluju od efekta bumeranga posle sankcija. Senatori raspravljaju o tome da li da uključe takozvane sekundarne sankcije u paket koji bi odvratio Rusiju od daljih poteza.

Ove vrste metasankcija, koje SAD već koriste protiv Irana i Venecuele, daju Vašingtonu moć da kazni bilo koga širom sveta ko posluje sa određenim kompanijama ili sektorima koji su već pod američkim sankcijama. Evropski zvaničnici su molili američke zakonodavce da to ne čine zbog štetnog efekta na kompanije i trgovinu iz EU, tvrde dve osobe upoznate sa interakcijama.

Sankcije EU ili SAD neće biti dovoljne da se Rusija zaista potrese, smatra Đumeli. Umesto toga, zbog globalne prirode lanaca snabdevanja, ruske proizvode počele bi više da kupuju druge zemlje širom sveta. Na primer, ako bi SAD uvele sankcije ruskoj platini, retkom metalu koji se koristi u automobilskoj industriji, Rusija bi i dalje mogla da nastavi da je prodaje azijskim zemljama, koje bi zatim mogle da preprodaju prerađeni proizvod SAD i Evropi.

Profimedia

Iako je Peking bio veoma tih kada je reč o tenzijama u Ukrajini, kinesko ministarstvo spoljnih poslova se izjasnilo protiv potencijalnih sankcija.

- Kina se protivi bezobzirnoj upotrebi ili pretnji jednostranim sankcijama u međunarodnim odnosima - rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin prošle nedelje.

Ključno pitanje za Zapad ostaje kako utvrditi najbolje vreme i odrediti pravi nivo sankcija Moskvi da bi se postigao željeni efekat smirivanja tenzija.

I Brisel takođe treba da osmisli opcije za ozbiljne sankcije kako bi zauzeo oštar stav u diplomatskim razgovorima.

- Razgovaranje o nuklearnim opcijama u smislu sankcija može manje-više rebalansirati diplomatsku diskusiju. Ali ako pomerite 130.000 vojnika, a onda se pojavite i kažete: „Prestaću da vam prodajem Guči torbe", to šalje pogrešan signal. To je kao da idete sa nožem u pucnjavu - rekao je Đumeli.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi