Srbija je načinila krupan korak ka EU: Detaljno objašnjenje šta znači svako od otvorenih poglavlja

Na Međuvladinoj konferenciji u Briselu otvorena su četiri nova poglavlja sa Srbijom: poglavlje 14 (transportna politika), poglavlje 15 (energetika), poglavlje 21 (transevropske mreže) i poglavlje 27 (životna sredina) čime je broj do sada otvorenih poglavlja došao do 22.

Poglavlja koja su otvorena obuhvaćena su Klasterom 4.

"Otvaranjem Klastera 4 potvrđuje sa da Evropska unija odgovara na napredak Srbije u primeni reformi. Otvaranje Klastera prvi put tokom pretpristupnih pregovora prema revidiranoj metodologiji predstavlja važan korak ka pridruženju Srbije EU", istakao je u objavi na Tviteru evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.

TANJUG/ CONSILIUM EUROPA EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da su ovo "velike i dobre vesti iz Brisela".

"Značajan, veliki uspeh za našu zemlju", poručio je Vučić u video snimku objavljenom na instagram profilu "Budućnostsrbije", čestitiajući građanima Srbije koji su, kako je naveo, najzaslužniji za sprovedene reforme.

 

 

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je otvaranje klastera 4 veliki korak napred u procesu evropskih integracija, pokazatelj da je Srbija postigla rezultate u sprovođenju reformi, ali i velika motivacija da naša država nastavi dalje u istom pravcu.

"Ovo je vrlo značajan datum za Srbiju, važna prekretnica u procesu naših evropskih integracija", rekla je Brnabić novinarima u Briselu, nakon Međuvladine konefercnije Srbija - EU.

TANJUG/ CONSILIUM EUROPA EU

Brnabić je podsetila da Srbija sada ima 22 otvorena poglavlja u pregovorima sa EU, od 35.

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je otvaranje klastera 4 u pristupnim pregovorima Srbije dobra poruka kako za Srbiju, tako i za region i samu EU.

”To znači da je nova metodologija živa i da nakon sprovedenih reformi sledi konkretan napredak na evropskom putu. Potvrdili smo da je EU bila ozbiljna u nameri da podigne kredibilnost, vidljivost i predvidljivost procesa, ali i da smo mi ozbiljno radili i potpuno se spremili da odgovorimo na zahtevne kriterijume koje nosi nova metodologija”, izjavila je Joksimović.

Joksimović je navela i da je klaster 3 već spreman da bude otvoren u prvoj polovini 2022. godine tokom predsedavanja Francuske Savetom EU.

Pa, šta zapravo predstavljaju klasteri?

Pregovori o pristupanju Republike Srbije sa Evropskom unijom formalno su otvoreni Međuvladinom konferencijom 21. januara 2014. godine u Briselu.

Nova metodologija proširenja EU usvojena je početkom 2020. godine, na insistiranje Francuske. Dosadašnjih više od 30 poglavlja sada su podeljeni na šest klastera koji objedinjuju teme – vladavine prava, tržišta, ekonomije, zelene agende i povezivanja, poljoprivrede i resursa i spoljnih odnosa.

Prvi klaster, koji je Srbija praktično i otvorila, tiče se pravosuđa, osnovnih prava, bezbednosti, slobode, ali i ekonomskih kriterijuma, funkcionisanja demokratskih institucija, reforme javne uprave, javnih nabavki, statistike, finansijske kontrole. Iako nekoliko zemalja EU nije dalo zeleno svetlo za njegovo otvaranje, očigledno da je stiglo priznanje od pojedinih država da je Srbija napravila značajan pomak u ovoj oblasti.

Drugi klaster, “unutrašnja tržišta”, sadrži poglavlja vezana za slobodu kretanja robe, radne snage, usluga, kapitala, privrednog prava, intelektualne svojine, politike konkurentnosti, finansijskih servisa, zaštitu potrošača.

Treći klaster ili “konkurentnost i rast”, tiče se informativnog društva, medija, poreskog sistema, ekonomske i monetarne politike, socijalne politike i zapošljavanja, industrijske i preduzetničke politike, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, carinske unije.

Sledi četvrti klaster (upravo otvoren) “Zelena agenda i održiva povezanost” koji objedinjuje poglavlja vezana za politiku transporta, energetike, transevropske mreže, zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Peti klaster, “Resursi, poljoprivreda i kohezija”, tiče se poljoprivrednog i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterine, fitosanitarne politike, ribarstva, regionalne politike, koordinacije strukturalnih instrumenata, finansija i budžeta.

Poslednji, šesti klaster su “Spoljna pitanja”, koji obuhvata spoljne odnose, spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

A evo šta predstavljaju otvorena poglavlja u okviru Klastera 4:

Poglavlje 14 - Transportna politika

Članstvo u Evropskoj uniji omogućava povećanje bezbednosti transporta i bolju zaštitu putnika u svim vrstama saobraćaja. Rast konkurencije transportnog tržišta vodi do povoljnijih cena i boljeg kvaliteta usluga.

Pixabay

U drumskom saobraćaju dobrobit je veća bezbednost saobraćaj na putevima i bezbednost prevoza opasnih materija, kao i uvođenje digitalnih tahografa. U železničkom saobraćaju je korist od fer pristupa tržištu i vidljivog sistema naplate infrastrukture, ali i pojednostavljenje procedura za izdavanje licence. U vazdušnom saobraćaju se poboljšava i regulativa u oblasti pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi i upravljana vazdušnim prostorom. U unutrašnjem vodnom saobraćaju korist se donosi na uspotavljanje rečnih informacionih servisa, u okviru kojih se formiraju podsistemi za lociranje i praćenje borodva, za davanje elektronskih saopštenja brodastvu, kao i za elektronsko prijavljivanje putovanja.

Poglavlje 15 - Energetika

Države članice Evropske unije su obavezne da drže u propisanim zalihama određene kategorije naftnih proizvoda, kao i da o svojim aktivnostima u ostvarivanju tog cilja obaveštavaju Evropsku komisiju, prema pravnim tekovinama EU kojima se garantuje sigurnost snabdevanja energentima. 

Unutrašnje tržište električne energije i gasa u Evropskoj uniji potpuno je liberalizovano 2007. godine, pa se od budućih država članica očekuje dalja liberalizacija, pri čemu se poziva na garantovanje univerzalnih usluga u sektoru energetike, kao i na adekvatnu zaštitu osetljivih korisnika u svim oblastima. Zahteva se uspostavljanje regulatornih tela i nezavisnih sistemskih operatera prenosa, kao i postojanje dobro razvijene i uređene vlasničke mreže.

Poglavlje 21 - Transevropske mreže

Ideja transevropskih mreža se pojavila prvi put krajem osamdesetih godina u kontekstu Jedinstvenog evropskog tržišta. Stvaranje transevropskih mreža je važan element ekonomskog rasta i povećanja zaposlenosti u Evropskoj uniji. Transevropske transportne mreže (TEN-T) doprinose održivom i multimodalnom razvoju transportnog sistema. Transevropske energetske mreže (TEN-E) doprinose postojanju integrisanog tržišta električne energije i gasa, jer obuhvataju prenos i skladištenje gasa, kao i prenos električne energije. Transevropske telekomunikacione mreže se uglavnom odnose na razvoj mreža i distribuciju povezanih uloga u okviru određenog programa Unije.

Poglavlje 27 - Životna sredina

Očuvanje životne sredine za sadašnje i buduće generacije je cilj politika životne sredine EU.

Pixabay

Ovom politikom se garantuje bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, konkurentna privreda, bolji kvalitet života, kao i borba protiv klimatskih promena na globalnom nivou. Propisi EU u vezi sa životnom sredinom su izuzetno obimni i pokrivaju ovu oblast putem sektora kao što su kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet vode, zaštita prirode itd. Prvi korak prilagođavanja EU standardima jeste prenošenje propisa Evropske unije u nacionalni pravni sistem. Nakon toga, EU politika podrazumeva adekvatnu primenu i sprovođenje ovih propisa i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Takođe su neophodne značajne investicije za administrativne troškove, ulaganje u infrasutrukturu, kao i održavanje postrojenja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi