Brnabićeva: Pandemija uzdrmala ljudska prava i jednakost, da bi se sačuvalo ono najvažnije pravo - na život

Pandemija koronavirusa do srži je uzdrmala dva osnovna principa modernog sveta – princip ljudskih prava i njihovog poštovanja i princip jednakosti između pojedinaca i između zemalja, poručila je danas premijerka Ana Brnabić.

– Ljudska prava i pandemija jedne su od najvažnijih tema, ne samo kod nas, već globalno, i to u godini koja je u poslednjih 100, izuzimajući Drugi svetski rat, najteža za čovečanstvo – rekla je Brnabićeva na skupu održanom povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava.

Svet će biti teže mesto za život i biće manje fer, posle pandemije, primetila je Brnabićeva, i istakla da se jaz između bogatih i siromašnih, pojedinaca i zemalja, pretvara u nepremostivu provaliju.

Premijerka je istakla da je cela 2020. bila u znaku ograničavanja prava i sloboda kakva se ne pamte, kako bi se sačuvalo ono najvažnije pravo – na život, ali da su zemlje bile prinuđene da uvode restrikcije.

Ona je rekla da je pre pandemije bilo jasno da individualna sloboda ide sve dok ne ugrožava drugog, ali da su te linije prilično zamagljene u pandemiji, zbog čega su sve zemlje morale da uvedu restirktive mere i ograniče slobodu kretanja i pravo na rad.

Neki su, podseća, uvodili i aplikacije za praćenje kontakata i kretanja, što je do 2020. godine bilo nezamislivo, ali je Srbija, ističe, iako je imala spremnu aplikaciju, po odluci Vlade nije aktivirala, jer koliko god da je dobrovoljno, to je ugrožavanje prava i sloboda, sa čim se ne treba igrati.

Dodala je da je uvedena i kućna izolacija, pa su bili “zatvoreni” ljudi koji možda nisu bili zaraženi, ali je postojala mogućnost da jesu.

– Garantujem da ćemo, kada sve ovo bude iza nas, nastaviti da poštujemo individualna prava i slobode, kao i pre pandemije koronavirusa, i uz pomoć novog ministarstva, što je signal koliko su nam ljudska prava i društveni dijalog važni i da želimo da ih šitimo i unapređujemo – rekla je Brnabićeva.

Ukazala je da je to tema o kojoj se mora razgovarati na međunarodnom nivou, jer će pitanje individualnih sloboda ostati zamagljeno, bez odgovora na to kako ćemo se u budućnosti boriti protiv sličnih pandemija, i gde u takvom svetu prestaju individualne slobodne jedne osobe, a počinju slobode drugih.

Brnabićeva je istakla da je borba protiv pandemije veoma skupa, jer su skupi oprema, testovi, vakcine koje svi teže da nabave.

– Devet od 10 siromašnih zemalja verovato neće moći da primi vakcinu 2021. godine, jer su bogate zemlje već kupile 53 odsto vakcina predviđenih za proizvodnju sledeće godine. A sa tih 53 odsto vakcina, vakcinisaće se samo 14 odsto ukupne populacije – ukazala je Brnabićeva.

Ona je istakla da se Srbija bori i nastoji da vakcine obezbedi i bilateralno i kroz međunarodne mehanizme, kao što je Covax.

Skupa je, kaže, i oprema, pre svega respiratori, kao i zaštitna oprema, ali i testovi, koji nisu jeftini, dodajući da Srbija dnevno izdvaja 700.000-750.000 evra za testove.

– Zamislite mogućnosti siromašnijih a većih zemalja da se bore protiv virusa. Da ne pričamo o lekovima, inovativnim lekovima, terapijama i odgovornosti vlade i države da kaže da ne može da izdvoji toliko – rekla je Brnabićeva.

Ona je istakla da Srbija nije bila među tim zemljama, jer je, zahvaljujući stanju finansijske stabilnosti, mogla da uloži mnogo u zdravstveni sistem, a da istovremeno pomogne privredi da preživi, što je “ekstra” trošak, 10-12 odsto BDP-a, a bez značajnog povećanja budžetskog deficita.

Takođe, ukazala je  na to da se pokazalo kao dobro što se od 2016. godine insistiralo na digitalizaciji, pa đaci u Srbiji nisu izgubili ni dan nastave, dok su u nekim zemljama, dodaje, čitave generacije izgubile godinu školovanja, koju treba da nadoknade ili da propuste, što je takođe problem.

Brnabićeva je poručila da Srbija daje sve od sebe da se na najbolji način izbori sa pandemijom, da zaštiti živote i zdravlje građana, ali i njihova radna mesta i ekonomiju, kako bi nastavila da se razvija i nadoknadi propušteno u ovoj godini, što je, ističe, biti teško.

Čomićevq: I kada smo nejednaki, mora se postupati jednako

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić organizovala je konferenciju pod nazivom “Uticaj pandemije koronavirusa – COVID-19 na stanje ljudskih prava u Srbiji”.

Čomićeva je navela da je važno da se tokom pandemije čuje reč “čojstvo”, što znači, kako kaže, da branimo sebe, štitimo sebe i druge, a to je jedino način kako možemo pobediti pandemiju virusa korona.

– Nekada treba najvećeg junaštva da bi bilo čojstva – kazala je Čomićeva, i dodala da se 72 godine od donošenja univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima čojstvu još uvek mnogi uče.

Čomićeva je navela da ponekad izgleda nemoguće da su ljudi propuštali da vide očigledno, odnosno da svi rođenjem imaju ista prava, da se razlikujemo po mnogim pitanjima, ali da smo svi ljudi i da za sve nas važe ista prava.

Istakla je da i kada smo nejednaki, mora se postupati jednako.

– Ljudska prava su kao so, moglo se i može se bez njih živeti, ali je bljutavo – kazala je Čomića, i navela da su ljudska prava u temelju vladavine prava i da su upravo zato prioritet Vlade Srbije.

Prema njenim rečima, ljudska prava su univerzalna, nedeljiva, opšta i dragocena za sve koji se razlikuju po mestu rođenja, boji kože, verskom opredeljenju, polu…

– Ljudska prava ne smeju bit kršena bez opomene, sankcije za tako nešto – naglasila je Čomićeva, i dodala da se Srbija i ovom konferencijom samoobavezuje na poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 10. decembar za Dan ljudskih prava 1950. godine kako bi skrenula pažnju “naroda sveta” na dve godine ranije potpisnu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.

Deklaracija je prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava, a po prvi put u istoriji čovečanstava proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta.

Prvi član Deklaracije kaže da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.

Deklaracija o ljudskim pravima nije bila pravno obavezujuća sve do Međunarodne konferencije UN o ljudskim pravima 1968. godine, kada je odlučeno da deklaracija predstavlja obavezu za sve članice međunarodne zajednice.

Predstavlja osnov za sve dalje donete pravno obavezujuće sporazume UN o ljudskim pravima, pre svih za dva značajna međunarodna pakta o građanskim i političkim pravima i o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Na početku konferencije obratio se video-porukom generalni sekretar UN Antonio Guteres, a na konferenciji učestvuju premijerka Srbije Ana Brnabić, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkamper.

Guteres je naveo da pandemija podriva ljudska prava dajući izgovor za drastične bezbednosne mere i istakao da je tokom pandemije na videlo izašla i istina da su ljudska prava univerzalna i da štite sve ljude.

– Efikasan odgovor na pandemiju mora se temeljiti na solidarnosti i saradnji. Pristupi koji dovode do polarizacije društva, autoritarizam i nacionalizam gube smisao pred globalnom pretnjom – kazao je Guteres.

Ističe da ljudi i njihova prava moraju biti u središtu odgovora i oporavka.

– Nužni su opšti modeli utemeljeni na poštovanju ljudskih prava, kao što je zdravstvena zaštita za sve da bismo ovu pandemiju pobedili – kazao je generalni sekretar UN.

Dačić: Na udaru prirodne katastrofe i temeljna ljudska prava

Na udaru prirodne katastrofe, pandemije koronavirusa, našao se i temelj na kojem su izgrađena savremena društva – osnovna ljudska prava, neotuđiva i nedeljiva, od kojih su danas posebno ugrožena prava na život, na rad, dostojanstvo i socijalnu sigurnost, ukazao je predsednik parlamenta Ivica Dačić.

Dačić je na konferenciji “Uticaj pandemije koronavirusa na stanje ljudskih prava u Srbiji” istakao da je godina na izmaku bila godina ogromnih izazova za ceo svet, a da se pod udarom pandemije, svet, pa i Srbija, našao pred velikim ispitom vrednosti na kojima je utemeljen.

– Još uvek ne znamo da li smo položili taj ispit, jer on i dalje traje, ali znamo da smo sve vreme bili spremni i da smo sve vreme branili temeljne vrednosti i ljudska prava, jer smo prepoznali da su oni ugroženi – rekao je Dačić.

Podsetio je da je Srbija, odmah po izbijanju epidemije početkom godine, kao glavni prioritet borbe postavila zaštitu zdravlja i života svojih građana, posebno onih najstarijih, bolesnih i ugroženih.

– Očuvali smo zdravlje, kao i socijalno i ekonomsko blagostanje u meri u kojoj bi mogle da nam pozavide mnoge razvijenije i bogatije države, koje raspolažu mnogo većim društvenim resursima sa kojima su i same krenule u borbu protiv svih posledica pandemije – rekao je Dačić.

On je rekao da u teškom vremenu, Srbija ne da je samo očuvala temeljne vrednosti i prava, već je uspela da unapredi svoj ukupni društveni ambijent.

Kao posebnu vrednost, Dačić je istakao “solidarnost na svim nivoima”.

– Ovu pomalo zaboravljenu vrlinu, na koju smo bili ponosni vekovima, naše društvo je u punoj meri iskazalo tokom svih ovih teških meseci i na to treba da budemo ponosni kao zajednica – rekao je Dačić.

– Bez zajedništva, solidarnosti i odgovornosti prema drugima, ne bismo mogli da se uspešno nosimo sa pandemijom, a to treba da nam ostane kao trajna zajednička vrlina i za period nakon krize – poručio je predsednik Narodne skupštine.

Dačić je rekao da je Srbija snažno privržena stalnoj i angažovanoj zaštiti osnovnih ljudskih prava.

Dodao je da je na samom početku mandata jasno naznačio da će oblast ljudskih prava biti jedan od prioriteta u radu Skupštine Srbije.

Dačić je naveo i da jUniverzalna deklaracija o ljudskim pravima UN, i posle 72 godine, predstavlja civilizacijski temelj svakog društva i svake države.

– Ona nas obavezuje da je stalno imamo ispred sebe, kao vodič kako da neprestano unapređujemo društvo u kojem živimo – rekao je Dačić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi