Šta sve nije napisano na plakatu koji se stidi samog sebe

Sraman plakat, u okviru promocije serijala "DecenijAVlasti", javnosti je ponudio još jednu laž, ovoga puta jednu od monstruoznijih.

Samo sa jednim ciljem - napasti Aleksandra Vučića, predstavili su broj ubijenih žena - žrtava porodičnog nasilja, kako bi, valjda, aktuelnom predsedniku i to "podmetnuli" kao greh.

Premijerka Srbije Ana Brnabić reagovala je na svom tviter-nalogu na sraman plakat o ženama žrtvama nasilja i na njihovo dovođenje u vezu sa vlašću Srpske napredne stranke.

- Sram vas bilo. Tonete svakoga dana sve više, a u bezobzirnosti ste došli do toga da žene žrtve nasilja politički zloupotrebljavate. Nije strašno što ste toliko očajni, strašno je što ovim relativizujete i zločin i žrtvu. Nikad ništa strašnije nije viđeno u srpskoj politici - napisala je premijerka Brnabić. 

 

 

Zloupotreba najslabijih i najranjivijih u borbi za vlast, beskompromisnoj. A činjenice govore, zapravo, suprotno, ali sve one činjenice koje nisu upotrebljene na sramnom plakatu. Plakatu koji se stidi verovatno sam sebe. 

Na taj plakat nisu stale žene koje su ubijene od partnera, oca, brata, komšije pre 2012. godine, one nisu važne, one nisu predmet interesovanja, to što su i one ubijene je, valjda, u redu, nije samo u redu što su ubijene žene posle 2012. godine. Iako ih je, zapravo, manje nego pre. Ali to nije tema koja bi rušila Aleksandra Vučića, to se ne spominje.

- Davno je narod rekao; važno je šta se kaže, ali je mnogo važnije ko kaže. Od autora ovog sramnog plakata ništa drugo, realno, nije se moglo ni očekivati. To je njihov nivo komunikacije, njihova politika, njihova kultura. Kakve veze Aleksandar Vučić ima sa nasiljem nad ženama? Pa nije nasilje te vrste počelo 2012. godine. Traje vekovima i hiljadama godina, bilo ga je i kad su predsednici, vladari Srbije bili Koštunica, Tadić, kada je vladala Demokratska stranka... Tada su tvorci ovih odvratnih plakata, poruka, dominirali našim javnim životom, kreirali našu stvarnost, kulturu, budućnost. Sada bi da se vrate na vlast. I šta nude? Ono od čega se iole pristojan čovek grozi. Posle će, nakon što izgube i sledeće izbore, optuživati čak i narod, ne bi im bilo prvi put, jer eto njihova politika nije shvaćena, njihove poruke nisu došle do širih masa. Došle su... i to je njihov najveći problem. Takvi kakvi su, zgadili su se narodu - kaže u izjavi za 24sedam ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Ratko Dmitrović.

24sedam/Goran Sivački

 

Kako za 24sedam kaže ministarka, potpredsednica Vlade koja je i na čelu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, svaki pokušaj zloupotrebe žena, a posebno žrtava nasilja i žena ubijenih u porodičnom i partnerskom nasilju, u predizbornoj kampanji je nedopustiv i za svaku osudu.

- Možemo politički da se ne slažemo, možemo da kritikujemo rad i političke programe jedni drugih, ali da neko skuplja političke poene na ženama žrtvama nasilja je strašno. Gde je granica ljudskosti, da li razmišljaju o porodicama i deci žena koje su ubijene u partnerskom nasilju? Užasnuta sam ovakvom kampanjom. Država je donela nove zakone i strategije u ovoj oblasti, posebno smo osnažili institucionalni odgovor na nasilje prema ženama i devojčicama, sa međunarodnim partnerima sprovodimo projekte za pružanje podrške žrtvama nasilja, radu sa dečacima i devojčicama, ali i sa počiniocima nasilja. Svakodnevno se borimo da se rodno zasnovano nasilje, koje je ogroman problem u svakoj državi sveta, iskoreni. I onda se pojave oni koji bi na toj temi da skupljaju političke poene. Sramno, nedopustivo i za svaku osudu - ocenjuje za 24sedam ministarka Mihajlović. 

Na sramni plakat nije stala informacija da je, na primer, tokom 2008. godine u Srbiji ubijeno 49 žena. Da su organizacije i društva tada konstatovali da institucije države kao ni okolina nisu adekvatno reagovali na pozive za pomoć i zaštitu koje je većina ubijenih žena upućivala, navodi se u izveštaju iz 2009. godine povodom "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama".

Na taj plakat nije stalo ni kako se prethodna vlast ophodila prema ženama, majkama...

- Dok je bio na vlasti, Dragan Đilas je ostao dužan porodiljama i trudnicama, majkama i njihovoj deci je naplaćivao vrtić po duploj ceni, a od dece oteo park i igralište i napravio kuću "Velikog brata". Onaj što je tukao sopstvenu ženu pred decom, na svojoj televiziji politički zloupotrebljava žene žrtve nasilja i, što je još opasnije, relativizuje žrtve. I ovim sramnim potezom je Đilas pokazao da o ženama ne misli baš ništa dobro. Gde su sada čuveni borci za ljudska prava i zaštitu žena da se oglase i osude Đilasa i njegovu televiziju? Zašto ćute? - pita se kandidat za narodnog poslanika iz redova Pokreta socijalista Jovana Vojvodić.

Na ovom plakatu nema ni informacije o tome da je baš u periodu "DecenijAVlasti" zapravo promenjeno zakonodavstvo, da su formirane grupe za koordinaciju i saradnju na području svakog osnovnog javnog tužilaštva u Srbiji koje rade na borbi protiv nasilja nad ženama.

Prema zvaničnom izveštaju Saveta za suzbijanje nasilja u porodici, ove grupe su se u periodu od 1. juna 2017. do oktobra 2021. godine sastale 11.951 put, postupale su u 211.677 sučajeva nasilja u porodici. Izrađeno je 68.730 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici. U tom periodu, javni tužioci su podneli 80.691 predlog za produženje hitnih mera zaštite, dok su sudovi u Republici Srbiji usvojili 78.773 podnetih predloga, čime je žrtvama pružena zaštita od neposredne opasnosti od nasilja u porodici. 

- Od osnivanja Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost inicirali smo donošenje i pratili sprovođenje brojnih strateških dokumenata, zakona i drugih propisa u oblasti rodne ravnopravnosti, dali brojna stručna mišljenja i smernice za rad državnih organa sa ciljem stvaranja društva jednakih mogućnosti. Unapredili smo zakonodavni i strateški okvir u oblasti rodne ravnopravnosti, tako da sada konačno možemo reći da imamo zaokružen okvir koji je neophodan za ostvarivanje politike jednakih mogućnosti za sve građane i građanke naše zemlje. Usvojili smo novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, krovni u ovoj oblasti, koji predviđa obaveze javnih organa, poslodavaca i drugih pravnih i fizičkih lica za postupanje u oblasti rodne ravnopravnosti - navodi ministarka Mihajlović. 

TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ

 

Ona dodaje da je, pored zakona, usvojena i Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, koja predviđa prevazilaženje rodnog jaza i ostvarivanje rodne ravnopravnosti kao preduslov za razvoj društva i poboljšanje svakodnevnog života žena, muškaraca, devojčica i dečaka.

- Takođe, kao važnu polaznu osnovu za borbu protiv nasilja nad ženama, usvojili smo Strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. Cilj Strategije koja je zasnovana na međunarodnim i domaćim standardima, kao i Istanbulskoj konvenciji, jeste da se obezbedi efikasna prevencija i zaštita od svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama i devojčicama i da se obezbedi rodno odgovoran sistem usluga podrške žrtvama nasilja. Posebno smo ponosni na to što je Srbija prva zemlja van EU koja je izradila Indeks rodne ravnopravnosti, važan statistički instrument kojim se prati napredak u oblasti rodne ravnopravnosti kroz različite domene. U oktobru 2021. godine predstavili smo treće po redu izdanje Indeksa uz podršku Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost - navodi Zorana Mihajlović.

Godinama i decenijama unazad podaci vezani za nasilje u porodici se ne menjaju, žene ubijaju partneri, bivši supružnici, poznanici, komšije, klijenti, deca, članovi bliže porodice... Kakve to ima veze sa vlašću, bilo kakvom? Osim u glavama onih koji ne biraju sredstva u borbi protiv aktuelne vlasti i u beskompromisnoj borbi za vlast.

I dalje je teško smisliti sa čim izaći pred potencijalne birače.

Prema podacima Zavoda za statistiku, broj prijavljenih punoletnih lica za nasilje u porodici konstatno, i to vrtoglavo, raste još od 2004. godine, kada ih je registrovano 1009. Već 2005. godine taj broj je skočio na 1.397, pa sledeće 2006. godine na 2.191, naredne 2007. na 2.550. Već 2008. godine taj broj je prešao 3.000, pa je iznosio 3.276. Sledeće, 2009. godine prijavljeno je 3.384 nasilnika, 2010. -  2.837, 2011. - 3.550.

Zašto autori ovog sramnog plakata ne kažu kakvo društvo je zapravo nasleđeno?

Država je, prepoznavši nasilje u porodici kao jedan od velikih problema, koji nije stvorila nego ga je nasledila, zapravo krenula u borbu protiv njega i u borbu za prava žena, te je 1. juna 2017. godine donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Ovaj zakon predviđa hitne, preventivne mere koje su uvedene kako bi se nasilje sprečilo ili zaustavilo. Pored ovog zakona, postoji i Porodični zakon, krivično delo nasilje u porodici, mere predviđene Zakonikom o krivičnom postupku.

Aktuelni saziv Vlade Srbije ima u kabinetu premijerke najveći broj žena u istoriji Srbije, a taj broj je i u samom vrhu u svetu. 

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije je osnovano još 2014. godine na predlog sadašnjeg predsednika, a tada premijera Aleksandra Vučića, sa ciljem unapređenja položaja žena u Srbiji i koordinisanja rada organa državne uprave i drugih institucija u ovoj oblasti.

- Od tada su napravljeni pomaci u mnogim oblastima, ali još posla je pred nama. Od kada je uspostavljeno Koordinaciono telo situacija u oblasti rodne ravnopravnosti se kontinuirano poboljšava, o čemu govore i podaci iz Indeksa rodne ravnopravnosti, gde je u odnosu na prvi izveštaj Srbija popravila svoj rezultat za 5,6 poena. Najveći napredak ostvaren je u domenu moći zahvaljujuci pre svega povećanom učešću žena u političkom životu i povećanom broju žena na pozicijama odlučivanja. Tome je svakako doprineo poddomen političke moći, jer danas u Srbiji imamo ženu premijerku, dve potpredsednice Vlade, ženu na čelu Narodne banke Srbije i ženu na čelu Ustavnog suda. Takođe, skoro polovina ministara su žene – čak 11 od 23. U parlamentu imamo 39,2 odsto žena među poslanicima. Neophodno je da svi zajednički nastavimo da radimo na postizanju rodne ravnopravnosti u našoj zemlji i tako stvaramo društvo jednakih mogućnosti za sve građanke i građane Srbije - zaključuje ministarka Mihajlović.  

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi