Nemanja Oliverić za 24sedam: Kada se srce uvede u celu priču jedna stvar gubi moć (FOTO)

U utorak, 14. novembra u 19.30, u Teatru Vuk će biti održana premijera predstave "Pigmalion" Džordža Bernarda Šoa, u režiji Đurđe Tešić, u produkciji pozorišta "Boško Buha".

Glavne uloge tumače Nemanja Oliverić kao Henri Higins, profesor fonetike i Anja Pavićević kao Eliza Dulitl, prodavačica cveća, a pored njih igraju i Marko Janjić, Elizabeta Đorevska, Zoran Cvijanović, Andrijana Oliverić, Lena Bogdanović, Milica Sužnjević i Relja Janković.

Promo/Miša Obradović

Džordž Bernard Šo je bio irski dramski pisac i romansijer, esejista, novinar, književni, pozorišni i muzički kritičar. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. godine i Oskara za najbolji scenario 1939, za film “My Fair Lady”, adaptaciju sopstvenog komada “Pigmalion”. 

Muškarac koji se gnuša stvarnih žena

”Pigmalion” je moderna interpretacija antičkog mita, priče o Pigmalionu i Galateji. U Ovidijevim ”Metamorfozama”, Pigmalion, skulptor, zaljubljuje se u Galateju, statuu idealne žene koju je lično stvorio. Pigmalion je muškarac koji se gnuša stvarnih žena, pa bira celibat i idealnu ženu izrezuje od slonovače. Želeći da statua oživi, on prinosi žrtvu boginji ljubavi, koja oživljava statuu.

Promo/Miša Obradović

Do kasne renesanse, pesnici i dramski pisci počeli su da se u svojim delima bave i uzimaju u obzir i misli i osećanja ove žene, koja se probudila u naručju svog kreatora. Kod Šoa to dostiže vrhunac, jer njegov centralni lik, njegova Galateja, cvećarka Liza Dulitl, na kraju postaje potpuno nezavisna od svog ”tvorca” Henrija Higinsa. U Šoovoj interpretaciji, Higins, profesor, „stvara“ Elizu, svoju učenicu, učeći je da govori kao vojvotkinja - ova Lizina transformacija iz ”zgaženog lista kupusa” u ”vojvotknju” Šou omogućava da napadne površne klasne predrasude svog vremena.

Promo/Miša Obradović

Njegova verzija odbacuje romantični element i transponuje mit o Pigmalionu u predratnu Englesku, period u kome su krute društvene klasne strukture bile osporene, a rodne uloge prolazile kroz duboke transformacije. U ”Pigmalionu”, nasleđene ideje o ulogama muškaraca i žena, učitelja i učenika, i više i radničke klase okrenute su ”naglavačke”, a Šoova suštinska humanost, feminizam i egalitarizam blistaju punim sjajem. 

Emocije ne možemo da promenimo

Tumač naslovne uloge u najnovijoj adaptaciji "Pigmaliona", poznati glumac Nemanja Oliverić, je za 24sedam otkrio na koji način je doživeo ovaj komad i svoju najnoviju ulogu: 

- U nekom periodu pre 40, 50 godina pitanje bi bilo KAKAV je to profesor fonetike. Danas je pitanje KO je uopšte profesor fonetike i šta je fonetika. Fonetika je nauka koja nam pomaže da sve ono što nastane u našoj glavi kao misao, želja ili volja izađe iz nas, odnosno da to izgovorimo. Kada tako gledamo na stvari fonetika je jedna od najstarijih nauka, nastala onda kada su prvi ljudi osetili potrebu da se izraze i da puste glas. U tom smislu fonetika je nauka mozga - ističe Oliverić i dodaje:

Promo/Miša Obradović

- Drama počinje u našoj priči kada jednom profesoru fonetike dolazi devojka iz nižih slojeva društva i želi da pređe u viši sloj. Mit o antičkom Pigmalionu je priča o tome kako on od statue, uz pomoć bogova, dobija savršenu ženu. Naš Pigmalion sam na sebe preuzima ulogu boga i menja ne statuu, nego ljudsko biće. Kao što sam rekao, fonetika je stvar mozga, a kada se srce uvede u celu priču ona gubi moć. Emocije možemo da usmeravamo i da ih kontrolišemo i za to nam je potrebna nadljudska snaga, ali ih ne možemo promeniti jer nas one čine takvim kakvi smo - zaključuje glumac.

Promo/Miša Obradović

Od prve postavke na engleskom jeziku 1914. i prvog objavljivanja 1916. godine, komad je mnogo puta adaptiran, a najpoznatija od svih verzija i dan-danas je film, mjuzikl, ”Moja lepa gospođice” (My Fair Lady) iz 1964. godine.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi