"Besplatna struja" ne može da bude skroz besplatna: Kome ide trošak mreže

U Srbiji je prijavljeno i "na listi čekanja“ kod državne elektroprivrede izgradnja kapaciteta iz obnovljivih izvora energije (OIE) od čak 17.000 megavati. To ni postojeći ni razvijeni i unapređeni elektroenergetski sistem Srbije ne može da podnese, istakli su danas stručnjaci na konferenciji "Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana".

- Na obnovljive izvore energije ne treba da gledamo kao na magiju koja nam donosi bolju budućnost, nego kao na lek koji može da pomogne ako se primeni terapija kako bi trebalo ali i da odmogne ako se ne uradi tako – napomenuo je Nenad Šijaković, moderator jednog od panela, inače rukovodilac sektora za međunarodne regulatorne poslove u "Elektromreži Srbije“ (EMS).

Zakoni fantastični

On kaže da bi se prozjumeri, odnosno individualna domaćinstava koja ugrađuju mini solarne sisteme, mogli masovnije uklopiti u sistem i tako povećati sigurnost snabdevanja Srbije ali da se situacija sa velikim proizvođačima iz OIE (solarne elektrane, vetroelektrane, male hidroelektrane) mora regulisati. Naime, oni zahtevaju i koriste kapacitete elektroenergetskog sistema, a nisu u obavezi da doprinesu domaćoj snabdevenosti.

- Postojeći zakoni su fantastični za privatne investitore u energetici. Nemaju nikakvu odgovornost za sistem, imaju prednost u prenosu, ne moraju da svoju struju daju ovde kada zafali, već mogu da prodaju po visokom cenama na inostranom tržištu i traže ista prava kao državni sistem. Oni moraju da preuzmu i deo odgovornosti i deo troška energetike  – istakao je Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS).

Na veoma posećenom skupu, na kome su se okupili vodeći domaći stručnjaci za energetiku, a koji je na Mašinskom fakultetu Beogradskog univerziteta organizovao specijalizovani portal Energija Balkana, rečeno je da "nema šanse“ da se pomenutih 17.000 megavata i izgrade. Kapacitet sistema da primi tolike OIE kapacitete je mnogo manji, pokazuje studija Elektroenergetskog koordinacionog centra (EKC), konsultantske i istraživačke kuće koja radi energetske studije i za državu, domaće kompanije ali i EU.

- Prema našim simulacijama, 2.700 megavati bi moglo da se integriše i balansira, naravno uz određenu cenu tog balansiranja koju neko mora da plati. Već 5.400 megavata ne bi bilo moguće  da ne uradimo rezerve i velike kapacitete konvencionalne energije, recimo reverzibilnu hidroelektranu, kao što je planirana RHE Bistrica - ističe Dušan Vlaisavljević, rukovodilac tima za tržište energije i energetske analize u EKC.

A samo trošak balansiranja, odnosno držanja rezerve za sistem od 2.700 do 7.000 megavata pri ceni struje od 120 evra po megavatu je 150 miliona evra godišnje.

Balansiranje i bilansiranje

Balansiranje ali i bilansiranje struje famozne su reči koje se poslednjih godina u vreme pojačanog trenda forsiranja "zelene energije“ često čuju u javnosti a danas pogotovo, u vreme energetske krize.

Tehnički su veoma zahtevni procesi ali princip je jednostavan. U Srbiji u sistemu imate državne termoelektrane i velike hidroelektrane, zatim male privatne hidroelektrane, velike elektrane na vetar i velike solarne centrale. Sve struja koja pristiže u sistem mora prvo da se prihvati a potom i sistem održi u ravnoteži. Na primer, kada imate velike nalete vetra, taj sektor će u kratkom vremenu da daje mnogo struje. To predstavlja jednak problem kao kada vetar stane, ili naiđu oblaci kod solarnih elektrana, pa ta struja mora da se nadomesti iz drugog sektora.

Profimedia

A za svo to balansiranje trenutno je odgovoran samo EPS, iako na tržištu ima mnogo učesnika i po propisima EU svako ko ima odgovarajući (veći) kapacitet, mora da sam za sebe balansno odgovara sistemu (ili uslugu balansiranje kupi od nekog).

- Mi ovde imamo situaciju da OIE imaju takav status da bi Elektroprivreda Srbije (EPS) trebalo da kada duva vetar i sija sunce zaustavi svoju proizvodnju kako bi u sistem ušla njihova struja. A kad ponuda naglo nestane u sistemu, zbog slabog vetra ili što je neko prodao struju napolju, EPS mora da i dalje snabdeva potrošače, pa makar kupovao struju dok ne povrati oborenu ili skroz zaustavljenu u nekom bloku – objašnjava Vladimir Šiljkut, savetnik za poslovni sistem generalnog direktora EPS.

Dobro isplanirati buduće korake

Tako je to sa famoznim balansiranjem, a bilansiranje je jednako problematično sa OIE. Kada pravite bilans na koliko proizvedene struje možete da računate u jednoj godini da bi pokrili pretpostavljenu potrošnju, malo šta vam znači neki prosek dobijene struje iz vetra ili sunca, čak i iz vode, u prethodnim godinama. To se tako bolno pokazalo i u Evropi u leto 2021. godine, kada je vetar praktično stao u Evropi, što je pokrenulo cene energije i formiralo energetsku krizu. Na to se samo nadovezala "nestašica“ vode za hidroelektrane zbog suša i ove i prošle godine.

Pixabay

Zbog toga, istaknuto je na skupu, treba dobro isplanirati i svaki budući korak u energetskoj tranziciju Srbije.

- Potrebno je zadržati postojeće kapacitete na ugalj, ne nužno i proizvodnju u ovom obimu kao stratešku rezervu. Ono što ostane termoelektrana u pogonu, da radi uz odsumpornjavanje i visoke ekološke standarde. Konvencionalna energija će biti nezaobilazna i u narednim decenijama. Elektrane na gas su ekonomične samo kada je struja skupa kao danas, inače ne, pa bi trebalo možda razmišljati o nuklearnim elektranama – rekao je Dejan Popović iz AERS.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi