Kakva nam energetika treba: Kod kuće hitna strategija, u komšiluk „po nuklearke“
Srbija ima samo tri meseca vremena da donese strategiju energetike za sledećih 15 godina a u njoj se ne treba ograničavati samo na „zeleno“ i domaće već razgovarati sa prvim komšijama
Srbija je nezavidnoj energetskoj situaciji, sa aktuelnom strategijom koja „ničemu ne vredi“ i novom koja je predugo „u proceduri“ pa je potrebno napraviti potpuno novu i drugačiju, čuo se unisoni glas energetskih stručnjaka na konferenciji u Novom Sadu.
Na pratećoj konferenciji Sajma o elektromobilnosti „Electric Vehicle Days“, istaknuto je da od automobila na struju, mreže punjača, pametnih gradova… i svega ostalog što svet sutrašnjice podrazumeva nema ništa ako ne budemo imali osnovno – dovoljno jeftine električne energije i stabilno snabdevanje. A za tako nešto treba se pokrenuti odmah, jer već se mnogo kasni.
- Hitno se moraju okupiti stručni radni timovi ljudi iz Vlade, energetike, naučnih institucija i kompanija da se napravi energetska strategija za narednih 15 godina. Imamo vremena da napravimo strategiju vo Nove Godine, posle toga je svaki dan pretnja za energetski kolaps. A ta strategija mora biti potpuno različita od neupotrebljive postojeće i obuhvatiti sve – od hidropotencijala, preko korišćenja uglja, sunca i vetra, do nuklearne energije – rekao je Dragoljub Zbiljić, predsednik kompanije „Energotehnika Južna Bačka“.
Zbiljić ne zagovara „povrtak uglju“ ali kaže da moramo da koristimo ono što imamo, i što nam EU omogućava svojim propisima da upotrebljavamo do 2050. godine.
Pročitajte još:
- Posle izgradnje Bloka 3 na TE „Kostolac B“ ne bi više trebalo da razmišljamo o elektranama na ugalj ali bi zato već sad mogli da ozbiljno razmišljamo o nuklearnoj energiji. Ne moramo da gradimo kod nas, možemo da odemo kod komšija i dogovorimo se o zajedničkom proširenju njihovih postojećih kapaciteta – predlaže Zbiljić.
Diversifikacija a ne "tranzicija"
Da nam je potrebna diversifikacija izvora, i to što je brže moguće, a ne kruta i spora „zelena tranzicija“ kaže Vladimir Milovanović, direktor firme „Beo Čista Energija“.
Ovaj direktor firme koja gradi spalionicu đubreta u Vinči, koja bi trebalo i da daje grejanje za deo Beograđana, kaže da se optimalni energetski miks mora dobiti razvijanjem i svim mogućim smerovima.
Bajatović: Gasa će biti dovoljno i moći će da se plati
Gasa će u Srbiji biti dovoljno i obezbeđene su rezerve u Banatskom Dvoru kao i u mađarskim skladištima, a u njegovu cenu za krajnje kupce uključena je i socijalna komponenta, rekao je Dušan Bajatović.
Bajatović je reka da danas imamo prosečnu cenu na fakturi za ruski gas iz dugoročnog ugovora od 353 evra, da će u narednom kvartalu cena biti oko 420 evra, u prvom kvartalu 2023. godine hiljadu kubnih metara koštaće 430 evra.
- A na kraju grejne sezone, odnosno u drugom kvartalu iduće godine, ukoliko ne bude nekih naftnih šokova, cena će se kretati oko 388 evra – najavio je on.
Bajatović je rekao da svu ostalu razliku za dodatne količine koje se nabavljaju po berzanskim cenama, plaća država i zbog toga bi i građani i privreda, trebalo da budu odgovorni i da štede koliko mogu.
- Ne možemo se odricati onoga što imamo, kao što je ugalj jer je to baza stabilnosti energetskog sistema. :Moramo završiti i reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica 2“, koja je garant sigurnosti prenosnog sistema, zatim TE-TO Novi Sad... ali to ne znači da ne možemo ubrzati izgradnju novih kapaciteta iz drugi obnovljivih izvora. Ovde 20 megavata na vetar, tamo 30 na sunce… ali, kontrolisano i selektivno. Njihova izgradnja je daleko jeftinija od klasičnih elektrana ali moramo biti svesni i da probleme donosi distributivnoj mreži predstojeći masovan prelazak na izgradnju solarnih sistema građana. Pored izgradnje novih kapaciteta, veliki potencijal imamo u štednji energije kroz energetsku efikasnost. Samo kada bi sredili stare fasade dobili bismo uštedu kao da izgradimo elektranu od 600 megavata – napominje Milovanović.
Zbiljić na to dodaje da je prenosna mreža spremna na takve izazove ali da nedostaju propisi.
- Ako je neka državna firma dobro radila u poslednjih 10 ili 15 godina to je „Elektromreža Srbije“. Da nije njih i osavremenjivanja mreže sada ne bi ni mogli da uvozimo struju kada nam nedostaje. Drugo je pitanje zašto zakon nije donet da mogu da se priljučuju novi energetski objekti, a posebno načini finansiranja razvoja u energetici gde EPS prodaje struju deset puta jeftinije a Srbijagas gas šest puta nego što to zaista košta – kaže Zbiljić.
Generalni direktor „Srbijagasa“, Dušan Bajatović, istakao je da se u energetici može zadržati „socijalna komponenta“, preko nje održavati zaposlenost ali i privlačnost ta strane investitore, ali se mora znati ko će to da plati je ne možete voditi socijalnu politiku preko firme i istovremeno od nje očekivati da investira.
- Samo probajte da se dogovorite sa nekim strancem da izgradi fabriku u Srbiji a da mu ne date ga. Niko od njih to neće. Potencijala za gas u Srbiji i dalje veliki jer je učešće gasa u energetskom miksu Srbije svega 12 odsto a u EU je prosek 25 odsto. Današnje gasne elektrane za toplotnu energiju troše 40 odsto manje gasa nego na primer Beogradske elektrane. S tom razlikom možete da otplatite kakav god hoćete kredit. Problem su i propisi, jer slažem se da postojeća strategija ne vredi ništa a često se i tupi oštrica preduzetnika i administrativnim procedurama – zaključuje Bajatović.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari