Strateški važan izbor: Kako do zelenije a jeftine struje?

Kako održati balans između, trenutno suprotstavljenih, zahteva da struje ima dovoljno (odnosno sve više) i tranzicije ka održivosti sistema i obnovljivim izvorima energije a da, pritom, sve to bu-de po prihvatljivoj ceni, računica je će se u čitavoj ovoj deceniji boriti razvijene ekonomije i druš-tva u svetu. A na putu do rešenje veoma je bitno na šta se treba fokusirati, jer niti su polazne tačke svima iste, niti prepreke na putu, ukazuju stručnjaci.

Neke od mogućnosti za Srbiju, ali i problema sa kojima se suočava, čule su se i na konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?“, koja je organizovala redakcija portala „Energija Balkana“.

Nenad Šijaković, savetnik generalnog direktora za međunarodna regulatorna pitanja u „Elektro-mreži Srbije“ (EMS), podseća da Međunarodna agencija za energetiku definiše energetsku bez-bednost kao neprekidnu dostupnost izvora energije po pristupačnoj ceni.

- Samo ako su oba kriterijuma zadovoljena imamo potreban i dovoljan uslov za ispunjavanje osnovnih postulata energetske bezbednosti – dostupne izvore po pristupačnoj ceni. Ova kombi-nacija kriterijuma mora biti ključna u procesu strateškog planiranja i donošenja odluka kada je reč o budućem razvoju nacionalnog elektroenergetskog sistema (EES). Sve prethodno navedeno neophodno je obezbediti po ekonomski i ekološki održivim kriterijumima - rekao je Šijaković.

Dodaje  da su ciljevi sistema dovoljnost – bilansno zadovoljavanje potreba, neophodna energija na godišnjem nivou; i dostupnost – sigurno, stabilno, neprekidno, pouzdano i cenovno pristu-pačno snabdevanje, i konstantno dostupna snaga. Spoljni uslovi u kojima sistem funkcioniše su dekarbonizacija, deregulacija, i digitalizacija.

Spoljni uslovi, okruženje, ujedno predstavljaju i šansu i rizik za ispunjenje osnovnog cilja EES-a. Uz sve rizike koje novo okruženje nosi, naš zadatak je da očuvamo celokupan domaći energetski resurs, rekao je Šijaković.

Jelena Matejić, direktorka „Elektromreže Srbije“ ukazuje da je energetska tranzicija pre svega bezbednosno pitanje svake nacije, Evrope kao geopolitičke grupacije pa i celokupne planete. Svedoci smo da se problemi u jednom njenom delu brzo prenesu i na ostatak sveta.

- Energetska tranzicija je važna, nosi prilike ali i šanse da pogrešimo u prepoznavanju rizika koju mogu dovesti do katastrofalnih rezultata. Najvažniji zadatak možda jeste da aktivno radimo i oslu-škujemo greške koje su neki drugi učinili, možda u želji da ispoštuju želje lobija, kojih znamo da ima dosta. Treba da se pozabavimo dodatnim analizama, ne treba da budemo tvrdoglavi kada su u pitanju nove tehnologije. Srećom, Srbija je jedinstvena kao prirodni hab sa osam graničnih interkonekcija. Zemlja smo sa više od 20 interkonektivnih kapaciteta i više od 4.500 MW u inter-konektivnim kapacitetima, koji su važni za Evropu - rekla je Matejić.

Da se u tranziciji lako može zalutati kaže i Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije.

- Cilj tranzicije samo zbog tranzicije nije dobar. Može da izazove ogromne probleme. Dinamika mora biti takva da ni jednom ne ugrozi nacionalnu bezbednost države. Sada smo došli do onoga što nam je trebalo od početka, a to je sinergija struke, elektroprivrednih preduzeća, izvršne vlasti”, rekao je Popović.

Podsećajući da smo ranije imali Zakon o OIE, koji je bio tehnički nespovodiv Popović je rekao da je on sada izmenjen.

- Mi smo sada u zamahu tranzicije, što se tiče distributivne mreže, imamo gotovo 50 MW novih prozjume-ra, povećao se broj malih proizvođača, imamo gotovo 250 MW novih malih proizvođača, dobićemo novi zamah priključenja na elektro mrežu. Nadam se da će se sinergija nastaviti i da će u narednih godinu dana energetska tranzicija biti u punom zamahu - rekao je Popović.

Dušan Vlaisavljević, rukovodilac tima za tržište energije i energetske analize u EKC kaže da, ako postoji dobar dizajn tržišta električne energije, ono će samo sebe da reguliše i šalje takve cenovne signale koji stvaraju pozitivnu klimu za nove investicije. Subvencionisanje, naplata CO2 i skidanje dela sertifikata stvorili su riskantnu klimu za investicije u konvencionalne i fleksibilne tehnologije.

- Evropa je onda dozvolila da se uvede naplata za raspoložive kapacitete što je striktno definisano. EU čine više različitih zemalja i svaki redizajn može imati negativne efekte. Evropa je propisala procenu adekvatnosti resursa na evropskom nivou i to je prvi bazni korak. Tek ako ona pokazuje da ste u problemu, imate pravo na tržište kapaciteta - rekao je Vlaisavljević napominjući da svaka zemlja može da napravi svoju procenu adekvatnosti.

Kada je u pitanju gašenje termo kapaciteta, pitanje je šta će tržište reći, kažu stručnjaci.

Kada imamo visok stepen integracije OIE dolazi do prirodnog izguravanja termo kapaciteta iz sistema. U takvim okolnostima, dolazi do ispada generatorskih jedinica iz pogona. To su sve propratni efekti u ovoj priči.

Dokument ENTSO-E koji je izašao u novembru 2023, analizira taj apsekt integracije u horizontu 2030-2040. godine, gde upozorava da ćemo se suočiti sa velikim brojem slučajeva koji će dovoditi do tzv. blockout-a u Evropi, ne samo totalnih već i parcijalnih.

- Poenta je da će usled tržišnih mehanizama, gde svi teže da minimiziraju svoje troškove a inve-stitori u OIE teže da maksimiziraju profit, dolaziti neminovno do razdvajanja interkonekcija ENTSO-E. Imali smo u zadnjih sedam godina tri puta ovo razdvajanje. U uslovima visoke integra-cije OIE to će značiti u jednom regionu ogroman višak proizvodnje iz OIE a u drugom regionu manjak, tu gde imamo višak OIE neće biti dovoljno konvencionalnih kapaciteta i doći će do direk-tnih propadanja – ističe Nebojša Vučinić, direktor Direkcije za razvoj u EMS-u.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi