Odakle će Evropa dobijati struju: Nuklearke su "zelene" i tačka, poručuju iz Brisela

Uprkos prigovorima nekih država Evropske unije Evropska komisija neće praviti nikakvo fundamentalno revidiranje predloga kojim su nuklearna energija i gas klasifikovani kao održivi izvori energije (OIE), izjavila je danas evropska komesarka finansijska tržišta Maired Mekginis.

Komisija je uključila gasne i nuklearne investicije u nacrt svojih "kategorija održivog finansiranja" koji je objavljen 31. decembra, pošto 27-člani blok nastoji da planski upravlja tranzicijom na zelenu energiju i da se izbori sa problemima u snabdevanju gasom usled tenzija sa Rusijom, prenosi Rojters.

- Možda ćemo moći da doteramo predlog ovde ili onde kako bismo odgovorili na pojedine primedbe. Međutim, naš manevarski prostor je zapravo ograničen - rekla je Mekginis za „Frankfurter algemajne cajtung“.

Trećina iz obnovljivih izvora, četvrtina iz nukelarki

Struja iz obnovljivih izvora energije činila je 37 odsto bruto potrošnje električne energije u EU u 2020, u odnosu na 34 odsto koliko je bilo godinu dana ranije, objavio je Evrostat. Evropska statistička agencija beleži i da je svaki četvrti kilovatčas struje stigao i iz ponegde prokaženih nuklearki.

Energija vetra i hidroenergija su zajedno činile više od dve trećine ukupne električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, 36 odsto i 33 odsto. Preostala jedna trećina električne energije dolazila je iz solarne energije (14 odsto), čvrstih biogoriva i drugih obnovljivih izvora (po osam odsto).

U analizi Evrostata navodi se kako je solarna energija najbrže rastući izvor jer je 2008. činila samo jedan odsto ukupno potrošene električne energije u EU, da bi u 2020. porasla na 14 odsto.

Među državama članicama EU, najviše potrošene energije iz obnovljivih izvora bilo je u Austriji (78 odsto) i Švedskoj (75 odsto),ali i Danskoj (65 odsto) i Portugalu (58 odsto).
Najmanji udeo električne energije iz obnovljivih izvora bio je na Malti, tek 10 odsto, Mađarskoj i Kipru (po 12 odsto), Luksemburgu (14 odsto) i Češkoj (15 odsto).

Nuklearke veoma važne

Iako se u EU vodi žestoka borba oko toga da li da se nuklearna energija prizna za „zelenu“, pošto ne proizvodi gasove staklene bašte i ne zagađuje vazduh, a neke zemlje gase sve svoje nuklearke, poput Nemačke, ovaj vid energije je i dalje veoma značajan.

Struja iz nuklearne energije u EU proizvodi se u 13 članica a najveći proizvođač je Francuska koja iz reaktora pokriva više od polovine ukupne proizvodnje.

U 2020. je 13 članica EU proizvelo u nuklearnim elektranama 683.512 GWh ili gotovo 25 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Uniji, pokazuju podaci Evrostata.

Udeo Francuske u proizvodnji energije iz nuklearnih elektrana u EU je 52 odsto a slede Nemačka i Španija sa po devet i Švedska sa sedam.

Te četiri zemlje zajedno obezbeđuju više od tri četvrine struje proizvedene u nuklearnim kapacitetima EU.

Evropska statistička služba navela je da je početkom 2020. godine 13 članica EU imalo ukupno 109 nuklearnih reaktora u radu. Navodi se i da su te godine trajno ugašena tri nuklearna reaktora, dva u Francuskoj i jedan u Švedskoj.

Ipak je Francuska članica EU koja najviše zavisi od energije iz nuklearnih reaktora koji su 2020. obezbedili 67 odsto ukupno proizvedene električne energije.
Više od polovine svoje struje u nuklearnim elektranama proizvede jedino još Slovačka (54 odsto).

Gledano prema udelu struje proizvedene u atomskim centralama u ukupnoj proizvodnji, slede Mađarska sa 46 odsto, Bugarska sa 41, Belgija sa 39 i Slovenija sa 38 odsto.
Građani EU inače su podeljeni po pitanju nuklearne energije.

Debata traje

Kako su pokazale debate građana u okviru Konferencije o budućnosti Evrope, neki smatraju da nuklearna energija nije dobra za životnu sredinu, drugi misle da je ugalj još gori a treći se plaše da će energija biti još skuplja ako nuklearne elektrane budu zatvorene.

U međuvremenu je grupa stručnjaka koja savetuje Evropsku komisiju o zelenim finansijama kritikovala planove Brisela da gas i nuklearnu energiju označe kao "prelazni" izvor energije u klasifikaciji održivog finansiranja EU (taksonomiji).

Platforma za održivo finanansiranje EU u mišljenju objavljenom 24. januara odbacila je predlog Komisije i istakla da se gas i nuklearna energija ne mogu smatrati zelenim u sadašnjim okolnostima, prenosi Euraktiv.

Prema pravilima EU, neka tehnologija se ne može smatrati zelenom ako prouzrokuje "značajnu štetu" nekom od šest ciljeva "taksonomije" - ublažavanju klimatskih promena, prilagođavanju klimatskim promenama, zaštiti vode, prelasku na cirkularnu ekonomiju, sprečavanju zagađenja i zaštiti biodiverziteta.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi