Da li je Srbija spremna da zaradi milijarde: EBRD poziva proizvođače baterija

- Ukoliko neko u publici razmišlja o baterijama za skladištenje energije, neka mi se posle javi, Veoma smo zainteresovani – rekao je na jednom od panela na današnjoj konferenciji "OIE Srbija 2022“ u hotelu Metropol Gžegorž Zjelinski, direktor za energetiku u Evropi u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD).

Zjelinski je istakao da EBRD aktivno ulaže u obnovljive izvore energije, da ne „sponzoriše“ neke posebne modele ili sektore već ih interesuje samo da su dobro „skrojeni za (određeno) tržište“ i da donose što više zelenih megavatčasova ako ne i gigavatčasova energije. U okviru investicija u obnovljive izvore, EBRD razmišlja šire i već se razgovara o investicijama u baterije za skladištenje energije, nečemu bez čega ne mogu, na primer, ni mali ni veliki solarni sistemi.

Velika prilika

- Baterije su neophodne za električna vozila, ali ovde ne govorimo o tome. Baterije za skladištenje (storidž) su sasvim novo polje i tu će tek razvijati stvari. Razgovaramo o jednoj takvoj investiciji "negde veoma blizu“, i ako ima neko i ovde da razmišlja o tome neka nam se javi – rekao je Zjelinski.

Ovo je već drugi put u nedelju dana da se pitanje baterija za skladištenje pominje kao velika prilika za razvoj i profit na stručnim skupovima o energetici u Srbiji. Na „Elektrik vijekl dejs“ (EV Days) u Novom Sadu, čuveni svetski stručnjak za baterije, prof. Dejan Ilić sa Univerziteta u Gracu, je za 24sedam rekao da je uveren da će njegov poslednji projekat u karijeri biti fabrika baterija u Srbiji.

- Ne verujem da Srbija može da ima fabriku baterija za automobile i da se tu nosi sa globalnim igračima. Ali možemo da imamo fabriku baterija za „specijalne primene“. Dovoljno je samo da pokrijemo delić tržišta telekomunikacija ili baterija za skladištenje struje iz sistema solarnih panela, što danas skladištimo u kineske olovne baterije – kaže stručnjak.

Pixabay

Ovakva velika prilika za Srbiju je još realnija s obzirom na to da ima svoje rezerve veoma retkog a još traženijeg litijuma. Litijum-jonske baterije mogle bi da zamene olovne i u sektoru energetike.

Ne bi trebalo da bude problema ni sa ljudskim faktorom, jer Srbija ima stručni kadar za tako nešto i na tehničkim fakultetima. Postoji i izvesna tradicija, jer ne tkao davno imali smo nekoliko uspešnih fabrika automobilskih akumulatora, kao preteči današnjih baterija za skladištenje energije.

Najveći problem zelene energije je beli papir

Na konferenciji u Beogradu okupila se evropska, regionalna i domaća „zelena“ elita, odnosno dobri poznavaoci stanja u oblasti obnovljivih izvora energije. Na nekoliko panela diskutovano je o stanju u sektoru obnovljivih izvora nakon ratnih dešavanja u Ukrajini, implementaciji domaćeg Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, aukcijama struje u Srbiji, balansiranju i otkupu električne energije, izazovima u nabavci opreme za vetroelektrane i solarne parkove…

Pixabay

Iako su brojni panelisti istakli inflaciju i drastično povećanje troškova finansiranja izgradnje elektrana, od sirovina i delova do pokidanih lanaca nabavke, kao veliku prepreku tome da ovaj sektor energetike brže raste i zamenjuje ugljeničnu industriju, ona nije i problem „broj jedan“.

- Inflacija jeste važna jer mnogo projekti, pogotovo u vetrosektoru, se finansiraju iz bankarskih kredita ali troškovi su ranije za ovaj sektor bili i veći i nalazilo se načina da se finansira. Mnogo je veći problem administriranje, dobijanje dozvola za gradnju, nabavka zemljišta, dozvole za pristup mreži… Tu je potrebna veća politička podrška za zelenu energiju. Pogotovo sada, kada se pokazalo da ona nije važna samo kao ekološka već i zbog toga što je lokalna, ne zavisi od uvoza pa je faktor energetske bezbednosti jedne zemlje – ističe Zjelinski.

U tom delu dobijanja dozvola Marko Lipošćak, potpredsednik za biznis razvoj za Evropu u firmi „Enlajt“ (Enlight), koja proizvodi zelenu energiju i bavi se razvojem energetskih sistema u SAD, Evropi i Izraelu.

- Dobijanje građevinskih dozvola, zemljišta, ekološke studije... u Srbiji jeste komplikovano ali se ne razlikuje mnogo od regiona ili EU. Pitanje mreže je drugo, jer ona u Srbiji mora mnogo da se proširi prema interesovanju koje imaju u sektoru OIE. A onda Elektromreža Srbije ima isti problem sporog dobijanja dozvola, sprovođenja tendera, kao i sami investitori u zelenu energiju. Pare nisu problem ni ovde ni, recimo, u Hrvatskoj gde takođe već godinama čekamo bolju energetsku vezu juga gde se pravi struja i severa zemlje, gde se više troši a da proces nije odmakao ni do zrele faze planiranja – upozorava Lipošćak.

Osim hidroelektrana, OIE u Srbiji još u povoju

Potencijal energije vetra, sunca i vode zavisi i od tehničkih mogućnosti jednog elektroenergetskog sistema da je „primi“, odnosno integriše.

U Srbiji je to dosad ostvareno tako da se ima oko 2.470 megavata instalisane snage u hidro sektoru, kao tradicionalno važnom za srpski energetski miks, dok u energije vetra imamo „samo“ 398 megavata. Kod velikih solarnih centrala situacija je još lošija, jer tu je zasad samo 11 megavata, uz 25 megavata rasutih na male solarne sisteme privatnih korisnika.

Nešto je bolja situacija kod biogasa, 32 megavata, a u sektoru koji ima ogroman neiskorišćeni potencijal – biomasi – imamo svega 2,7 megavata, podaci su Udruženja Obnovljivi izvori energije.

Na elektroenergetski sistem Republike Srbije dosad je priključeno osam vetroelektrana ukupne snage 398 Mw, dok su u razvoju projekti ukupne snage četiri gigavata.

Pixabay

Kod solara izgrađeno je 107 elektrana instalisane snage 8,8 Mw,  koje su dobile podsticajne cene (fid-in tarife). Procenjuje se da se u ranoj fazi razvoja nalazi više od 100 Mw solarnih parkova. „Elektroprivreda Srbije“ planira izgradnju solarne elektrane Petka, kapaciteta 9,95 Mw, za koju su pribavljene sve neophodne dozvole.

Prema novom Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, korišćenje OIE je definisano kao javni interes od posebnog značaja za Republiku Srbiju, i njime je omogućeno da domaćinstva i industrija mogu da postanu kupci-proizvođači (prozjumeri), a građani mogu da formiraju zajednicu obnovljivih izvora energije.

Srbija raspolaže sa 2.466 Mw instalisane snage hidroelektrana. Od toga EPS ima nekoliko velikih (ukupne snage 2,355 Mw) i 15 malih hidroelektrana ukupnog kapaciteta od 20 Mw.

Privatni investitori izgradili su 122 male hidroelektrane ukupnog kapaciteta 78 Mw u okviru sistema fid-in tarife, dok se 32 MHE ukupne snage od oko 30 Mw nalaze u statusu privremenog povlašćenog proizvođača i izgradnje.

Prema podacima iz Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, najveći potencijal srpskih obnovljivih izvora energije nalazi se u biomasi i dostiže 3,4 TOE (tona ekvivalenta nafte), što čini više od polovine definisanog nacionalnog potencijala.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi