Usred okeana plovi ogromno ostrvo smeća: Naučnici su na njemu sada našli pravo iznenađenje - život! (VIDEO)

07.12.2021

09:00

0

Plastika čini 80 odsto otpada na tzv. Velikom pacifičkom tepihu od smeća

Usred okeana plovi ogromno ostrvo smeća: Naučnici su na njemu sada našli pravo iznenađenje - život! (VIDEO)
Profimedia

Usred Tihog okeana nalaze se ogromne naslage đubreta, nazvane Veliki pacifički tepih od smeća, a iako je to jedna od zabrinjavajućih pojava, naučnici su otkrili da se na njemu danas razmnožavaju mnoge morske vrste.

Istraživači, pišući za magazin Nature Communications, izvestili su da obalske morske vrste koje završe na đubrištu ne samo preživljavaju, već kolonizuju to područje i prave nove zajednice.

Obalske biljke i životinje se na Velikom pacifičkom tepihu održavaju i čak razmnožavaju, a do sada je dokumentovano više od 40 vrsta koje su se nastanile na đubrištu od plastike, uključujući dagnje, školjke i amfipode slične škampima.

Profimedia
 

Već se znalo da određene vrste mogu da se prikače na debla ili morske trave kako bi "putovale" ka otvorenom moru, ali ta "prevozna sredstva" bi se brzo raspala, pa bi služili kao karte u jednom pravcu.

Naučnici su zato bili šokirani kada su otkrili da se na plastičnom otpadu grupišu stvorenja koja tu mogu i da se hrane kako bi preživela usred okeana.

- Kao da se potpuno novo ostrvo pojavilo - rekao je Greg Ruiz iz Istraživačkog centra životne sredine Smitsonijan.

Tek će se raditi na utvrđivanju kako te zajednice funkcionišu, kako se razvijaju i kakvih posledica će biti po invazivne vrste.

Otkrića su ponovo navela naučnike da preispitaju kako određena bića preživljavaju na otvorenom moru.

Primera radi, kada je cunami 2011. godine opustošio Japan, velika količina plastičnog otpada i đubreta se slila na Pacifik.

Profimedia
 

18 meseci kasnije, otpad je počeo da se gomila na obalama Severne Amerike, a ono što je uočeno tada razbilo je stare predrasude.

Obalski ekosistemi su dosta produktivniji i bogatiji su hranom i nutricijentima nego što je to slučaj na otvorenom okeanu.

- Pre ovoga, mislili smo da mnogi priobalni organizmi neće moći dugo da prežive u oblasti koja ima manje hrane, a kamoli da se razmnožavaju - dodao je Ruiz.

Tepih od smeća

Gomila plutajuće plastike nalazi se na severnom delu Tihog okeana, a danas je to ostrvo od đubreta teško više od 3,5 miliona tona. 80 odsto čini plastični otpad koji seže više od 30 metara u dubinu. Veliki pacifički tepih od smeća je počeo da se stvara 1950-ih godina, a njegovo uklanjanje bi koštalo milijarde dolara.

Osim toga, morske struje koje kruže oko njega donose smeće. Dok je kroz istoriju ovo smeće bilo biorazgradivo, danas se u Velikom pacifičkom tepihu od smeća skupljaju plastika i ostali nerazgradivi materijali koji se mogu samo usitnjavati, ali njihove čestice ipak ostaju u vodi.  

Mnogi od ovih komadića plastike završavaju u stomacima ptica ili drugih morskih životinja.

Youtube/Seeker
 

Prvi put je ostrvo od đubreta zaokupilo pažnju svetske javnosti 1997. godine kada je istraživač okeana, Čarls Mur, plovio okeanom i na tom putu video kako plutaju gomile četkica za zube, ambalaže od sapuna i drugih proizvoda, ribarskih mreža i slično.

On je nekoliko godina ispitivao koncentraciju plastičnih čestica u Velikom pacifičkom tepihu od smeća i zabeležio je oko 3.340.000 komadića plastike po km² mase od oko 5,1 kg/km².

Neki izvori kažu da je to „plutajući kontinent od đubreta koji je oko 2 puta veći od površine Teksasa". Tepih se stvara kada se "vrte" okeanske struje koje đubre ostavljaju u svom centru.

Studija iz 2018. godine je procenila da je Veliki pacifički tepih od smeća sadržao više od 79.000 tona plastike, poput ribarskih mreža, plastičnih flaša i sitnih delića - mikroplastike. U tom tepihu se takođe sakupilo i đubre nakon cunamija koji je pogodio Japan.

Uprkos ogromnom zagađenju, na otpadu buja neki novi život. Priobalne i okeanske vrste su se grupisale na plastičnom otpadu.

Inače, ostrvo od smeća proteže se od zapadne obale Severne Amerike do Japana, a sastoji se od zapadnog dela, nadomak Japana, i istočnog koji se nalazi između Havaja i Kalifornije.

Youtube/SmithsonianSERC
 

Spojeni su suptropskom Zonom konvergencije Severnog Pacifika, koja se nalazi stotinama kilometara severno od Havaja. U toj zoni se susreću tople vode Južnog Pacifika sa hladnim arktičkim vodama. Na neki način, to je auto-put koji pomera smeće od jednog dela do drugog.

Ostrvo od smeća je okruženo brojnim okeanskim strujama koje se rotiraju u smeru kazaljke na satu na području od 20 miliona kavdratnih kilometara.

U centru tog vrtloga je mirno i stabilno i tako se tu otpad zaglavi. Primera radi, plastična flaša, koja završi u vodi kod obale Kalifornije, kalifornijskom strujom ide to Meksika. Tamo je može pokupiti severnoekvatorska struja koja prolazi Pacifikom, a nadomak Japana flaša onda može otići severno uz pomoć struje Kuroširo. Tada će je vrtlozi zapadnog i istočnog dela tepiha privući i završiće na ostrvu smeća.

Đubre se gomila jer ne može da se razgradi. Iako većina ljudi ovu pojavu zamišlja kao pravo ostrvo koje pluta okeanom, ovi "tepisi" su uglavnom sastavljeni od mikroplastike koja se ne može uvek videti golim okom niti se može uočiti na satelitskim snimcima.

Mikroplastika čini da okeanska voda izgleda kao mutna supa u kojoj se mogu naći i krupnije stvari poput obuće ili ribarskih mreža.

Problem nastaje i ispod tih plastičnih naslaga jer su ekolozi utvrdili da oko 70 odsto morskog otpada završi na dnu okeana.

Youtube/Seeker
 

U stvari, niko ne može sa sigurnošću da utvrdi koliko otpada se nalazi na Velikom pacifičkom tepihu od smeća, a osim toga, ne plutaju svi ostaci već mogu potonuti nekoliko centimetara ili metara. Baš zbog toga se tepih od smeća ne može ni precizno izmeriti.

Veruje se da 80 odsto plastike u okeanu završi sa kopna, a ostalih 20 odsto sa brodova i drugih izvora, mada ti procenti variraju po regionima.

Studija iz 2018. godine je pokazala da gotovo polovinu mase tepiha smeća čine sintetičke ribarske mreže.

Plastika čini većinu otpada iz dva razloga. Prvo, dugo traje, manje košta, a zbog savitljivosti se koristi sve više u industriji. Drugo, plastični proizvodi se ne razgrađuju već se lome na manje delove.

U okeanu, sunce lomi plastiku na sve manje delove tokom procesa fotodegradacije, a većina otpada dolazi od plastičnih kesa, flaša i čaša za jednokratnu upotrebu.

Naravno, ne treba posebno napomenuti da to sve utiče na živi svet. Kornjače često plastične kese pomešaju sa meduzama, kojima se inače hrane. Albatrosi pokupe plastiku kada love ribu.

Posebno su u opasnosti foke i drugi sisari koji mogu da se upletu u ribarske mreže, a često se tako i udave.

Morski otpad takođe blokira i prodiranje sunčeve svetlosti, pa tako planktoni i alge ne dobijaju potrebnu hranu i energiju. A ukoliko su ovi organizmi ugroženi, ugrožen je i ceo lanac ishrane - životinje koje se hrane planktonima i algama ostaju bez hrane. Na kraju, morski plodovi postaće nepristupačni ljudima i sve više skuplji.

Ima li rešenja?

Pošto je tepih smeća daleko od obala bilo koje države, nijedna neće da preuzme odgovornost ili da finansira čišćenje.

Pomenuti Čarls Mur je rekao da bi "čišćenje tepiha" bilo koju državu dovelo do bankrota. Ipak, postoje organizacije koje su rad posvetile tome da se tepih smeća ne uvećava.

Čišćenje nije lako jer mreže koje mogu da kupe deliće plastike tako pokupe i sitne organizme. Čak iako bi se dizajnirala mreža koja bi mogla sa sakupi samo otpad, površina okeana je tolika da bi to bio mukotrpni posao.

Jedna studija američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu je pokazala da bi 67 brodova za godinu dana moglo da raspremi manje od jednog procenta Severnog Pacifika.

Zato, stručnjaci se slažu da se mora ograničiti ili eliminisati upotreba plastike.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi