Usred čileanske pustinje nalazi se ogromna "planina odeće", a iza toga se krije zabrinjavajuća priča (FOTO/VIDEO)

16.11.2021

09:07

0

Sve se može naći, od džempera do čizama za skijanje, u Atakami

Usred čileanske pustinje nalazi se ogromna "planina odeće", a iza toga se krije zabrinjavajuća priča (FOTO/VIDEO)
Profimedia

Usred čileanske Atakame, najsuvlje pustinje na svetu, može se naići na neobičan prizor - na gomile i gomile bačene odeće.

Čile je zemlja poznata po planinskim vrhovima, ali za postojanje ovakve planine odgovorno je zagađenje koje dolazi od modne industrije.

Tu se može naći gotovo sve, od džempera do čizama za skijanje.

Profimedia
 

O štetnim efektima modne industrije na životnu sredinu se veoma retko govori.

Čile je postao skladište za neprodatu i sekondhend odeću, proizvedenu u Kini ili Bangladešu, koja prolazi kroz Evropu, SAD ili Aziju pre nego što završi u pustinji.

Oko 59.000 tona odeće se svake godine dopremi u luku Ikike na severu zemlje. Toliko odeće stigne da čileanski kupci ne mogu da se nadaju da će to i prodati, a niko ne želi da plaća takse koje su potrebne da bi se roba prevezla na druge lokacije.

Pojedini lokalni trgovci kupuju određen deo, dok se ostatak uglavnom švercuje u druge latinoameričke države. Međutim, najmanje 39.000 tona odeće koja ne može da se proda gomila se u Atakami.

- Odeća stiže iz svih krajeva sveta. Ono što se ne proda u Santjagu ili ne pošalje u druge zemlje ostaje u slobodnoj zoni - rekao je nekadašnji lučki radnik Aleks Kareno.

Frenklin Zepeda, osnivač "EkoFibre", kompanije koja se bavi proizvodnjom izolacionih panela od odbačene odeće, kaže da je želeo da za taj problem ponudi rešenje.

- Odeća nije razgradiva i ima određene hemikalije, tako da je ne prihvataju opštinske deponije - rekao je on.

Koliko vode je potrebno za farmerke?

Prema izveštaju UN iz 2019. godine, svetska proizvodnja odeće se udvostručila između 2000. i 2014, a ta industrija je odgovorna za 20 odsto ukupnog otpada vode na globalnom nivou.

Da bi se napravio par farmerki potrebno je 7.500 litara vode, navodi se.

Isti izveštaj istakao je da pravljenje odeće i obuće utiče na stvaranje osam odsto globalnih gasova staklene bašte i da se svake sekunde količina odeće koja odgovara đubretarskom kamionu zakopava ili pali.

Profimedia
 

Bilo da se odeća ostavlja na otvorenom ili se zakopava - zagađuje okolinu i oslobađa zagađivače u vazduh, ali i vodu.

Odeći, sintetičkoj ili tretiranoj hemikalijama, potrebno je oko 200 godina da se razgradi, a toksična je poput bačenih guma ili plastičnih materijala.

Čile, najbogatija zemlja Južne Amerike, poznat je po širokom konzumerizmu.

Ipak, Rosario Hevija, vlasnica prodavnice za reciklažu dečje odeće, a kasnije i kompanije koja se bavi proizvodnjom prediva od odbačenog tekstila, kaže da se stvari menjaju.

- Toliko godina smo kupovali, a izgleda da nikog nije bilo briga što se gomila sve više i više tekstila. Međutim, ljudi sada počinju to da preispituju - navela je ona.

Odeća sa otpada nekome može i pomoći. Najsiromašniji građani ove oblasti se oslanjaju na bačenu robu kako bi obukli svoje porodice, a često pretražuju otpad u nadi da će naći nešto što mogu da prodaju.

Primera radi, Sofija i Dženi su izbegle iz Venecuele i došle u Čile nakon putovanja dugog 350 kilometara. Našle su se na otpadu gde su tragale za odećom koja bi im poslužila za hladnije dane jer se u pustinji noću temperature znatno spuštaju.

Ima i Čileanaca koji su zahvaljujući bačenoj odeći pokrenuli poslove poput proizvodnje svezaka, kutija, torbi, abažura za lampe i sličnih predmeta od reciklirane robe.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi