Grad koji je opasan i po same meštane: Nalazi se u polarnom krugu, a ovako je postao jedno od najzagađenijih mesta na svetu (VIDEO)

U Noriljsku, ruskom gradu koji je jedan od najsevernijih u svetu, počela je polarna noć i trajaće do 13. januara 2022. godine.

Predavač na jednom od univerziteta u tom gradu Roman Meljnikov izjavio je da će se sunce pojaviti u tom gradu faktički 25. januara, ali da je i pored toga u gradu veoma svetlo zbog bilborda i ulične rasvete.

Naveo je da je trenutno vreme u Noriljsku dobro za područje Arktika, 29 stepeni ispod nule i nema vetra. Ove godine sneg je pao već početkom novembra.

Stanovnici Noriljska na društvenim mrežama dele fotografije tamnog neba i jako osvetljenih ulica.

Otrovni kokteli

Noriljsk se nalazi u ruskom Krasnojarsku, istočno od reke Jenisej, iznad Arktičkog kruga. U njemu živi oko 175.000 ljudi, što ga svrstava u najsevernije naseljeno mesto na Zemlji u kome živi više od 100.000 ljudi. Decenijama je bio zatvoren za strance jer se smatra strateškim područjem. Tek nakratko su ga otvorili krajem 90-ih.

Noriljsk i Jakutsk su jedina dva velika grada u zoni večitog leda.

Nažalost, ovaj ruski grad je veoma zagađen jer se tu nalazi kompanija “Noriljsk nikl”, vodeći svetski proizvođač nikla i paladijuma.

Leti je ovde 6 nedelja neprekidno dan, a zimi isto toliko neprekidna noć, pa se temperatura spušta i do minus 50 stepeni.

Nekada su ga okruživali silosi u kojima su bile interkontinentalne balističke rakete. Ali, danas u ovom gradu postoji nešto drugo što želi da se sakrije od ostatka sveta, a to je hronično zagađenje. Iz daljine izgleda kao da su nad gradom tmurni oblaci i da se sprema nevreme na inače čisto plavom arktičkom nebu. Krivi su ogromni dimnjaci u postrojenjima koja su izgrađeni oko grada.

Oni konstantno u vazduh ispuštaju otrovne koktele zagađivača za koje su odgovorne ove kompanije, a reč je o sumpor dioksidu. Kad jednom stignu u atmosferu, pretvaraju se u otrovne kisele kiše.

Profimedia

Život u jednom od najzagađenijih mesta na svetu

Bilo je 2 sata ujutru i sunce je sijalo. Igor Kljušin je otišao do reke gde je nekada sa ocem pecao lipljene.

- Divna riba. Obožava hladnu i čistu vodu - rekao je.

Tog dana je sumnjao da će naići na ribu, a vlasti su već davno upozorile da ribolov na reci Daldjikan nije više bezbedan.

Uostalom, nije bio tu zbog ribolova. Počeo je da snima mutnu reku boje gline koja se slivala sa jednog od najvećih svetskih kompleksa za rudarenje i topljenje metala. 

I ruska vlada je priznala da je Noriljsk, zbog kompanije "Noriljsk nikl", postao jedno od najzagađenijih mesta na Zemlji. Kompanija je najveći svetski proizvođač paladijuma i nikla i jedan od vodećih proizvođača platine, kobalta i bakra.

Izgradili su ga zatvorenici nekadašnjih sovjetskih gulaga, ali je Noriljsk ipak uspeo da nadživi komunizam i prihvati kapitalizam, a planira da poveća proizvodnju i prodaju metala koji su potrebni za pravljenje baterija električnih vozila. Primera radi, "Noriljsk nikl" je vodeći svetski proizvođač nikla visoke čistoće prve klase koji potražuje industrija električnih vozila, poput "Tesle" u vlasništvu Ilona Maska.

Ipak, posledice po životnu sredinu su velike. Pejzaž je opustošen, drveće u tajgi umire, glacijalne reke su postale crvene, zagađenje zbog isparenja sumpor-dioksida je najveće na svetu. Kao da to nije dovoljno, prošle godine se u more izlilo i 6,5 miliona galona dizela kada je pukao tanker. Iako je kompanija tvrdila da mrlja nije stigla do Arktičkog okeana, ruske vladine agencije su izvestile da su testiranja pokazala suprotno.

Youtube/The Atlantic

Noriljsk je primer sistematskog i dugoročnog uništavanja prirode zbog čega su brojni pokreti za očuvanje životne sredine pozvali da se to proglasi međunarodnim zločinom. Cilj je da se "ekocid" tretira na isti način kao i genocid ili zločini protiv čovečnosti.

Ne samo što se ta oblast menja zbog klimatskih promena već se grad oslanja na industriju koja truje zemljište i vodu.

"Noriljsk nikl" i dalje tvrdi da može da utiče na očuvanje životne sredine i njenu rehabilitaciju. Posle izlivanja dizela, platili su kaznu od 2 milijarde dolara i obavezali su se da će potrošiti više od 5 milijardi za kontrolu zagađenja i ekonomsku revitalizaciju tog kraja.

Sa druge strane, meštani poput Kljušina su skeptični.

- Kada sam te noći došao da vidim Daldjikan, srce mi se slomilo. Reka je bila crvena, a smrad hemikalija mi je i dalje u plućima - rekao je za NBC njuz.

Uništenje drveća i zagađenje se vidi iz svemira

Istorija zagađenja u Noriljsku je zapisana u drveću - 5,9 miliona hektara šuma je mrtvo ili propada.

Israživači su i unutar godova drveća pronašli znake zagađenja sumpor-dioksidom koje je počelo 1942. godine kada je prvi pogon za topljenje metala počeo sa radom kako bi se podmirile potrebe tokom Drugog svetskog rata.

European Space Agency via AP

Godovi pokazuju da se 60-ih umiranje šuma pojačalo. Početkom osamdesetih, sva stabla ariša u krugu od 65 kilometara istočno od grada su propala.

Satelitski snimci su utvrdili da nijedna druga ljudska delatnost, poput nuklearnih elektrana, naftnih polja ili drugih topionica, ne stvara toliko sumpor-dioksida kao "Noriljsk nikl".

Zapravo, na Zemlji jedino vulkani tokom erupcije izbacuju toliko sumpora. Ruska kompanija emituje 1,9 miliona tona sumpor-dioksida godišnje, što je količina zagađenja koje "izbace" cele Sjedinjene Države, poređenja radi.

Čitava situacija utiče i na životinje, poput jelena, koji u toj oblasti borave svega 63 dana tokom leta, što je tri puta kraće nego pre 50 godina.

Smrtnost od raka pluća je veća 2,5 puta u Noriljsku nego u drugim ruskim gradovima, a broj smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih i infektivnih bolesti se takođe uvećao.

Youtube/The Atlantic

Ne može se proceniti koliki je prosečni životni vek u ovom gradu jer se mnogi rano penzionišu i sele se u toplije krajeve.

Reka od dizel goriva

Kljušin i drugi lokalni aktivisti su se godinama zalagali da Rosprirodnadzor, ruska agencija za zaštitu životne sredine, otvori kancelariju u Noriljsku.

U tome su i uspeli prošle godine, a posao glavnog zamenika je otišao Vasiliju Rjabinjinu, hemičaru koji je prethodno radio u "Noriljsk niklu", ali je dao otkaz kada je njegov mentor preminuo od raka.

Izlivanje dizela u more je obeležilo početak i kraj njegove karijere kao predstavnika ruske vlade za očuvanje sredine.

Russian Emergency Situations Ministry via AP

Uoči 29. maja 2020. godine, temperatura u regionu je bila viša nego što je uobičajeno. Permafrost je počeo da popušta ispod tankera sa gorivom, koji su inspektori proglasili nebezbednim dve godine ranije, ali ga kompanija nikad nije popravila.

Rjabinjin je primio poziv od šefa koji mu je poručio da je reka pocrvenela. Sastali su se ispred fabrike, ali ih je obezbeđenje oteralo i nisu mogli da sprovedu istragu.

Rjabinjin, penjač i fotograf, uzeo je čizme za pešačenje i kameru, i prešao dva kilometra sa šefom do obližnjeg mosta gde su mogli da vide katastrofu.

Svuda je tekla "planinska reka dizel goriva".

- Šef se čak plašio da zapali cigaretu jer je miris bio tako jak da je bilo moguće da će se sve zapaliti - rekao je.

Russian Emergency Situations Ministry via AP

Zvaničnici Rosprirodnadzora su doleteli iz Moskve. Kompanija je obezbedila opremu za zadržavanje goriva i uposlila je stotine radnika da krenu sa čišćenjem. Međutim, Rjabinjinu je bilo jasno da je tu bitku nemoguće dobiti.

Šest dana kasnije, direktor agencije je saopštio da gorivo nije stiglo do jezera Pjasino, koje vodi do Arktičkog okeana. Isto je saopštio i "Noriljsk nikl".

Potom je Rjabinjin dao otkaz jer je osetio da je sprečen da utvrdi tačne razmere katastrofe.

Zagađenje ne prestaje ni danas.

Profimedia

Kada je Kljušin video u julu na šta liči reka Daldjikan, obavestio je nadležne službe. Ministarstvo prirodnih resursa odgovorilo je pismom u kome je navelo koliko je "Noriljsk nikl" prijavio da je ispušteno gvožđa, nikla, kobalta i drugih metala. Napomenuli su da je ispuštanje premašilo "normativno dozvoljene standarde", ali da je to u okviru dozvole koju kompanija ima, uz potpis Rosprirodnadzora. Rjabinjin je kazao da nije iznenađen takvim odgovorom i dozvolama.

Ruski predsednik Vladimir Putin oštro je reagovao kada je čuo za izlivanje goriva.

- Zašto su vlasti za ovo saznale tek dva dana kasnije. Zar treba o ovome da čujemo sa društvenih mreža - kazao je tada.

Nekoliko nedelja kasnije, pet ljudi je uhapšeno, uključujući direktora fabrike i glavnog inženjera, ali i tadašnjeg gradonačelnika Noriljska.

Konsultantska firma "Environmental Resources Management", sa sedištem u Londonu, koju je upravni odbor "Noriljsk nikla" unajmio da istraži akcident, otkrila je da su svemu kumovali kombinacija promena u životnoj sredini, nebriga i nemar.

Profimedia

U međuvremenu, Rjabinjin je rekao da otkad ne radi za agenciju za zaštitu sredine, bavi se fotografijom i provodi vreme sa svojom decom. Voleo bi da ih odvede na neko mesto sa više mogućnosti i manje zagađenja. Međutim, za sada, ne planiraju da odu, a njegova žena i dalje radi u "Noriljsk niklu".

Kako je rekao, problem nije u jednoj kompaniji nego u nepromišljenom konzumerizmu gde se niko ne pita odakle sirovi materijali stižu i da li treba da se manje koriste.

- Sve dok većina stanovništva planete ne počne razumno da troši nećemo postići ni ekonomski rast ni zdravu životnu sredinu. Mi ubijamo našu decu i ostavljamo im gomilu đubreta - zaključio je.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi