Kako je pripremljena izdaja Avganistana: Prvo pao dogovor sa Amerikom, a onda su talibani samo ušetali u gradove

20.08.2021

21:06 >> 09:04

0

Iako su mnogi nagađali kako su talibani tako brzo napredovali, situacija je, zapravo, prilično očigledna

Kako je pripremljena izdaja Avganistana: Prvo pao dogovor sa Amerikom, a onda su talibani samo ušetali u gradove
AP Photo/Rahmat Gul

Talibani su se posle 20 godina ponovo našli na čelu Avganistana, a čini se da su za samo nekoliko nedelja vrtoglavo napredovali. Za manje od deset dana palo je 10 većih gradova, pa nije bilo veliko iznenađenje kada su stigli i do prestonice Kabula. Predsednik Ašraf Gani je brže-bolje pobegao u Ujedinjene Arapske Emirate, na aerodromu u Kabulu je nastao pravi haos kada su ljudi nagrnuli da se što pre evakuišu, a svetska javnost se pitala kako je moguće da su militanti tako brzo napredovali u osvajanjima.

Pročitajte još

Bez neke veće borbe zauzeli su ključne gradove i granične prelaze. Ako se ima u vidu koliko je avganistanska vojska nadmoćnija, brojčano i u opremi, mnogi su bili zapanjeni time da su talibani dobili vlast na tacni.

A, zapravo, stvar je krajnje jasna.

AP Photo/Rahmat Gul

SAD i talibani potpisali su u Dohi mirovni sporazum 29. februara 2020. godine, kojim je okončan rat u Avganistanu posle skoro dve decenije.

Sporazumom, čijem je potpisivanju prisustvovao i američki državni sekretar Majk Pompeo, predviđeno je da će SAD i NATO povući sve vojnike iz Avganistana u roku od 14 meseci, ako talibani ispune prihvaćene obaveze.

Tada su se SAD obavezale da će u prvoj fazi smanjiti broj svojih vojnika sa oko 13.000 na 8.600 u roku od 135 dana, a talibani su rekli da će sprečiti Al Kaidu da operiše u oblastima koje oni kontrolišu.

Amerikanci su se obavezali da će zatvoriti 5 vojnih baza za 135 dana. Sporazum su podržali Kina, Rusija i Pakistan, kao i Savet bezbednosti UN, iako u pregovore nije bila uključena avganistanska vlada.

Iako je dogovoreno primirje, posle 45 dana talibani su krenuli sa većim brojem napada u Avganistanu. Između 1. marta i 15. aprila 2020. godine talibani su izveli više od 4.500 napada, što je bilo povećanje za 70 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

22. juna Avganistan je prijavio “najkrvaviju nedelju u poslednjih 19 godina”, kada je poginuo 291 vojnik, a još 550 je ranjeno u 442 napada.

Tanjug/AP Photo/Hoshang Hashimi, File

Uprkos svemu, Amerikanci su nastavili sa planovima o povlačenju.

Ono što se promenilo od februara 2020. godine do najave Džoa Bajdena o povlačenju vojske je bilo okončanje američkih vazdušnih napada na mete militanata.

– Sporazum iz Dohe dao je talibanima godinu dana da se regrupišu, planiraju dalje korake, učvrste sve i to bez straha od američkog bombardovanja – rekao je za “Volstrit žurnal” Endru Votkins, stariji analitičar za Avganistan pri Međunarodnoj kriznoj grupi dodavši da nije bilo dokaza da su u međuvremenu talibani povećali ljudstvo.

Kada su krenuli na Kunduz, grad je brzo pao u ruke talibana.

AP/Abdullah Sahil

– Kada je Kunduz pao, mnogo vojnika je poginulo. Bili smo okupirani. Nije bilo podrške iz vazduha. U poslednjem trenutku naš komandant nam je rekao da ne mogu ništa da učine za nas i da je bolje da samo pobegnemo. Svi su “napustili” ovaj rat i pobegli – rekao je Abdul Kudus (29), mladi avganistanski vojnik.

Tako smo došli do ove situacije u Avganistanu, a vojni analitičar Aleksandar Radić za 24sedam kaže da nije ništa sporno upravo zbog sporazuma iz Dohe, kojim su talibani i SAD sklopili dogovor o nenapadanju, zbog čega ne čudi takav razvoj događaja.

Na konstatacije da se čini da je rat Amerikanaca u Avganistanu bio uzaludan Radić kaže: “Amerika će uvek reći da je ostvarila svoje ciljeve, velika sila tako nešto sebi može da dopusti. Problem je što nikada nisu imali jasnu platformu, prvobitno je to bio rat protiv Al Kaide, a tek onda su postepeno širili zadatke. Bilo je tu raznih političkih fraza kako treba stabilizovati avganistansku državu i slično, međutim, pronalazili su uvek neko polurešenje koji bi bilo prihvatljivo politički i medijski, ali je jasno da je, kada je reč o postizanju avganistanske stabilnosti stvar izvođena jako loše, nezainteresovano i mlako”.

Bajdenovo izvlačenje

Predsednik SAD Džozef Bajden izjavio je da je Amerika uspela u svojoj misiji da ubije Osamu bin Ladena, nekadašnjeg lidera terorističke Al Kaide, ali da misija SAD u Avganistanu nikada nije bila da izgradi državu.

– Uporno sam govorio dugi niz godina da naša misija u Avganistanu treba da bude kontrateroristička, a ne da gradimo naciju – izjavio je Bajden i dodao da je, dok je bio potpredsednik u vreme administracije Baraka Obame, uvek bio protiv povećanja prisustva SAD u Avganistanu.

AP Photo/Rahmat Gul

Kako dodaje Radić, očigledno je i novac bio u igri, a poznato je da u Avganistanu vlada visok nivo korupcije.

– Dakle, u pitanju je jedan mekan sistem. Amerikanci sada sebe hoće da amnestiraju, godinama su se pisali pozitivni vojni izveštaji i to je bila uvertira u sporazum u Dohi koja je naposletku dovela do kontrolisane predaje oružja. Ali, ako me pitate da li je bilo izdaje, bilo je – Avganistance su izdali kako strane zemlje tako i njihovi komandanti – poručio je Radić.

Sličnu situaciju smo imali i kada su se SAD povlačile iz Vijetnama, dodaje Radić, ali ovo ipak nije znak da američka moć slabi.

– I posle Vijetnama Amerika se vratila još jača. Velike sile to mogu da amortizuju samo su sada druga vremena, a samim tim i drugi izazovi. Sada će biti važno pozicionirati se u odnosu na Kinu i regionalne sile, a biće važno videti i šta će uraditi Turska ili Pakistan. Supremacija je tu, Amerika možda nije kao što je nekada bila, ali se neće slomiti – zaključio je vojni analitičar Radić za 24sedam.

Evakuacija civila iz Kabula, Capt. Chris Herbert/U.S. Air Force via AP

Letnja upozorenja

Poverljivi podaci američkih obaveštajnih agencija tokom leta predviđali su vrlo sumornu sliku za Avganistan, odnosno, ukazivali su da bi talibani mogli brzo da osvoje Kabul i da dođe do sloma avganistanske vojske, iako su predsednik SAD Džozef Bajden i njegovi savetnici rekli da je malo verovatno da će se to dogoditi u kratkom roku.

Do jula, brojni izveštaji obaveštajnih službi su bili pesimistični uz pitanje – da li bilo koje avganistanske snage mogu da pruže ozbiljan otpor i da li vlada može da zadrži Kabul, preneo je “Njujork tajms.”

Bajden je 8. jula izjavio da će avganistanska vlada “teško pasti” i da neće biti haotičnih evakuacija Amerikanaca sličnih onima koji su viđeni u Vijetnamu. Svi znamo šta se potom dogodilo.

Civili se utrkuju ko će pre ući u avion za evakuaciju, Profimedia

Ovakva upozorenja samo potvrđuju tezu da se javnosti prikazivala što pozitivnija slika situacije u Avganistanu, za razlike od one stvarne, sumorne, na terenu.

Pitanja koja su se pojavljivala u medijima – zašto su članovi Bajdenove administracije i vojni planeri u Avganistanu delovali nepripremljeno da se nose sa talibanskim finalnim udarom na Kabul, zašto nije obezbeđena sigurnost na glavnom aerodromu u Kabulu i zašto je moralo da se vrati na hiljade trupa nazad kako bi zaštitili odlazak Amerikanaca – padaju u vodu kada se zna da je sve bilo dogovoreno u Dohi i da je sve bilo poznato unapred. Civili, koji su ostavljeni na milost i nemilost talibana, najveće su žrtve čitave katastrofe.

Avganistanske snage vs talibani

Avganistanske nacionalne bezbednosne snage, uključujući vojsku, specijalne snage, vazduhoplovne snage, policiju i obaveštajnu službu, brojale su više od 307.000 ljudi krajem aprila, navele su američke službe u izveštaju krajem jula.

Broj vojnika koji je svakog dana bio spreman za borbu je oko 180.000, a sa druge strane, proceniti broj talibanskih boraca nije moguće. Posmatrači Saveta bezbednosti UN su prošle godine naveli da ih ima između 55.000 i 85.000.

Avganistan/Profimedia

SAD su potrošile desetine milijardi dolara na ponovnu izgradnju i opremanje avganistanske vojske nakon što je svrgnuta talibanska vlast 2001. godine.

Avganistanska vojska je imala tehnološku prednost u odnosu na talibane jer koriste širok dijapazon oružja, proizvedenog na Zapadu, uključujući moderne jurišne puške, opremu za noćno nadgledanje, oklopna vozila, dronove za prismotru i slično.

Osim toga, ono što talibani sigurno nemaju je vazduhoplovstvo. Avganistanci na raspolaganju imaju flotu od 167 letelica, među njima i napadačke helikoptere.

Sa druge strane, talibani se koriste prevashodno vatrenim oružjem koje je preplavilo Avganistan tokom svih godina rata, poput sovjetskog “AK-47”, popularnog “kalašnjikova”, a značajan deo nabavlja se i na crnom tržištu.

AP Photo/Rahmat Gul

Talibani su opremljeni i granatama, minobacačima i drugim manjim raketama, a bez većeg uspeha su pokušali da koriste i protivtenkovsko i protivvazdušno oružje. Bombaši samoubice i improvizovane eksplozivne naprave su im, ipak, najjače oružje.

Sve što su strane trupe ostavile iza sebe završilo je, takođe, u rukama talibana.

Tokom ove nedavne ofanzive, hvalili su se oružjem koje su pokupili od avganistanske vojske usled povlačenja američke vojske.

Početkom jula, primera radi, talibani su pokazali kontejnere pune zaplenjenog oružja, a tu je bilo oko 900 pušaka, 30 lakih taktičkih vozila i 20 vojnih pikapova. Tada se talibanski komandant Mutman Esanula hvalio kako će zaplenjeno oružje biti korisno u borbama. Ipak, tada je tvrdio da ne stoje talibani iza sve rastućeg nasilja.

– Narod samo želi mir, ali Vlada ne želi mir sa nama – poručio je.

Avganistan važi za jednu od najsiromašnijih država na svetu tako da dosta zavisi od strane pomoći. Kako je prenela Al Džazira, vojska je dobijala od 5 do 15 milijardi dolara godišnje, a 75 odsto je obezbeđivao Vašington.

Kako se tačno talibani finansiraju predstavlja još jednu misteriju, ali se procenjuje da im je godišnji prihod od 300 miliona do 1,5 milijardi dolara godišnje, kažu posmatrači UN.

Finansiraju se i zahvaljujući narko-biznisu, koji je uvek bio uspešna grana u Avganistanu, ali i kroz iznude i druge kriminalne aktivnosti i poreske namete u oblastima pod njihovom kontrolom.

Posmatrači UN su kazali da je jasno da se talibani ne muče u regrutovanju, finansiranju ili nabavljanju municije i oružja..

Jedna od najvećih razlika između avganistanskih snaga i talibana je samopouzdanje i ujedinjenost, što je bilo i presudno prethodnih nekoliko nedelja.

Pročitajte još

Avganistanska vojska je pokazala da im je opao moral i motivacija za dalje borbe, pa su dobro organizovani talibani samo ušetali u određene gradove, uključujući i Kabul.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi