Tesna pobeda "Šolcomata": Sve opcije su na stolu, evo ko sve može da bude budući kancelar Nemačke
"Sve je teoretski moguće", smatraju analitičari, ali jedno je sigurno - budući nemački kancelar neće imati podršku koju je imala Angela Merkel
Kako stvari stoje, stranka SPD, sa Olafom Šolcom na čelu, pobednik je parlamentarnih izbora u Nemačkoj, ali kako su ispred CDU samo za nekoliko procenata, jasno je da se pregovara o mogućim koalicijama.
Kako kaže politički analitičar Ulrih Brukner sa Evropskih studija na Univerzitetu Stanford u Berlinu, koaliciju tehnički može da vodi bilo koja partija.
Socijaldemokratska partija (SPD) osvojila je više od 25 odsto glasova, ali demohrišćani (CDU), zajedno sa sestrinskom Hrišćansko-socijalnom unijom Bavarske (CSU), nisu daleko, pa obe opcije mogu da se proglase vođama nekih budućih koalicija.
Pročitajte još:
Iako SPD nije dobio podršku toliko da može da proglasi impresivnu pobedu, Brukner kaže da je to dovoljno za partiju "koja se vratila iz pepela" posle višegodišnje vladavine Angele Merkel.
Analitičar smatra da, uprkos tome što se CDU/CSU nada koaliciji sa Zelenima ili Liberalno-demokratskom partijom (FDP), najizvesnije je da će te dve partije ipak biti u savezu sa SPD-om.
Armin Lašet, kome je odlazeća kancelarka dala podršku, mogao bi da bude lider koalicije ukoiko partnerima ponudi nešto što Šolc ne bi mogao, smatra Brukner.
Sa druge strane, taj scenario najverovatnije nije moguć jer su Lašetovi rejtinzi veoma loši.
AP PhotoMartin Meissner
- Lično smatram da Lašet ne može da ubedi koalicione partnere da ga podrže u budućem savezu, ali teoretski gledano - sve je ovo moguće - poručio je Brukner za RT.
Takođe, nemački analitičar ne vidi mogućnost da CDU i SPD prevaziđu nesuglasice i stvore tzv. veliku koaliciju.
- CDU je u tako lošem položaju posle Merkelove da zaista ne mogu to da zamislim - naveo je.
Stvaranje koalicija sastavljenih od tri stranke može da potraje prilično dugo jer sve strane moraju prvo da usklade ili prevaziđu određene razlike.
Postoji još jedan scenario o kome je Brukner razmišljao, a to je da će sledeći nemački kancelar biti iz redova manjinskih partija.
Bilo kako bilo, za razilku od ranijih vremena kada je Merkelova sigurno svoj blok vodila do pobede, danas će partije biti mnogo više zainteresovane za ideju formiranja funkionalne koalicije.
Profimedia
Primera radi, Zeleni su već istakli da su spremni da sarađuju sa socijaldemokratama.
Brukner kaže da ovi izbori ipak pokazuju da je Nemačka manje polarizovana od, recimo, Velike Britanije i SAD, gde su glasanja više personalizovana.
- Nemačka je toliko različita da glasači često osećaju da nisu vezani za jednu partiju, pa svoju podršku mogu da prebace na nekog drugog u zavisnosti od specifičnih pitanja - zaključio je.
Šolcomat novi kancelar?
Tokom predizborne kampanje, Olaf Šolc je dobio značajnu podršku.
U pokušaju da ubedi birače da treba da mu povere mesto Angele Merkel, Šolc je jednom prilikom čak kopirao i njen položaj ruku, “Merkel romb”, tokom fotografisanja za naslovnicu jednog časopisa.
Njegovi protivnici tvrde da on zavarava glasače i da neće nastaviti putem Angele Merkel, nego da će skrenuti ulevo, i to najverovatnije u krajnju levicu.
AP Photo/Michael Sohn
Nadimak “Šolcomat” je dobio zbog svojih govora koji podsećaju na robota, pa je malo verovatno da je njegova harizma uticala na rast popularnosti.
Ipak, za razliku od dva glavna rivala, Armina Lašeta i Analene Berbok, ovaj šezdesettrogodišnji političar uspeo je da ne pravi greške tokom kampanje.
Početkom godine, SPD se loše pozicionirao u anketama, pa su ga analitičari olako otpisali kao budućeg činioca vlade, zbog čega su mnogi bili iznenađeni anketama, a sada i izbornim rezultatima.
Kao ministar finansija i vicekancelar Šolc je jedna od najuticajnijih političkih figura u Nemačkoj i jedini od tri kandidata koji je bio na mestu ministra.
Dok je bio na funkciji, često je opisivan kao pedantan, samouveren i ambiciozan i stekao je reputaciju fiskalno konzervativnog ministra.
Uprkos tome što je pristao da suspenduje nemačku „dužničku kočnicu“ kako bi se sprečile strašne posledice pandemije koronavirusa, on je insistirao na povratku ove politike do 2023. godine.
AP PhotoMichael Probst
Šolcov oprezan pristup povremeno ga je vodio u marginalizaciju sopstvene radničke partije, koja je zanemarena na glasanju rukovodstva 2019. u korist dva relativno nepoznata levičara.
Ipak, u izbornoj kampanji se zauzeo za politiku SPD, protiveći se smanjenju poreza na bogatstvo koje su konzervativci obećali i podržavši povećanje minimalne zarade.
Rođen u Osnabriku, gradu na severnu Nemačke, u SPD je ušao kao tinejdžer. U početku je naginjao ka idealima levice, ali se uskoro okrenuo centrističkim idejama.
Nakon školovanja za advokata specijalizovanog za pitanja radnika izabran je za člana nacionalnog parlamenta 1998. Iste godine oženio se koleginicom iz SPD Britom Erns.
Dok je bio na mestu generalnog sekretara SPD 2002-2004, dobio je nadimak „robot“ zbog svoje suvoparne, ali neumorne odbrane nepopularnih reformi rada svog idola, tadašnjeg kancelara Gerharda Šredera.
Dobio mesto u Bundestagu
Kandidat Socijaldemokratske partije Nemačke za kancelara Olaf Šolc pobedio je u izbornoj jedinici u Potsdamu i tako osvojio poslaničko mesto u Bundestagu.
Šolc je osvojio 34 odsto glasova, a drugoplasirana je bila liderka Zelenih Analena Berbok sa 18,8 procenata glasova.
Olaf Šolc nije bio član Bundestaga od 2011. godine.
Kao ministar rada u prvoj koalicionoj vladi Merkelove od 2007. do 2009. Šolc je pomogao da se spreče masovna otpuštanja tokom finansijske krize, ubeđujući firme da skraćuju radno vreme radnicima, dok im je država povećavala plate, a ova politika ponovo je primenjena tokom pandemije.
Kao desetogodišnji potpredsednik SPD, podržao je i dublju integraciju evrozone i veći doprinos Nemačke budžetu Evropske unije nakon Bregzita.
Šolc je priznao da on “nije neko ko bi mogao da se nazove emotivnim kad se radi o politici”, a reputaciju mu je poboljšao i blizak odnos sa Angelom Merkel. Kancelarka je stala uz Šolca 2017. kada se suočio sa pozivima da podnese ostavku nakon nasiljnih protesta na samitu G20 u Hamburgu, kao i tokom nedavnog skandala u vezi sa kompanijom “Wirecard”. Ova firma, koja je nekada bila zvezda u usponu na nemačkoj sceni finansijskih tehnologija, bankrotirala je prošle godine, što je nazvano najvećim nemačkim poratnim računovodstvenim skandalom. Kao ministar finansija, Šolc je bio na udaru kritika jer nije upućivao na to da u kompaniji nešto nije u redu.
"Neće Merkelova držati novogodišnji govor"
Pregovori o mogućim savezima su već u toku. Predsednik Liberalno-demokratske stranke (FDP) Kristijan Lindner pomalo začuđenoj predsednici Zelenih Analeni Berbok ponudio je razgovore oko buduće koalicije, preneo je Dojče vele.
- Vremena u kojima veći partner na razgovore poziva manje su pod novim okolnostima stvar prošlosti - rekao je Lindner. Berbok je, s malom zadrškom, pristala na te pregovore.
To znači da će manje stranke FDP i Zeleni sami odlučivati u koju vladu će ući - u vladu na čelu sa SPD ili s Unijom CDU/CSU.
Angela Merkel; Profimedia
Za nova pravila političkog bon-tona se zalaže i demohrišćanski kandidat za kancelara Armin Lašet.
On smatra da vladu sastavlja ona stranka koja uspe oko sebe da okupi parlamentarnu većinu.
Lašetu ne smeta, ne samo činjenica da Unija najverovatnije neće raspolagati najvećim poslaničkim klubom u Bundestagu, nego i činjenica da su pod njegovim vođstvom demohrišćani izgubili osam procentnih poena u odnosu na poslednje izbore 2017. godine.
"Birači žele novog kancelara po imenu Olaf Šolc"
Olaf Šolc izjavio je po zatvaranju birališta na parlamentarnim izborima da građani žele promenu i da ta stranka pretenduje na kancelara.
- Birači žele promenu i da novog kancelara po imenu Olaf Šolc - rekao je Šolc pred euforičnim pristalicama koje su mu uzvratile velikim aplauzom.
On je ocenio da je izborni rezultat SPD "veliki uspeh".
Kandidat socijaldemokrata za kancelara Olaf Šolc, koji je i ovaj put, kako ocenjuje DW, nastupio državnički i pobednički uprkos mogućnosti da možda neće postati kancelar, u jednom trenutku je Lašetu dao do znanja kako bi „iz poštovanja prema biračima" sastavljanje vlade trebalo prepustiti strankama koje su na izborima ostvarile dobitke - a to su SPD, FDP i Zeleni.
Šolc je tako pokušao da smiri one koji strahuju, a njih je mnogo, da će se koalicioni pregovori odužiti unedogled.
- Ja ću dati sve od sebe da Angela Merkel ove godine ne drži novogodišnji govor - rekao je Šolc, aludirajući na to da bi aktuelnu kancelarku hteo da reši muka i večitog šefovanja jednoj tehničkoj vladi i obaveze držanja novogodišnjeg govora.
Niko kao Merkelova
Ko god dođe na kancelarsku poziciju posle Merkelove, biće to političar s osetno slabijom podrškom.
Na to je opet ukazao Lindner, koji je obojici mogućih kancelara, Lašetu i Šolcu, dao do znanja da se nikad u istoriji Savezne Republike Nemačke nije desilo da čak 75 dosto građana ne glasa za stranku koja daje kancelara.
U ovom važnom postizbornom razgovoru, međutim, niko nije pominjao nove izbore.
Ali, s obzirom na komplikovanu i neizvesnu budućnost koalicionih pregovora, ni ta opcija nije u potpunosti isključena.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari