Bundestag raste iz godine u godinu: Zbog čega je broj poslanika u nemačkom parlamentu sve veći

Nemački parlament imao je tokom poslednje četiri godine 709 poslanika, što ga čini najvećim u novijoj istoriji. To bi moglo da se promeni nakon današnjih izvora, pa bi broj poslaničkih mesta u Bundestagu mogao da premaši i 900.

prema Statutu Savezne Republike Nemačke, parlament bi trebalo da ima 598 poslanika, ali se posle poslednjih nekoliko izbora konstantno povećavao, a samo na poslednjim izborima, 2017, dobio je 78 novih članova.

Samo kineski Kongres ima više od poslanika (2980), ali ta zemlja ima skoro 17 puta više stanovnika od Nemačke. Nemačka ima oko 83 miliona ljudi, Kina oko 1,4 milijarde. To znači da kineski poslanik predstavlja 470.000 ljudi, a nemački samo 117.000.

Zašto je broj poslanika premašio cifru navedenu u Statutu?

Komplikovani Izborni zakon Nemačke, na kom prilikom opštih izbora birači daju dva glasa, doveo je do povećanja broja poslanika. U Nemačkoj postoji 299 izbornih jedinica skoro iste veličine, a onaj ko u nekoj od njih dobije najviše glasova, odlazi u Berlin kao direktno izabrani kandidat.

Bundestag; Profimedia

Drugim glasom biraju se kandidati sa liste koju su stranke sastavile pre izbora. Na taj način se dodeljuje dodatnih 299 mandata, što čini ukupno 598 mesta u parlamentu. Broj drugoizabranih glasova određuje relativnu snagu stranke u Bundestagu.

To što Bundestag trenutno ima znatno više poslanika nego što je to zakonski predviđeno, posledica je takozvanih "preostalih" ili "visećih mandata". Oni se dodeljuju kada stranka u nekoj saveznoj pokrajini dobije više direktnih mandata nego što joj pripada na osnovu drugog glasa kojim se određuje koliko poslaničkih mesta će stranke imati u Bundestagu, piše Dojče vele.

Kako velike stranke imaju najveće mogućnosti da osvoje direktne mandate, njima pripada većina tih mesta.Tako su na izborima 2017. CDU/CSU dobile 43 od ukupno 46 "preostalih" ili "visećih“ mandata, a male stranke izašle su potpuno praznih ruku i nakon toga podnele tužbu pred Saveznim ustavnim sudom – i to uspešno.

Savezni ustavni sud proglasio je tadašnji Izborni zakon u Nemačkoj neustavnim i pozvao na reformu. Ona je stupila na snagu 2013. i predviđa mehanizam kompenzacije. On omogućava da se poveća broj poslaničkih mesta sve dok odnos mandata u poslaničkim grupama ne bude odgovarao konstelaciji uspostavljenoj davanjem drugog glasa, a uprkos mandata koji "vise“.

Bundestag; Profimedia

Sporedni efekat toga je da broj poslanika nastavlja da raste. U 2017. je kao kompenzacija tako dodato 65 novih mandata.

Problem plaćanja poslanika

Predstavnici svih stranaka u Bundestagu smatraju da je vreme da se to promeni, dok potpredsednica nemačkog parlamenta Klaudija Rot iz Zelenih ističe da je "sadašnji Izborni zakon u Nemačkoj ništa drugo do program zapošljavanja poslanika iz zadnjih klupa".

I Udruženje nemačkih poreskih obveznika (BdSt) vrši pritisak da se Izborni zakon promeni, zalažući se za ekonomično korišćenje novca poreskih obveznika. Saradnici udruženja izračunali su da Bundestag u aktuelnom sastavu sa 709 poslanika nosi dodatne troškove od 333 miliona evra u odnosu na zakonski prvobitno predviđenih 598 mesta. Sa 800 poslanika, to bi bilo 605 miliona više, a sa 900 – 905 miliona evra više.

BdSt sada poziva na smanjenje parlamenta na 500 članova i zahteva da to bude prvo na dnevnom redu novog parlamenta.

Reforma je pri tom već sprovedena, ali u veoma malom obimu. Entuzijazam i spremnost na reforme posebno je ograničen u najvećoj parlamentarnoj grupi, CDU/CSU, jer oni i imaju najviše koristi od trenutnog nemačkog Izbornog zakona.

Bundestag; Profimedia

U jesen prošle godine, demohrišćanske stranke i njihov koalicioni partner SPD postili su dogovor o promeni prema kojoj, nakon tri "viseća mandata“ više ne sme da bude kompenzacije. Osim toga, neki od preostalih "visećih mandata“ trebalo bi da se kompenzuju mandatima sa lista tih stranaka u drugim pokrajinama. Više se može očekivati tek od 2024, kada će broj izbornih jedinica sa 299 da bude smanjen na 280, čime će se smanjiti i broj mandata.

Reforma u nemačkom parlamentu dugo se odlagala, tako da će, nakon 26. septembra, situacija biti zategnutija nego do sada. Planirana je gradnja novih kancelarija, ali to ne bi trebalo da bude gotovo do 2022. U krajnjoj nuždi, novi poslanici će morati da se zadovolje kontejnerima, mudro je najavio sadašnji predsednik Bundestaga Volfgang Šojble, još 2019. predviđajući probleme koji dolaze.

Koje su nadležnosti Bundestaga?

Bundestag ili Savezno veće je niži, ali istovremeno i veći i značajniji dom nemačkog saveznog parlamenta. Zakonodavnu oblast Bundestaga čine odbrana, privreda, rad, socijalna zaštita, zaštita čovekove okoline, spoljni poslovi, zdravlje, građansko i krivično zakonodavstvo, saobraćaj i građevinarstvo.

U Bundestagu se izlažu, raspravljaju i formulišu različita mišljenja o politici zemlje. Najvažnije funkcije Bundestaga su zakonodavna, koja se ostvaruje u zakonodavnom postupku, i kontrolna, koja se ostvaruje parlamentarnom kontrolom rada Savezne vlade. Bundestag je najviši organ zakonodavne vlasti u Nemačkoj. Savezna vlada predstavlja izvršnu vlast, i savezni sudovi i sudovi zemalja predstavljaju pravosuđe.

Bundestag; Profimedia

Osnovne nadležnosti Bundestaga su da: donosi i menja ustav, donosi zakone, odlučuje o državnom budžetu, potvrđuje međunarodne ugovore, bira saveznog kancelara, učestvuje u postupku imenovanja članova Saveznog ustavnog suda, kontroliše rad Savezne vlade, nadzire rad i upotrebu vojske.

Savet starešina Bundestaga ima poseban značaj u njegovom radu. Savet starešina čine predsednik Bundestaga, potpredsednici i 23 člana izabrana u skladu sa proporcionalnom zastupljenošću političkih partija u Bundestagu. Savet starešina je savetodavni organ koji donosi preporuke i predloge koje Bundestag na plenarnoj sednici ima pravo da prihvati ili odbije. Osim toga, pomaže predsedniku Bundestaga u njegovom radu, kako bi poslovanje parlamenta bilo efikasno koordinirano i uspešno realizovano. Savet starešina posreduje i raspravlja u slučaju nastanka spora u interpretaciji propisa i proceduralnih pitanja u Bundestagu i priprema "procenu budžeta Bundestaga“. Savet starešina se sastaje svake nedelje kada Bundestag zaseda i njime predsedava predsednik Bundestaga. Predstavnik Savezne vlade prisustvuje ovim sastancima.

Šta je Bundesrat?

Bundesrat ili Savezni savet je drugi dom parlamenta u Nemačkoj i sastavljen je od 69 članova koji su predstavnici federalnih jedinica i koje određuju vlade federalnih jedinica. Zastupništvo 16 nemačkih saveznih pokrajina radom u ovom telu učestvuje u procesu donošenja zakona. Bundesrat čine premijeri 16 saveznih pokrajina i neki njihovi ministri. Pokrajine sa većim brojem stanovnika imaju više zastupnika u Bundesratu. Tako, na primer, male savezne pokrajine poput Bremena imaju tri, a velike kao što je Bavarska imaju po šest zastupnika u Bundesratu.

Bundesrat; Profimedia

Da bi jedan zakon u Nemačkoj bio usvojen, potrebno je da njegov nacrt prođe kroz više faza. Predlog novog zakona mogu dati i Bundestag i Bundesrat i savezna vlada. Zatim se o predlogu raspravlja u odborima. Svaki poslanik o nekom zakonu glasa prema sopstvenoj savesti, ali se često se dešava da svi poslanici jedne stranke u Bundestagu glasaju jednako kako bi pokazali vernost svojim političkim principima i demonstrirali jedinstvo.

Posle glasanja i prihvatanja u Bundestagu, zakoni prelaze na razmatranje u Bundesrat. U zakonodavnom postupku razlikujemo zakone za čije donošenje je potrebna saglasnost Bundesrata i one koji mogu biti doneti i uz protivljenje Bundesrata.

Predstavnike Bundesrata delegiraju vlade a ne biraju ih glasači. Oni imaju imperativni mandat i dužni su da glasaju kao celina za stav svoje regionalne vlade. Generalno, odobrenje Bundesrata je neophodno za sve zakone koji se na neki način tiču saveznih zemalja, njihovog uređenja i ovlašćenja. Ovo je vremenom sve šire tumačeno, tako da je sada odobrenje Budesrata neophodno za oko 60 odsto zakona u proceduri.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi