Ove države imaju najjače vojske na Bliskom istoku: Dve su posebno besne zbog akcije Izraela u Pojasu Gaze

Eskalacija tenzija između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze koja je dovela do opsežne kopnene kampanje Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) pojačala je strahove od regionalnog sukoba na Bliskom istoku.

Eskalacija palestinsko-izraelske krize 7. oktobra praćena je velikim porastom regionalnih tenzija, pri čemu su Sjedinjene Američke Države rasporedile dve udarne grupe nosača, najmanje jednu podmornicu naoružanu krstarećim projektilima Tomahavk, hiljade marinaca i dodatne letelice u lokalnom vodama i bazama koje se nalaze u regionu. Vašington je upotpunio ovo raspoređivanje pretnjama Iranu, najvećem neprijatelju Izraela, rekavši Islamskoj Republici da će „trenutno“ odgovoriti na bilo kakve „provokativne akcije“ Teherana ili njegovih „zastupnika“ usred niza napada na američke snage u Siriji i Iraku.

Iranski zvaničnici imaju drugačiji stav o izvoru tenzija i kritikuju SAD zbog izazivanja regionalne krize, sugerišući da bi se Izrael raspao bez američke podrške i upozoravajuć da „proširivanje intenziteta rata protiv civilnih stanovnika Gaze“ izaziva „neizbežno proširenje obima rata“. U isto vreme, Teheran je odbacio američku retoriku o napadima „iranskih saveznika“ na američke snage u Iraku i Siriji, rekavši da „ni na koji način nije umešan u njih“.

Izrael i Iran su dve od pet najvećih vojnih sila na Bliskom istoku danas.

Izrael

Izraelske odbrambene snage (IDF) smatraju se jednom od pet najmoćnijih vojnih sila na Bliskom istoku od osnivanja zemlje 1948. Od tog vremena Izrael je vodio više od deset velikih ratova, počevši od prvog arapsko-izraelskog rata od rata 1948-1949.

AP Photo/Ohad Zwigenberg

Tokom ostatka 20. veka i početkom 21. Izrael će pokazati sposobnost da se angažuje i u ofanzivnim i u odbrambenim operacijama bez premca sa bilo kojom drugom regionalnom silom, boreći se protiv kombinovanih snaga Egipta, Jordana i Sirije u junu 1967, zaustavljajući egipatske i sirijske snage tokom Jomkipurskog rata u oktobru 1973. godine, izvršivši invaziju na Liban 1982. i okupiraju južni deo zemlje do 2000. godine i boreći se protiv Prve i Druge palestinske intifade (1987-1993, 2000-2005).

Dok bi ovi sukobi pokazali susedima da izraelske armije ne mogu biti poražene u konvencionalnom kopnenom ratu ili kroz rat niskog intenziteta koji vode slabo naoružane palestinske milicije, principi asimetričnog ratovanja ranog 21. veka pokazali su da uprkos svojim prednostima u novcu, oružju i tehnologiji, IDF nisu nepobediva borbena sila.

To se jasno videlo tokom Libanskog rata 2006. Izrael se tada pokazao nesposobnim da obezbedi brzu pobedu. Tokom mesec dana borbe, izgubio je 121 vojnika i imao je 1.244 povređena, dok je više od 20 tenkova Merkava uništeno, a desetine drugih oštećeno improvizovanim eksplozivnim napravama i prenosivim protivtenkovskim oružjem. Procenjuje se da su snage libanskog Hezbolaha, koje su bile 30 puta manje brojne, imale 250 ubijenih boraca, a Izrael nije uspeo u svom cilju uništenja ili degradacije militanata, dok se rat završio prekidom vatre uz posredovanje UN.

Profimedia

Izraelski vazdušni i artiljerijski udari iznosili su oko 2,8 milijardi dolara direktne ratne štete, sa milion raseljenih libanskih civila, dok je 640 kilometara puteva, 73 mosta i 31 drugi cilj, uključujući aerodrome, postrojenja za prečišćavanje vode i kanalizacije, električne objekti i pogone za gorivo, oštećeno ili uništeno.

Čini se da se istorija ponavlja u tekućem ratu u Gazi, pri čemu je IDF uspešno sravnila veći deo gradova u Pojasu artiljerijom i raketnim napadima, ali se suočava sa problemima napredovanja u područjima pod kontrolom Hamasa, pri čemu je najmanje 356 vojnika poginulo u akciji od 7. oktobra, a Hamas tvrdi da je uništio ili onesposobio oko 136 izraelskih vojnih vozila. Broj stradalih Hamasovih boraca od početka upada u Gazu nije poznat, iako izraelska vojska izveštava o smrti do 150 militanata dnevno (ukupna snaga Hamasa ranije je procenjena na 20.000-30.000).

Međunarodni institut za strateške studije (IISS) procenjuje ukupnu snagu IDF na 169.500 aktivnog osoblja i 465.000 rezervista (od kojih je 360.000 pozvano posle 7. oktobra). Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) procenio je vojni budžet Izraela na 23,4 milijarde dolara u 2022 (uključujući 3,18 milijardi dolara godišnje vojne pomoći SAD). IDF ima tri roda – Kopnenu vojsku, Vazduhoplovstvo i Mornaricu - i četiri odvojene komande (Severni, Centralni, Južni i Domaći front).

AP Photo/Ariel Schalit

Izrael ima jedan od najvećih, najraznovrsnijih i najprofitabilnijih vojno-industrijskih kompleksa na svetu i proizvodi niz domaćih i konvertovanih aviona, dronova, projektila, radara, sistema za elektronsko ratovanje, pa čak i satelita. Glavno domaće naoružanje uključuje vazdušne i protivraketne odbrambene sisteme „Gvozdenu kupolu“, „Strelu“ i „Davidovu praćku“, seriju raketa sa nuklearnim sposobnošću „Džeriko“, malokalibarsko oružje domaće proizvodnje kao što su pištolj Desert Eagle, laki mitraljez Negev i automat Uzi i seriju Merkava.

Uz finansijsku podršku SAD, Izrael je bio u mogućnosti da kupi najnovije i najveće američke sisteme naoružanja, postavši jedna od prvih zemalja koja je dobila borbeni avion Lockheed Martin F-35, koji je Izrael u velikoj meri prilagodio da uključuje domaću avioniku i mogućnost bacanja raketa i bombi izraelske proizvodnje.

Povrh svega, sumnja se da Izrael ima nuklearno oružje (zemlja niti potvrđuje niti negira svoj status, što je u politici poznato kao „namerna dvosmislenost“). SIPRI procenjuje da Izrael poseduje do 80 vazdušnih i raketnih nuklearnih bombi. Američki i izraelski bezbednosni analitičari nazivaju izraelsku nuklearnu strategiju „Samsonovom opcijom“ – što se odnosi na starozavetnu biblijsku ličnost Samsona, za koju legenda kaže da je srušio filistejski hram i sahranio sebe i hiljade Filisteja žive kako bi sprečio njihovo ropstvo. Opcija Samson na sličan način pretpostavlja da bi Izrael lansirao svoje nuklearno oružje na neprijatelje u jednom očajničkom završnom činu osvete ako bi njegova konvencionalna vojska ikada bila pregažena. Mogući nuklearni status Izraela čini ga verovatno najmoćnijom vojnom silom na Bliskom istoku.

Iran

Profimedia

Iran je još jedna velika bliskoistočna vojna sila. Sa aktivnom vojskom od 350.000 vojnika (plus 37.000 pripadnika vazduhoplovnih snaga, 18.000 vojnika mornarice i 15.000 vojnika protivvazdušne odbrane) i kontingentom od 230.000 vojnika elitnog korpusa Islamske revolucionarne garde (IRG) (150.000 u kopnenim snagama, 40.000 pripadnika paravojnih formacija, 20.000 u mornarici 15.000 u snagama vazdušne i protivvazdušne odbrane), Iran ima jednu od najvećih aktivnih vojski na Bliskom istoku, plus najmanje 350.000 rezervnog osoblja koje treba pozvati u hitnim slučajevima. Država je 2022. imala vojni budžet od oko 6,8 milijardi dolara.

Kao i Izrael, Iran ima svoje sukobe koji su njenim snagama pružili ključno borbeno iskustvo. Ovo uključuje iransko-irački rat, koji je počeo u septembru 1980. kada je Sadam Husein, uz podršku Sjedinjenih Država, započeo agresorski rat da bi zauzeo iransku naftom bogatu provinciju Huzestan. Sukob se brzo razvukao i trajao je veći deo ostatka decenije, a dve zemlje su dogovorile prekid vatre i 1988, sklopile mirovni sporazum. U sukobu je ubijeno do 600.000 iranskih i 500.000 iračkih vojnika, kao i više od 100.000 uglavnom iranskih civila.

U iransko-iračkom ratu Iran je naučio tri važne lekcije:

1. Na Zapad se ne može osloniti za oružje. SAD i njihovi saveznici pozvali su se na embargo na oružje za zemlju nakon Revolucije 1979. godine.

Profimedia

2. Dronovi mogu biti efikasno oruđe u ratu. Islamska Republika je tokom iransko-iračkog rata razvila svoju prvu bespilotnu letelicu, osmatračku bespilotnu letelicu Mohadžer-1.

3. Razvoj i upotreba oružja za masovno uništenje nije neophodna da bi se osigurao opstanak. Iran nije istom merom uzvratio na iračke gasne napade na trupe i gradove, uprkos svom pravu na to po međunarodnom pravu, i uništio je svoje zalihe hemijskog oružja 1990-ih pre ratifikacije Konvencije o hemijskom oružju. Iranski lideri su se kasnije više puta obavezali da neće proizvoditi oružje za masovno uništenje bilo koje vrste, uključujući nuklearno oružje, na verskim osnovama.

Od kasnih 1980-ih do danas Iran je bio umešan u nekoliko drugih sukoba, boreći se sa separatistima i teroristima koje podržavaju strane zemlje, a koji su pokušavali da obore vladu, pružajući Hezbolahu savetodavnu pomoć tokom sukoba sa Izraelom 2006. i podržavajući sirijsku i iračku vladu protiv džihadističke milicije, uključujući Daeš (ISIS) 2010-ih.

Iran je imao i nekoliko bliskih vojnih kontakata sa SAD, uništivši američki špijunski dron koji je narušio njegov vazdušni prostor iznad Ormuskog moreuza 2019. i bacivši balističke rakete na američke baze u Iraku nakon ničim izazvanog američkog ubistva general majora Korpusa Čuvara Islamske Revoluje Kasema Sulejmanija u Bagdadu. Nijedan incident nije izazvao širi rat.

Profimedia

Uz Izrael, Iran verovatno ima najsofisticiraniju domaću vojnu industriju na Bliskom istoku, koja proizvodi niz domaćih izviđačkih, udarnih i kamikaza bespilotnih letelica, niz balističkih i krstarećih raketa (plus novu hipersoničnu raketu Fatah, predstavljenu ranije ove godine), napredne vazdušne i protivraketne odbrambene sisteme kao što su Bavar-373 i 3. Hordad, kao i niz sistema radara i elektronskog ratovanja.

Povrh toga, geografija zemlje i mreža saveza pružaju Teheranu niz sposobnosti koje dodatno povećavaju njegovu ukupnu vojnu snagu. To uključuje bezbednosna partnerstva sa Sirijom i libanskim Hezbolahom, koja omogućavaju Iranu da projektuje moć na obalama Sredozemnog mora i jedinstvenu sposobnost Teherana da zatvori Ormuski moreuz - ključnu pomorsku trgovinsku arteriju kroz koju prolazi oko 30 odsto ukupne svetske nafte.

U slučaju da tenzije sa Izraelom u SAD ikada porastu, Iran bi imao opciju da koristi svoje obalske odbrambene sisteme i druge rakete da gađa komercijalne terete saveznika SAD u Zalivu i izazove globalnu ekonomsku krizu. Ove sposobnosti čine Iran drugim na listi glavnih bliskoistočnih vojnih sila.

Turska

AP Photo/Ariel Schalit

Turska, nacija sa drugom najvećom vojskom u NATO-u posle SAD, takođe je jedna od najvećih vojnih sila na Bliskom istoku. Sa 355.200 aktivnih pripadnika i 378.700 rezervista, kao i nizom baza koje se nalaze u regionu, podrška Turske mogla bi se pokazati ključnom za bilo kakve operacije zapadnih saveznika u regionu.

Prema podacima IISS-a, 260.200 od ukupno 355.200 turskih vojnika sastoji se od osoblja kopnenih snaga, dok još 50.000 čini vazduhoplovstvo, a 45.000 mornarica. Povrh toga, procenjuje se da je oko 156.800 paravojnih formacija, uključujući Obalsku stražu i Žandarmeriju – ogranak Ministarstva unutrašnjih poslova zadužen za održavanje javnog reda, koji u ratu može biti podređen kopnenoj vojsci.

Turska je izdvojila 16 milijardi dolara za odbranu i bezbednost 2023. godine i ima novonastalu vojno-industrijsku bazu koja proizvodi sve od bespilotnih letelica (kao što je smrtonosna izviđačka i udarna bespilotna letelica Bajraktar) do ratnih brodova, domaćih krstarećih raketa, ATAK helikoptera i glavnog borbenog tenka Altaj, koji je verzija južnokorejskog K2 Black Panther.

Turska ima pristup brojnim vojnim bazama u inostranstvu, uključujući Albaniju (u bazi Paša Liman), Azerbejdžan („Centar za posmatranje primirja“ u regionu Karabaha), Bosnu, Irak, Kosovo, Libiju, Severni Kipar, Katar, Somaliju i Siriju (Damask je u više navrata zahtevao da se turske snage povuku, a to pitanje je ostalo glavna prepreka u normalizaciji odnosa).

Profimedia

U kontekstu krize u Gazi Turska je bila oprezna da izrazi svoju diplomatsku podršku Palestini i Hamasu, dok istovremeno radi na sprečavanju preduzimanja bilo kakvih koraka protiv Izraela koje bi Vašington ili Tel Aviv mogli da smatraju neprijateljskim. Ankara je prošle nedelje opozvala svog ambasadora u Izraelu na konsultacije o „humanitarnoj tragediji u Gazi“ i podržava trenutni prekid vatre.

Egipat

Egipat se takođe smatra jednom od najmoćnijih vojnih sila na Bliskom istoku, zauzimajući 14. mesto među 145 zemalja u izveštaju Global Firepower Index-a za 2023. Oružane snage imaju 438.500 aktivnih pripadnika i 479.000 rezervista koje mogu da pozovu u kriznim situacijama. Ovo uključuje vojsku koja se sastoji od profesionalnih vojnika (90.000-120.000) i 190.000-220.000 regruta, Vazduhoplovstvo sa 30.000 aktivnih i 20.000 rezervnog osoblja, Snage PVO (80.000 aktivnih vojnika i 70.000 rezervista) i Mornaricu (18.500 aktivnih i 14.000 pripadnika rezervnog sastava).

Egipat nije vodio veliki rat na svom tlu od Jomkipurskog rata u oktobru 1973. Egipatske snage pridružile su se koaliciji predvođenoj SAD u Iraku tokom Zalivskog rata 1991. i učestvovale su u „ratu protiv terorizma” koji su predvodile SAD, uključujući džihadističke pobune na Sinajskom poluostrvu. Vojska je učestvovala u svrgavanju predsednika Mohameda Morsija 2013. godine, nakon čega je usledio napad na Muslimansko bratstvo. Egipatske snage su se takođe pridružile operaciji pod vođstvom Saudijske Arabije u Jemenu koja je počela 2015.

AP Photo/Mohammed Asad

Egipat ima vojni budžet od 4,6 milijardi dolara u 2022. i oslanja se na strane partnere za većinu vojne opreme (uvozeći oko 48,1 milijardu dolara vrednu opremu samo iz SAD između 1948. i 2017), a Rusija je još jedan veliki dobavljač oružja za Kairo.

Egipat se pridružio većem delu međunarodne zajednice u pozivu na prekid vatre u Gazi i dozvolio je da pomoć prelazi preko utvrđenog graničnog prelaza Rafa.

Saudijska Arabija

Kraljevina Saudijska Arabija nalazi se na petom mestu na rang-listi 5 najvećih vojnih sila na Bliskom istoku. Sa vojnim budžetom od neverovatnih 69,1 milijardu dolara u 2023. godini, zemlja se konstantno svrstava među prvih deset zemalja u svetu po vojnom budžetu (peto mesto je zauzela 2022).

Saudijske oružane snage imaju 257.000 aktivnih vojnika i podeljene su na vojsku (75.000 vojnika), mornaricu (40.500, uključujući 10.000 elitnih marinaca), vazduhoplovstvo (25.000), trupe protivvazdušne odbrane (16.000) i For Strateg trupe (2.500 ljudi).

Profimedia

Kraljevina veliku većinu (skoro 80 ​​odsto) vojne opreme nabavlja od SAD, a ostatak od Francuske i Španije (6,4 odsto, odnosno 4,9 odsto). Ova oprema uključuje stvari kao što su tenkovi Abrams i borbena vozila Bredli, jurišni helikopteri Apač, raketne sisteme Patriot i druge napredne američke sisteme.

Saudijska Arabija je bila među pobednicima tokom Zalivskog rata 1991. kao deo koalicije predvođene SAD i učestvovala je u operaciji Južna straža bez leteće zone u Iraku tokom 1990-ih. Kraljevina se takođe pridružila zapadnoj koaliciji u ratu protiv DAEŠ-a 2014-2017.

Saudijska Arabija se pridružila drugim silama u pozivu na hitan prekid vatre u Gazi, a palestinsko-izraelska kriza je navodno stavila na čekanje pregovore o normalizaciji sa Izraelom. Kriza u Gazi, u kombinaciji sa iznenađujućim saudijsko-iranskim paktom o normalizaciji odnosa koji je postignut u martu i potezom Rijada da se pridruži bloku zemalja BRIKS-a, izazvala je zabrinutost Vašingtona zbog potencijalnog geostrateškog pomeranja Kraljevine.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi