Luna-25: Šta Rusija želi da postigne istorijskom misijom na Mesec?

Rusija se na velika vrata vraća na Mesec sa Lunom-25, kompaktnim lunarnim lenderom koji je krcat naučnim instrumentima. Primarni cilj misije biće potraga za vodom na južnom polu Meseca.

Raketa Sojuz-2.1b sa gornjim stepenom Fregat i lunarnim modulom Luna-25 poletela je u petak ujutro ka svojoj destinaciji.

Na kompaktnom lenderu od 30 kilograma nalazi se niz naučnih instrumenata, uključujući analizatore neutrona i gama-zraka, detektor zračenja plazme, laserski maseni spektrometar i laserski retroreflektor, ručni manipulator, analizator mesečeve prašine i čestica mikrometeorita, merač termalnog regolita i sistemi panoramskih i lokalnih kamera za snimanje.

Luna-25 je opremljena vezom za prenos podataka od četiri megabita u sekundi, što omogućava naučnicima na Zemlji da budu u toku sa različitim merenjima.

Koji su primarni ciljevi misije Luna-25?

Misija Luna-25 ima nekoliko važnih zadataka, uključujući:

- Testiranje najnovije ruske svemirske opreme, posebno tehnologije mekog sletanja, i mapiranje i proučavanje fizičkih i mehaničkih svojstava regolita južnog pola Meseca (tojest sloja rastresitog materijala koji pokriva Mesečevu osnovu);

Profimedia

- Traganje za isparljivim jedinjenjima u polarnoj lunarnoj materiji, uključujući ispitivanje elementarnog i izotopskog sastava površine i gornjeg sloja polarnog regolita Meseca, kao i proučavanje komponenti plazme i prašine lunarne egzosfere blizu površine kako bi se saznalo kako solarni vetrovi stupaju u interakciju sa gornjim slojem regolita. To je važno jer je tokom milijardi godina Mesec bio bombardovan milijardama meteora, od kojih su neki prešli nedokučive udaljenosti da bi stigli tamo. Ako se pronađu, međugalaktičke čestice meteora mogle bi čovečanstvu da pruže nova otkrića o našem solarnom sistemu, galaksiji Mlečni put i univerzumu u celini;

- Potraga za vodom. Prethodni ruski lunarni modul, sovjetska Luna-24, lansiran još 1976. godine, bio je prvi koji je definitivno potvrdio prisustvo vode na Mesecu koristeći uzorak zemlje dobijen kopanjem dva metra u tlo koji je vraćen nazad na Zemlju. Indijska lunarna sonda Čandrajan-1 otkrila je 2009. ogromne količine leda na severnom polu Meseca.

Povratak Rusije na Mesec?

- Luna-25 je prva ruska bespilotna letelica dizajnirana za kontaktno istraživanje nebeskog tela najbližeg Zemlji. Misija označava oživljavanje ruskog lunarnog programa, koji je prekinut u avgustu 1976. godine nakon leta sovjetske Lune-24, svemirske letelice bez posade, koja je na Zemlju vratila uzorke lunarnog tla iskopanog sa dubine od oko dva metra - rekao je za Sputnjik stručnjak za svemir Igor Afanasjev, urednik za nauku Roskosmos medije.

Profimedia

Još jedna prva stvar koju će Rusija uraditi biće sletanje na jedan od polova Meseca, sa prethodnim misijama (ne samo SSSR-a već i većine drugih svemirskih sila pre Čandrajan-1 i uspešnog sletanja Kine na južni pol 2019) koje su obično sletale na srednjim geografskim širinama.

- U poređenju sa Lunom-24, koja je lansirana pre četrdeset sedam godina, Luna-25 je relativno mali lender - upola manji od Lune-24 i tri puta lakši. Ali svemirska letelica nije nimalo jednostavnija od svog prethodnika tehnološki, a njena kompaktnost je rezultat upotrebe tehnologija 21. veka - na primer, nehermetički zatvorenog dizajna odeljka za instrumente i savremene elektronske komponente - objašnjava Afanasjev.

Šta Lunu-25 čini jedinstvenom?

Tehnički gledano, Luna-25 je uporediva sa stranim analozima, uz jednu važnu razliku, kaže Afanasjev.

Profimedia

- Naša stanica odgovara konceptu „sve u jednom": leti kao jedna komponenta do Meseca, ulazi u lunarnu orbitu i sleće. Indijski Čandrajan-3, koji je u lunarnu orbitu ušao 8. avgusta, sadrži modul leta, lender i lunarni rover. Kineski Čange-3, koji je sleteo na drugu stranu Meseca, sadržao je lender i lunarni rover. Nedavne američke svemirske letelice su radile ili rade u lunarnoj orbiti - objasnio je on.

Luna-25 je „važna za ruski svemirski program jer će ovo biti prvo lansiranje ruske svemirske letelice u duboki svemir“, rekao je za Sputnjik akademik Ivan Mojsejev, šef ruskog instituta za kosmičku politiku.

- Sve velike svemirske sile već dugo lete u duboki svemir. Za nas će ovo biti prvi put - kazao je on.

Zašto je potraga za vodom na Mesecu važna?

- Civilizacija se suočava sa globalnim zadatkom izgradnje baza na Mesecu - objasnio je Moksejev, napominjući da je otkriće velikih količina vode na površini Meseca 2019. godine do kog je došla indijska sonda potvrdilo budući naučni i ekonomski značaj Zemljinog satelita.

Profimedia

- Mesec postaje ekonomski važan, jer je za letenje u svemiru potrebno gorivo, a voda je odličan izvor raketnog goriva, razlaže se na vodonik i kiseonik. Lansiranje vode u svemir sa Zemlje je veoma skupo, jer se mnogo goriva se troši samo na podizanje. Sa Meseca je, s druge strane, jeftino. Stoga će u budućnosti, tačnije posle 2050. godine, početi da se obrađuju naslage leda koje postoje na polovima - dodao je naučnik.

Važnost traženja vode na polovima svodi se na lunarnu geografiju, objasnio je Mojsejev, ističući da, za razliku od srednjih geografskih širina, gde voda ne može postojati na površini ili blizu površine usled uticaja Sunca, „na polovima postoje lunarni krateri koje Sunce nikada ne dotiče, gde su temperature uvek ispod nule, blizu apsolutne nule.

Danas su svi fokusirani na južni pol, sa ciljem istraživanja, za sada, da se pažljivije prouči ono čega tamo ima. Indijci nastavljaju da lete tamo, Kina to planira, a već je sprovela i veoma veliki lunarni program. Osim toga, „kada Amerikanci spuste još jednu osobu na Mesec, takođe planiraju da se orijentišu na polove“, smatra akademik.

Afanasjev veruje da je izraz „svemirska trka“ koji se koristio za karakterizaciju svemirskog takmičenja između SSSR-a i SAD tokom druge polovine 20. veka zaostao u odnosu na ekonomska i naučna razmatranja.

 

 

- Danas je politička komponenta nadmetanja među svemirskim silama bačena u drugi plan. Glavni cilj je sticanje novih saznanja o svetu oko nas i razvoj novih tehnologija koje su neophodne u stvaranju tehnologije za istraživanje i ovladavanje svemirom - rekao je posmatrač.

Uz gorivo za buduće međuplanetarne letelice, Afanasjev je istakao da bi Mesečeva voda itekako mogla da postane izvor vode i kiseonika za sisteme za održavanje života budućih lunarnih baza.

Drugim rečima, uspeh misije Luna-25 mogao bi da označi jedan mali korak za Rusiju u ostavljanju otiska na Mesecu i unapređenju svemirskih ambicija čovečanstva u narednom veku.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi