Tajni plan SAD: Hteli su da detoniraju nuklearnu bombu na Mesecu, detalji operacije otkriveni decenijama kasnije

Tokom 1950-ih, dok je SSSR bio uspešniji u svemirskoj trci, američki naučnici su skovali bizaran plan, da detoniraju nuklearnu bombu na površini Meseca kako bi uplašili Sovjete.

Projekat A119, kao što je poznato, bio je strogo tajni predlog za detonaciju vodonične bombe na Mesecu. Hidrogenske bombe bile su mnogo razornije od atomske bombe bačene na Hirošimu 1945. godine i najnovije u dizajnu nuklearnog oružja u to vreme.

Zamoljen da „ubrza" projekat od strane viših oficira u vazduhoplovstvu, Leonard Rajfel, jedan od vodećih američkih nuklearnih fizičara, napravio je mnoge izveštaje između maja 1958. i januara 1959. o izvodljivosti plana. Radio je sa Enrikom Fermijem, tvorcem prvog nuklearnog reaktora na svetu koji je poznat kao „arhitekta nuklearne bombe"

Jedan od naučnika koji je omogućio ovu šemu bio je budući vizionar Karl Sagan, a postojanje projekta otkriveno je tek 1990-ih jer ga je Sagan spomenuo u prijavi na elitnom univerzitetu.

Iako je možda pomogao da se odgovori na neka osnovna naučna pitanja o Mesecu, primarna svrha projekta A119 bila je demonstracija sile. Bomba bi eksplodirala na Terminatorskoj liniji odgovarajućeg naziva, granici između svetle i tamne strane Meseca, da bi stvorila blistav bljesak svetlosti koji bi svako, a posebno bilo ko u Kremlju, mogao da vidi golim okom. Odsustvo atmosfere značilo je da ne bi bilo oblaka u obliku pečuraka.

Pixabay

Postoji samo jedno ubedljivo objašnjenje za predlaganje tako užasnog plana, a motivacija za to je negde između nesigurnosti i očaja.

Trn u oku veličine „Sputnjika"

Pedesetih godina prošlog veka nije izgledalo da Amerika pobeđuje u hladnom ratu. Političko i popularno mišljenje u Sjedinjenim Američkim Državama smatralo je da je Sovjetski Savez prednjačio u uvećanju nuklearnog arsenala, posebno u razvoju i broju nuklearnih bombardera („bombarderski jaz“) i nuklearnih projektila („raketni jaz“).

SAD su 1952. detonirale prvu hidrogensku bombu. Tri godine kasnije Sovjeti su šokirali Vašington tako što su isto uradili sa svojima. Godine 1957. stekli su jedan veliki poen, ukravši vođstvo u svemirskoj trci lansiranjem „Sputnjika 1", prvog veštačkog satelita u orbiti.

Amerikancima nije pomoglo ni to što je „Sputnjik" lansiran pomoću sovjetske interkontinentalne balističke rakete ni to što se sopstveni pokušaj SAD da lansira „veštački mesec“ završio ogromnom, vatrenom eksplozijom. Prasak koji je progutao njihovu raketu „Vanguard" snimljen je na filmu i prikazan širom sveta. Britanski filmski žurnal u to vreme bio je brutalan: „Avangarda NE uspeva... zaista veliki neuspeh... u domenu prestiža i propagande...“

Sve vreme američkim školarcima je prikazivan čuveni informativni film „Zagnjuri i sakrij se“ u kom animirana kornjača Bert pomaže deci da nauči šta da rade u slučaju nuklearnog napada.

Kasnije te iste godine, američke novine, pozivajući se na viši obaveštajni izvor, izvestile su da „Sovjeti bacaju hidrogensku bombu na Mesec na godišnjicu revolucije 7. novembra“ („Dejli tajms"), a zatim su to pratili izveštajima da su Sovjeti već planirali da lansiraju nuklearnu raketu na najbližeg suseda Amerike.

Kao i u slučaju drugih glasina u vreme hladnog rata, teško je shvatiti poreklo ovih priča.

Ovaj strah je takođe verovatno motivisao Sovjete da razviju svoje planove. Pod kodnim imenom E4, njihov plan je bio kopija američkog plana i na kraju su ga Sovjeti odbacili iz sličnih razloga - straha da bi neuspelo lansiranje moglo da dovede do pada bombe na sovjetsko tlo. Oni su opisali potencijal za „veoma nepoželjan međunarodni incident".

Naučnici uvereni da bi projekat uspeo

Međutim, američki naučnici tvrde da bi projekat A119 uspeo. Rajfel je 2000. godine rekao svoje -  potvrdio je da je to „tehnički izvodljivo" i da bi eksplozija bila vidljiva na Zemlji.

Gubitak netaknutog lunarnog okruženja bio je manje važan za američko vazduhoplovstvo uprkos zabrinutosti naučnika.

pixabay/Activedia

- Projekat A119 je bio jedna od nekoliko ideja koje su se pojavile kao reakcija na „Sputnjik“ - kaže Aleks Velerštajn, istoričar nauke i nuklearne tehnologije, koji ističe da je među njima bilo i „planova za obaranje Sputnjika" i da su sve one osmišljene „sa ciljem da se impresioniraju ljudi"

- Ono što su na kraju uradili bilo je postavljanje sopstvenog satelita, i to je trajalo malo vremena, ali su posvećeno nastavili sa ovim projektom, barem do kasnih 1950-ih. To je prilično interesantno svedočanstvo o američkom načinu razmišljanja u to vreme. Ovaj pritisak da se takmiči u smislu stvaranja nečeg veoma impresivno. Mislim da su u ovom slučaju impresivno i zastrašujuće malo preblizu jedno drugom - kazao je Velerštajn.

On je istakao i da nije siguran da je strah od antikomunističkog lova na veštice naterao nuklearne fizičare da rade na ovom projektu.

- Svako ko je imao udela u ovome verovatno je donekle sam to želeo. Njima ne smeta da rade posao. Da su se plašili, mogli bi da rade milion drugih stvari. Mnogi naučnici su to radili u hladnom ratu - pričali su da je fizika postala previše politička - dodao je.

- To je bio deo svemirske manije kasnih 50-ih, ranih 60-ih pre nego što je iko tačno znao kakvu će prirodu svemirsko doba imati. Ako ponovo bude nečeg što bi ličilo na ovu vrstu lunarne histerije, to će biti u suprotnosti sa uspostavljenim međunarodnim pravnim poretkom, sa kojim su se složile skoro sve države na svetu - istakao je Velerštajn. 

Većina detalja projekta A119 još uvek je obavijena velom misterije. Mnogi podaci su očigledno uništeni.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi