Da li će letovanjima na Mediteranu doći kraj?

Temperature širom Mediterana su već u aprilu dostizale 39 stepeni, kao što je to bio slučaj u Španiji.

To područje u julu i avgusti godišnje poseti oko 300 miliona ljudi, a predviđa se da bi do kraja ove decenije te brojke mogle da narastu na 500 miliona. Međutim, kako napreduje globalno zagrevanje, Mediteran bi mogao da postane nepodnošljiv.

Basen Sredozemlja je globalna tačka zagrevanja. Dok je u svetu za 1,1 stepen toplije u odnosu na sedamdesete godine prošlog veka, u ovom regionu je toplije za 1,5 stepeni, a do kraja veka bi temperature mogle da narastu i za tri, pa čak i pet stepeni.

AP Photo/Manu Fernandez

Rastuće temperature i češći toplotni talasi nisu jedini izazov. Većina prognoza kaže da toplije vreme podrazumeva i povećanu vlagu, ali ne i na Mediteranu, gde će padavine opasti između 10 i 60 odsto.

A čak i kad bude padavina, stručnjaci predviđaju da će kiše biti u naletima, u vidu snažnih oluja koje će prouzrokovati katastrofalne poplave. 

Uz sve to, povećava se i rizik od požara, a nivo mora bi se mogao povećati između 35 centimetara i jednog metra, što će imati dalekosežne posledice.

Budućnost letovanja

Porast nivoa mora bi doveo do nestanka plaža, dok bi veća naseljena mesta poput Marseja ili Nice morala da presele stanovništvo ili da ponovo grade ključnu infrastrukturu, uključujući aerodrome.

- Čak i ako danas u potpunosti zaustavimo emisije gasova staklene bašte, temperature ne bi pale. Ostaće takve decenijama. Započeli smo nešto što ne možemo da zaustavimo - rekao je Žoel Gujo, član grupe regionalnih klimatskih stručnjaka "GREC-Sud".

Grupa je upozorila da će uskoro biti veoma toplo, što će izmeniti pejzaž Mediterana, a pristup prirodnim lepotama će biti ograničen. Plaže će biti preskupe za održavanje.

Letovanja na Sredozemlju su počela u viktorijanskoj eri, drastično su se povećala nakon Drugog svetskog rata, a kada su se sedamdesetih pojavili turistički aranžmani, eksponencijalno rastu, tako da danas čine 12 odsto čitave regionalne ekonomije. 

AP Photo/Santi Donaire, File

Da li je letovanjima došao kraj? Stručnjaci kažu da nije, ili makar ne zasad.

Iako globalno zagrevanje menja uslove boravka na plažama Francuske, Španije, Italije ili Grčke, faktori koji određuju priliv turista su složeni, pa se ne može pretpostaviti da će zajedno nestati.

Mediteranski masovni turizam cveta već pet decenija, a u tome je najvažnija samo jedna stvar - garantovano sunčano vreme.

Više letnje temperature će možda mnoge odvratiti od letovanja, ali ne sve, pogotovo ako aranžmani ostanu dostupni, jednostavni i jeftini.

Francuski podaci pokazuju da je nedavna serija letnjih toplotnih talasa u Evropi privukla mnogo više posetilaca ka severnijim odmaralištima, gde sunčano vreme nije sigurno.

Rizortovi se takođe prilagođavaju, na primer sadnjom drveća ili promovisanjem znamenitosti u kojima se možete rashladiti - crkve, muzeji, pećine... Klima-uređaji su sada standrad u svakom hotelu, restoranu i prodavnici.

AP Photo/Alberto Saiz

- Ono što turiste najviše odbija je kiša. Ukoliko želite sunce i dalje je lakše izboriti se sa vrućinom na otvorenom, kraj mora, uz piće, nego kod kuće - rekla je Gilejn Duboa, konsultant za pitanja klimatskih promena u turizmu.

Ipak, situacija na terenu je malo drugačija. Primera radi, prošle godine su Španiju pogodili požari, suša i restrikcije vode, što je samo predznak leta koje nam tek dolaze.

Može se dogoditi da turisti u većem broju počnu da posećuju Mediteran u proleće ili jesen, a to se već pomalo i događa.

- Turisti ove godine stižu ranije, jer klimatske promene leto donose nekoliko meseci ranije. Iako ljudi i dalje dolaze na jug i istok Španije i njena ostrva, turizam se sada usmerava i na sever zemlje, gde su temperature niže tokom dana, ali i noći - rekla je Kristina Linares iz Insituta za javno zdravlje u Madridu.

AP Photo/Daniel Cole

Ipak, treba biti oprezan. Linaresova je podsetila na slučaj Britanke (70) koja je u maju 2012. preminula od toplotnog udara dok je šetala na 40 stepeni.

- To je bilo prvo upozorenje onoga što nam sledi, zbog čega je bilo potrebno da turiste upozorimo kako da se ponašaju na visokim temperaturama - rekla je.

Nestanak plaža

S druge strane, postoje i meštani koji se bore sa drugim problemima koji zahtevaju hitniji odgovor.

Profimedia

Italijanka Simone Batistoni, čija porodica vodi odmaralište na obali Emilije Romanji već 100 godina, rekla je da erozija obale predstavlja veliku muku.

Nakon velikih poplava, Italijani su morali da očiste tone otpada duž obala, a nekoliko metara peska je praktično nestalo, pa mnogi vlasnici ugostiteljskih objekata i kuća neće imati gde da smeste posetioce koji žele da uživaju na plažama.

- Prva tri reda ležaljki su nestala. To možda sada nije toliki problem, ali u jeku sezone može biti. Radimo na tome da napravimo dovoljno prostora, ali erozija je neprestana borba između nas i mora. A more uvek pobeđuje - rekla je Batistonijeva.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi