Erdogan nastavlja da vlada čvrstom rukom: Kako je izgledao njegov uspon na vlast?

Iako su možda neki analitičari predviđali da će opozicionar Kemal Kiličdaroglu uspeti da pobedi Redžepa Tajipa Erdogana na predsedničkim izborima u Turskoj, to se nije dogodilo.

Ipak, Kiličdaroglu je bio samo četiri poena u zaostatku, o čemu će novi/stari predsednik morati da razmisli kada bude započeo treći mandat.

Opozicionar je kampanju počeo kao demokrata koji je obećavao promene, ali se u samom finišu malo pomerio udesno kada je rekao da će sve izbeglice deportovati. Možda mu je to donelo podršku među nacinalistima, ali nedovoljno.

AP Photo/Emrah Gurel

Sa druge strane, teško je pobediti Erdogana koji više od 20 godina ima čvrsta uporišta u narodu. Mnogi su religiozno konzervativni, poput njega, a podržavaju ga bez obzira na turbulencije u društvu, od inflacije do borbe s posledicama stravičnog zemljotresa koji je zemlju pogodio u februaru.

- Blagosloveni smo što nas naš predsednik ponovo predvodi. Nema boljeg osećaja od ovog. Neka svet za ovo čuje, on je lider koji se suprotstavio celom svetu i očitao mu lekciju - rekla je Hatidže Duran (50) za BBC.

Većina pristalica tako i vidi Erdogana - kao snažnog lidera, sultana koji se nikome ne poklanja. Izbori su pokazali da većina glasača preferira to, a ne "fine momke" poput Kiličdaroglua.

Ipak, ne treba zanemariti da je 48 odsto ljudi glasalo protiv njega, a to nije zanemarljiv broj ljudi koji su želeli promene.

Preživeo najteži period

Iako je zemlja bila pogođena teškim krizama, Erdogan je uspeo da se izdigne iznad svega toga. Kritičari su njegove neortodoksne ekonomske poteze krivili za porast životnih troškova. Kao lider koji je mogao da se hvali da je modernizovao i izgradio Tursku, bio je u problemu kada je u februarskom zemljotresu poginulo najmanje 50.000 ljudi. Stotine zgrada, među njima i višespratnice, rušile su se kao od šale zbog nepoštovanja građevinskih propisa, pa je Erdogan obećao da će se uhvatiti u koštac sa tim.

AP Photo/Emrah Gurel, File

Nakon neuspelog državnog udara 2016. godine, počeo je da vlada sa još čvršćom rukom i slomio je otpor svojih protivnika.

Erdogan je prvo služio kao premijer Turske, a kao predsednik od 2014. godine.

Iako je Turska u NATO-u, zemlja je uvek bila jedna od najneposlušnijih članica, a Erdogan se pozicionirao i kao posrednik između Ukrajine i Rusije, dok i dalje Švedsku sprečava da pristupi vojnom savezu.

Uspon na vlast

Rođen u februaru 1954. godine, Redžep Tajip Erdogan je odrastao na obali Crnog mora kao sin pripadnika obalske straže. Kada je imao 13 godina, otac je odlučio da se presele u Istanbul kako bi njegovo petoro dece imalo bolju budućnost.

Kao mladić je prodavao limunade i zemičke, a pohađao je Islamsku školu pre nego što je diplomu dobio na Univerzitetu Marmara u oblasti menadžmenta. Tada je i profesionalno igrao fudbal.

Bio je aktivan u islamističkim krugovima sedamdesetih i osamdesetih godina, pa se priključio proislamskoj Partiji blagostanja, a kako je stranci rasla popularnost tokom devedesetih, Erdogan je postao gradonačelnik Istanbula 1994. i gradom rukovodio naredne četiri godine.

Mandat mu se priveo kraju kada je osuđen zbog raspirivanja verske mržnje jer je javno pročitao nacionalističku pesmu koja je uključila stih: "Džamije su naše barake, kupole su naši šlemovi, minareti su naši bajoneti, a vernici su naši vojnici". Četiri meseca je proveo u zatvoru, ali se brzo vratio politici. Međutim, njegova partija je zabranjena zbog kršenja sekularnih principa moderne Turske.

AP Photo/Murad Sezer, File

Erdogan je potom osnovao Partiju razvoja i pravde (AKP), sa korenima u islamu, uz saveznika Abdulaha Gula. Osvojili su većinu na parlamentarnim izborima 2002, a naredne godine je Erdogan postao premijer. I danas je načelu AKP-a.

Od 2003. godine je tri mandata proveo kao premijer kada je zemlja imala stabilan ekonomski rast, zbog čega su ga širom sveta hvalili kao reformatora. Srednja klasa je jačala, a milioni su izbavljeni iz siromaštva, dok se Turska modernizovala velikim infrastrukturnim projektima.

Ipak, kritičari su poručivali da sve više postaje autokratski vladar.

Do 2013. na ulice su izlazili demonstranti žaleći se na autoritarnu vladavinu.

AP Photo/Murad Sezer, File

Uskoro se sukobio i sa poštovanim islamskim akademikom Fetulahom Gulenom, koji mu je prethodno bio veliki saveznik i čovek koji je pomogao da se vojska izbaci iz politike. Upravo taj sukob je imao velike posledice po tursko društvo.

Islamizacija društva

Posle deset godina na vlasti, AKP je ukinula zabranu nošenja hidžaba u javnosti, što je bilo na snazi od 1980. Zabrana je ukinuta za žene koje rade u policiji, vojsci i u sudstvu.

Kritičari su se žalili da se time udaljio od temelja sekularne republike koje je postavio Kemal Ataturk. Iako se i sam izjašnjava kao vernik, predsednik je uvek negirao da želi da nametne islamske vrednosti, insistirajući da Turci mogu otvorenije da izražavaju svoju veru.

Tanjug/AP/Ali Unal

Sa druge strane, više puta je podržao predlog da preljuba treba da bude krivično delo. Kao otac četvoro dece, rekao je da nijedna muslimanska porodica ne treba da razmatra kontracepciju.

- Mi množimo naše potomke - rekao je 2016.

Osuđivao je feminističke pokrete i istakao je da muškarci i žene ne mogu jednako da se tretiraju.

U julu 2020. je nagledao pretvaranje Aja Sofije u džamiju, što je razbesnelo brojne hrišćane. Izgrađena pre 1.500 godina, ova pravoslavna bogomolja je postala džamija tokom Otomanskog carstva, a Ataturk ju je pretvorio u muzej, što je takođe bio jedan od simbola nove sekularne države.

Čvrsta ruka

Već na početku prvog predsedničkog mandata, Erdogan je doživeo dva udarca. Prvo je njegova partija izgubila većinu u parlamentu, a nekoliko meseci kasnije - 2016. godine, pokušan je državni udar.

Vojnici koji su se pobunili izveli su tenkove na ulice, a želeli su da zarobe predsednika koji je tada bio u odmaralištu na moru. Ipak, nisu u tome uspeli i on je helikopterom prebačen na bezbednu lokaciju. U ranim jutarnjim časovima 16. jula pojavio se trijumfalno na aerodromu "Ataturk" u Istanbulu, uz aplauze pristalica. Skoro 300 ljudi je tada poginulo u sukobima.

Gulen i njegov pokret su okrivljeni za pokretanje državnog udara, a 150.000 javnih službenika je otpušteno u velikoj čistki. Više od 50.000 ljudi je pritvoreno, uključujući vojnike, novinare, advokate, policajce, akademike i kurdske političare.

Ovo oštro obračunavanje sa protivnicima je narušilo odnose sa EU, ali to nije smetalo Erdoganu, koji je samo dodatno učvrstio vlast.

Na referendumu 2017. je pojačao predsednička ovlaščenja, uključujući pravo da uvede vanredno stanje, postavlja najviše državne zvaničnike i utiče na pravosuđe.

Najveću podršku među glasačima ima u anadolijskim gradovima i ruralnim, konzervativnijim područjima. Njegova stranka je izbore izgubila 2019. u tri najveća grada - Istanbulu, Ankari i Izmiru.

AP Photo/Lefteris Pitarakis, File

Kao i neki prethodni turski vladari, Erdogan je udario na Kurdistansku radničku partiju PKK. Iako je je Turska primila više od tri i po miliona izbeglica koje su bežale od sirijskog rata, takođe je pokrenula brojne operacije protiv kurdskih snaga, a redovno izvodi i napade na teritoriji Sirije.

Kada je reč o odnosu sa Rusijom, godinama održava bliske veze sa predsednikom Vladimirom Putinom, a u ratu u Ukrajini se postavio kao posrednik, pa je prošle godine nekoliko bitnih sastanaka održano upravo u Turskoj.

Ovogodišnju predsedničku kampanju je zaokružio posetom mauzoleju Adnana Menderesa, prvog demokratski izabranog premijera Turske koji je pogubljen 1961. u puču.

- Era pučeva i hunti je gotova - poručio je Erdogan.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi