Sahrana Benedikta XVI: Šta je obeležilo njegov mandat i zbog čega je vest o smrti bivšeg pape tako jednostavno saopštena

Kada je Benedikt XVI 2013. godine postao prvi papa u šest vekova koji je podneo ostavku, obećao je da će ostati skriven od sveta u tišini i molitvi.

Zbog toga što je bio krhkog zdravlja, očekivalo se da neće još dugo živeti, ali o njemu su brinule odane časne sestre i Banedikt je ostao u Vatikanu još skoro celu deceniju, umrevši poslednjeg dana 2022. godine.

Prvih nekoliko godina nakon ostavke, Benedikt XVI se retko pojavljivao u javnosti i objavljivao je malo tekstova, dok je kasnije slobodnije iznosio mišljenja o reformama, postajući predvodnik konzervativaca koji su želeli da stvore paralelni tabor i ospore legitimitet pape Franje, čiji je biograf Ostin Ajveri sugerisao da su Benediktom manipulisali konzervativni sveštenici.

Uprkos podelama izazvanim trajnim prisustvom drugog pape u Vatikanu, Benedikt XVI ostaće upamćen po tome što je ponizno pristao da podnese ostavku, povlačeći se kako bi dozvolio uvođenje reformi koje on sam nije mogao da ostvari.

Povezivanje s nacizmom i uspon

Jozef Racinger, koji je 2005. postao papa Benedikt XVI, rođen je 1927. u nemačkom katoličkom srcu Bavarske. Racingerovi su bili siromašna porodica, otac je bio policijski komesar, a majka kuvarica u hotelu.

Racinger se pridružio Hitlerjugendu (Hitlerovoj omladini) kao 14-godišnjak, kada je upis bio obavezan, i kasnije je služio u nemačkim oružanim snagama, ali je istraga Centra "Simon Vizental" otkrila da Racingerovi potiču iz porodice antinacista, u kojoj nije bilo nagoveštaja antisemitizma.

AP Photo/Gregorio Borgia

Posle Drugog svetskog rata, tokom kog je bio registrovan u protivvazdušnoj jedinici, upisao je bogosloviju sa starijim bratom Georgom, sa kojim je ostao izuzetno blizak sve do Georgove smrti pre dve godine. Kada je Jozef postavljen za papu, Georg je bio zabrinut da njegov brat neće imati snage da se nosi s pritiskom funkcije.

Racinger je doktorirao teologiju na Univerzitetu u Minhenu, a zatim je postao akademski profesor. Dok kao papa nije imao poznatu harizmu svog prethodnika Jovana Pavla II, njegovi učenici opisali su ga kao inspirativnog učitelja, a njegov zastrašujući intelekt učinio ga je jednim od vodećih teologa svog vremena u očima mnogih konzervativaca.

Odabrao ga je za stručnog pomoćnika nadbiskup Kelna za Drugi vatikanski sabor 1962-65, koji je doneo opsežne reforme u crkvi. Na savetu je bio među reformatorima, ali studentski protesti i osude hrišćanstva kojima je svedočio kasnih šezdesetih podsetili su ga na naciste i postao je konzervativniji.

Papa Pavle VI uzdigao ga je u kardinala, dok ga je njegov prijatelj papa Jovan Pavle II postavio za šefa Kongregacije doktrine vere, vatikanskog ministarstva za doktrinu i disciplinu. U ovoj ulozi on je bio odgovoran za suočavanje sa svešteničkim zlostavljanjem, što je dovelo do kritika njegovog ponašanja kada je kriza izbila, a koje su ga pratile sve vreme dok je bio papa.

„Božji rotvajler“

AP Photo/Pier Paolo Cito, File

Kada je izabran za papu 19. aprila 2005, bio je duboko konzervativan, gledajući na crkvu kao na barikadu protiv sekularnih trendova u zapadnom društvu, posebno onoga što je nazvao „diktaturom relativizma“. Njegov stav je bio da katolici treba da neguju mentalitet tvrđave, smatrajući da bi možda manja, „čistija“ crkva bolje čuvala tradicije i učenja katolicizma.

Kritičari su ga nazvali „božjim rotvajlerom“ zbog njegove nepokolebljive privrženosti doktrini i netrpeljivosti prema neslaganju.

Njegovo papstvo je bilo vredno pažnje po tome što je dopirao do drugih religija, čak je ponudio anglikancima priliku da se preobrate uz zadržavanje nekih od svojih tradicija, što je, međutim, Engleska crkva smatrala povodom za objavljivanje rata.

Do kraja Benediktovog papstva, kurija, ili vatikanska državna služba, podeljena rivalstvom zbog lošeg upravljanja, postala je „gnezdo vrana i zmija“, prema navodima Benediktovog kardinala Tarcizija Bertonea.

Kao papa, Benedikt je zauzeo čvrste stavove protiv razvoda, žena u sveštenstvu i veštačke kontrole rađanja. Takođe se čvrsto protivio gej brakovima i dugo je zastupao kontroverzne stavove o homoseksualnosti.

Još osamdesetih godina pomogao je u pisanju dokumenta „O pastirskoj brizi o homoseksualnim osobama“, koji opisuje homoseksualnost kao „manje ili više snažnu tendenciju ka suštinskom moralnom zlu“ (dokument je bio „progresivan“ zbog toga što je, ako ništa drugo, osudio nasilje nad gej osobama). Kao papa, Benedikt je upozorio na homoseksualne brakove, opisujući ih u govoru iz januara 2012. kao jednu od nekoliko pretnji koje „podrivaju porodicu, ugrožavaju ljudsko dostojanstvo i budućnost samog čovečanstva“.

AP Photo/Martin Meissner, File

Što se tiče njegovog postupanja sa ogromnom krizom seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi, Benedikt je učinio više od svog prethodnika - iako to nije bilo teško, s obzirom na to koliko je Jovan Pavle II malo uradio. Benedikt se izvinio za seksualno zlostavljanje dece koje su počinili članovi sveštenstva i privatno se sastao sa žrtvama, dok je navodno raščinio 400 sveštenika zbog seksualnog zlostavljanja u poslednjim godinama svog papstva.

U onome što je postalo poznato kao skandal „Vatiliks“, Benediktov lični batler je objavio hiljade dokumenata u kojima se tvrdi da je kurija prožeta moćnim gej lobijima i da je Vatikanska banka korumpirana, da je sredstvo za pranje novca i da je koriste terorističke organizacije.

Samo nekoliko meseci pre nego što je otišao u penziju, Benediktov bivši batler osuđen je na vatikanskom sudu za krađu i curenje poverljivih dokumenata, dok je sada pokojni papa bio žestoko kritikovan jer nije učinio dovoljno da se pozabavi krizom seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi tokom svog papstva.

U nedostatku snage i energije da se uhvati ukoštac sa optužbama za korupciju, Benedikt se odrekao vlasti, dozvoljavajući da ne njegovo mesto dođe autsajder za koga se nadao da bi mogao da pročisti Vatikan.

Poslednjih 10 godina Benedikt je živeo u manastiru Mater Eklesija u Vatikanu, provodeći većinu leta u papskoj letnjoj palati Kastel Gandolfo.

Usvajanjem skromnog načina života u svešteničkom pansionu, njegov naslednik je hteo da izrazi kritiku Benedikta XVI i njegovog režima.

AP Photo/Domenico Stinellis, File

Dok su ispoljavali poštovanje jedan prema drugom, dva pontifikata su nastavila da se bore sa reformama. Benedikt je osudio ukidanje svešteničkog celibata kada je Franja razmatrao delimično popuštanje pravila. Dok je Franja prihvatio odgovornost crkve za skandal zlostavljanja sveštenika, Benedikt je okrivio spoljne sile kao što je seksualna revolucija iz šezdesetih, i žalio se da su otkrića doprinela krizi svešteničkih zvanja.

U autorizovanoj biografiji od 1.000 stranica Petera Zevalda pod naslovom „Poslednja pitanja Benediktu XVI“, Benedikt je negirao da se mešao.

- Tvrdnja da se redovno mešam u javne rasprave zlonamerno je iskrivljavanje istine - rekao je on.

Neke od najžešćih kritika na račun Benedikta XVI stigle su iz njegove domovine Nemačke, gde reformatori pokušavaju da poprave reputaciju crkve i otvaraju diskusije o celibatu, ulozi žena i strukturama crkvene moći. Benedikt je, da je preživeo, trebalo da se suoči sa građanskim suđenjem 2023. u Bavarskoj zbog pogrešnog postupanja po optužbama za zlostavljanje sedamdesetih i osamdesetih godina kada je bio nadbiskup Minhena i Frajzinga. On je negirao da je kriv u tom slučaju, ali je zatražio oproštaj za greške.

Kritikovan i nakon što se povukao

Benediktovo rešavanje problema seksualnog zlostavljanja u crkvi nastavilo je da ga prati i nakon njegovog penzionisanja - ponekad zbog njegovog sopstvenog dela. Godine 2019. objavio je iznenađujući esej od 6.000 reči u kojem je za krizu seksualnog zlostavljanja u crkvi okrivio seksualnu revoluciju šezdesetih i niz liberalnijih teoloških ideja koje su proizašle iz Drugog vatikanskog sabora. Godinu dana kasnije, bio je u velikoj meri umešan u izveštaj Vatikana o tome kako je razrešenom kardinalu Teodoru Mekariku dozvoljeno da se podigne u crkvenim redovima, uprkos brojnim optužbama za zlostavljanje. On je konačno razrešen 2019.

Profimedia

Početkom 2022. godine Benedikt je optužen za loše postupanje u četiri slučaja koja su uključivala seksualno zlostavljanje maloletnika dok je bio nadbiskup u Nemačkoj tokom kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih. On je negirao da je počinio neko nedelo, ali je priznao da su se „zloupotrebe i greške“ dešavale dok je bio papa.

Čak i pre njegove smrti, Benediktovo nasleđe se u suštini činilo rešenim na ideološkim linijama. Iako je imao brojne kritičare, uporni tradicionalizam učinio ga je omiljenim u konzervativnim delovima Katoličke crkve. Njegov položaj tamo samo se učvrstio nakon ostavke, dok je njegov naslednik, papa Franja, zastupao liberalnije stavove. Jedan od Banediktovih biografa, Džon L. Alen Mlađi, rekao je za "Njujork tajms" da su čak i nedavna otkrića o njegovom postupanju sa slučajevima seksualnog zlostavljanja malo uticala na ljude.

Šturo saopštena vest o smrti i skromna sahrana

Vest o smrti nekadašnjeg pape Benedikta XVI presenena je bez uobičajenih papskih procedura - u saopštenju od dve rečenice Vatikan je samo naveo da je on preminuo, čime je jasno stavljeno do znanja da je pre skoro 10 godina prestao da bude papa.

Sa Bazilike Svetog Petra nisu se oglasila zvona, a nije bilo ni zvaničnog protokolarnog saopštenja vatikanskog monsinjora vernicima na trgu.

Sve je više ličilo na proceduru koja se primenjuje prilikom smrti penzionisanog biskupa, uprkos tome što će Benedikt biti sahranjen u crvenoj odeći koju smeju da nose samo poglavari Rimokatoličke crkve.

AP Photo/Andrew Medichini

Njegovom smrću otvoreno je novo poglavlje u istoriji Katoličke crkve koje je sam počeo da ispisuje 2013. godine, kada je postao prvi papa u poslednjih 600 godina koji je podneo ostavku.

Prema informacijama koje je Vatikan objavio, sahrana Benedikta XVI biće skromna i u skladu sa njegovim željama da sve bude „jednostavno”, uz jasnu poruku da status emeritusa ne zaslužuje sahranu uz pompu koja bi pratila pokop pape koji je preminuo dok je bio na položaju.

Kada je Jovan Pavle II umro 2005. godine, predsednici, premijeri i kraljevi iz više od 100 zemalja prisustvovali su sahrani koju je predvodio upravo kardinal Jozef Racinger, koji će postati papa Benedikt XVI nakon izbora održanih samo 10 dana kasnije.

Na Benediktovu sahranu, Vatikan je samo pozvao Italiju i Nemačku da pošalju zvanične delegacije, a stranim ambasadama je savetovano da svi drugi lideri koji žele da prisustvuju to mogu da učine, ali samo u svojstvu „privatnog lica”.

Benediktovo telo od ponedeljka leži u Bazilici Svetog Petra, a trodnevni rok za vernike da odaju počast sugeriše da se očekuje ograničen odziv.

Nakon smrti Jovana Pavla II, procenjeno je da je skoro dva miliona ljudi stajalo u redu četiri dana i noći kako bi se konačno oprostilo od poglavara Rimokatoličke crkve, a sada italijanski bezbednosni zvaničnici procenjuju da bi oko 60.000 ljudi moglo da prisustvuje sahrani pape emeritusa Benedikta.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi