Putin danas slavi rođendan: Ruski predsednik za 20 godina oporavio Rusiju, a sada stavlja tačku na američku hegemoniju u svetu (VIDEO)

Predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin, čovek koji predvodi borbu protiv zapadnjačkog novog svetskog poretka, danas slavi 70. rođendan. Ruski predsednik je do sada, tradicionalno ovaj dan pre podne provodio na radnom mestu, dok je ostatak dana posvećivao prijateljima i porodicom.

Za razliku od nekadašnjih sovjetskih rukovodilaca čiji su rođendani pretvarani u velike svečanosti na kojima su ih kitili odlikovanjima, Putin je već na početku svog mandata 2000. godine dao do znanja svom okruženju da rođendane smatra privatnim praznicima i da ne očekuje čestitke i poklone. Zbog toga iz svih krajeva Rusije stižu samo čestitke, a ne organizuju se raskošne priredbe.

Ipak, s obzirom na situaciju u Ukrajini ovaj rođendan bi Putin mogao da provede i drugačije nego do sada. Kao što je svima poznato, sukob između slobodnog sveta sa Rusijom na čelu i globalističkog Zapada koji predvode SAD pre nekoliko meseci prerastao je iz diplomatkih voda u pravi rat.

Predvodnik borbe za slobodu

Vladimir Putin se time i otvoreno stavio na čelo borbe protiv zapadnjačke globalističke hegemonije, za tradicionalne vrednosti, nacionalni suverenitet i demokratiju. 

On je to u jednom od svojih govora na početku specijalne operacije i otvoreno rekao.

Andrei Gorshkov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

- Ovo je početak tranzicije od liberalno-globalističkog američkog egocentrizma u istinski multipolarni svet. Svet koji se ne zasniva na sebičnim pravilima ni zbog čega drugog nego u težnji za hegemonijom. Niti na licemernim dvostrukim standardima, već na osnovu međunarodnog prava i istinskog suvereniteta naroda i civilizacija. Svet koji se zasniva na volji naroda i civilizacija da žive svoju istorijsku sudbinu sa svojim vrednostima i tradicijama... Svet izgrađen na saradnji baziranoj na demokratiji, pravdi i jednakosti – rekao je Putin.

Buđenje Rusije

Isitini za volju, Putinov put od dolaska na vlast do stavljanja na čelo slobodnog sveta nije bio nimalo lak. Rusija je poslednjih dve decenije prešla trnovit put kako bi uspela da se podigne sa kolena i ponovo postane svetska sila koje se SAD i njihovi zapadni saveznici plaše. 

Treba se samo prisetiti vladavine Borisa Jeljcina, kada je Ruska Federacija grcala u siromaštvu, ponižena i nemoćna. A onda je došlo do potpunog zaokreta. U Kremlj je došao Putin koji je od prvog dana pokazao da je čovek s vizijom koji planira da vrati Moskvu na mesto koje joj pripada.

Usledile su korenite reforme. Ekonomija je počela da raste, trgovina energenatima uvećana, a životni standard građana je u rekordnom roku podignut. Sada su već poznati snimci Putinovog “prevaspitavanja” bahatih oligarha kojima je interes radnika bio na poslednjem mestu. Građani Rusije su konačno na vlasti imali nekog ko je na njihovoj strani.

Tu naravno nije bio kraj Putinovih reformi. Ruska vojska je modernizovana i osnažena kao nikada do tada. Za samo dve decenije Rusija je od države koja je bila na kolenima postala jedna od najmoćnijih svetskih sila.

Borba do kraja i konačni poraz SAD

Naravno, Zapad na čelu sa SAD nije blagonaklono gledao na ustajanje Rusije. NATO je, protivno dogovoru sa Gorbačovim, nastavio da se širi na istok i, u skladu sa geopolitičkom “strategijom anakonde” nastavio da steže obruč oko ruskih granica.

Ipak, u Kremlju više nije sedeo ni Gorbačov ni Jeljcin. Putin je veoma dobro procenio da se bilo kakvom dogovoru sa Vašingtonom ne može verovati. Zbog te pronicljivosti Rusija je spremno dočekala i zapadnjačke namere u Ukrajini. Kada je postalo jasno da je reakcija neophodna, ruska vojska je za samo par dana napravila čudo na istoku Ukrajine i stavila pod kontrolu ogromne teritorije.

Profimedia

Sada je specijalna operacija ušla u drugu fazu, koja podrazumeva iznurivanje protivnika i njegovih gospodara na Zapadu, pre zadavanja konačnog udarca. Američka moć je u opadanju i, kao i mnoge imperije koje su dosad propadale, Vašington će učiniti sve da izbegne neizbežnu propast. Ipak, već sada je svima jasno da je uticaj SAD daleko manji nego pre samo desetak godina. U narednom periodu ćemo prisustvovati poslednjim trzajima nekada moćne globalističke imperije koja je terorisala zemlje i narode širom sveta i čije su ruke umrljane krvulju milona nevinih ljudi.

“Dobro će pobediti zlo”

Kako je to primetio filozof Aleksandar Dugin, koji je nedavno izgubio ćerku u terorističkom napadu, “ovo je borba dobra protiv zla i dobro će, sasvim sigurno, na kraju pobediti”. To veoma dobro znaju i u Kremlju i zato će Putin zajedno sa ruskim rukovodstvom u ovoj borbi ići do kraja.

Tanjug/Mikhail Klimentyev/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

 

 Nema nikakve sumnje da će, kada se sukob završi, sadašnji ruski predsednik ostati upamćen u istoriji kao lider koji je poveo slobodni svet u borbu protiv onih koji su vekovima terorisali narode širom planete. Mnogi to i danas shvataju i zato Putinu čestitke za rođendan stižu iz celog sveta. Oči svih nacija koje žele slobodu od zapadnjačkog jarma uprte su danas u ruskog predsednika. Među njima su svakako i Srbi. 

Biografija

Vladimir Putin je rođen u Lenjingradu (današnji Sankt Peterburg) 7. oktobra 1952. godine u porodici u kojoj je negovan snažan osećaj patriotizma. Njegova majka Marija Ivanovna Putina je bila radnik u fabrici, a otac Vladimir Spiridonovič Putin je bio regrutovan u Sovjetsku mornaricu da služi na podmornici početkom 1930-ih, a kasnije je služio u NKVD-u u saboterskoj grupi tokom Drugog svetskog rata. 

Vladimir Putin sa majkom/kremlin.ru

Za razliku od oca, majka je bila vernik. Omogućila je da se Vladimir krsti kao beba i vodila ga je redovno u crkvu. Putin je imao još dva brata, Alberta i Viktora, koji su rođeni sredinom 1930-ih. Albert je umro nekoliko meseci nakon rođenja, a Viktor je podlegao difteriji tokom opsade Lenjingrada.

Godine 1958. pošao je u osnovnu školu. Jedini u svojoj generaciji nije bio član pionira, jer je bio nestašan. To se promenilo u petom razredu kada je počeo da trenira džudo i kada mu je nastavnica nemačkog postala razredni starešina. Godine 1966. krenuo je u srednju hemijsku školu.

Kasnije je upisao Pravni fakultet Lenjingradskog državnog univerziteta koji je završio u roku. Posle diplomiranja, Putin je primljen u KGB u kojem je brzo napredovao. Od 1985. do 1990. godine je bio na dužnosti u Istočnoj Nemačkoj, u Drezdenu, gde je 1989. sam odbranio zgradu KGB. Posle pada Berlinskog zida, vraćen je u Sovjetski Savez. 

Vladimir Putin kao oficir KGB/kremlin.ru

Polse napuštanja KGB-a, jedno vreme je radio kao asistent na matičnom univerzitetu, ali ubrzo je izabran za predsednika Odbora za spoljne poslove grada Sankt Peterburga čiji je zadatak bio da kao šef komisije bude uključen za sva pitanja privlačenje investicija u Sankt Peterburgu, saradnje sa stranim kompanijama i zajednička ulaganja. Već tu dolaze do izražaja putinove menadžerske sposobnosti.

U avgustu 1996. godine se seli u Moskvu gde postaje član administracije predsednika Borisa Jeljcina. Bio je šef ruske obaveštajne službe FSB od jula 1998. do avgusta 1999. godine, a takođe je radio kao sekretar u službi bezbednosti od marta do avgusta 1999. godine.

U to vreme Rusija se nalazi u strahovitoj krizi. Boris Jeljcin se pokazao nesposoban lider koji je, baš kao Džozef Bajden danas, bio predmet ismevanja širom sveta. Bilo je jasno da do nekih promena mora doći. A onda na scenu stupa Vladimir Putin, novi lider posle kojeg ništa više neće biti isto.

Putin je postao peti ruski premijer u manje od 18 meseci. Tada niko nije očekivao da će, javnosti nepoznati, Putin na tom mestu ostati duže od njegovih prethodnika. Međutim, zahvaljujući odlučnom stavu i rezovima koji su bili neophodni, već u septembru Putin postaje najpopularniji političar u Rusiji. 

Profimedia

Boris Jeljcin je 31. decembra 1999. godine neočekivano podneo ostavku i imenovao Putina za privremenog predsednika. Predsednički izbori su održani 26. maja 2000, a Putin je pobedio u prvom krugu, kada je ostvario ubedljivu pobedu sa 52,94 odsto glasova pobedivši u većini guvernija osim u Čečeniji. U nekim guvernijama Putin je osvojio i preko 80 odsto glasova. Posle isteka svog prvog mandata Putin se ponovo kandidovao na izborima 2004. godine i pobedio sa 71,34 odsto glasova.

Po završetku svog drugog mandata 2008. godine Putin je podržao Dmitrija Medvedeva na izborima. Posle pobede Medvedeva, Putin je izabran za premijera u novoj vladi. Već na sledećim predsedničkim izborima 2012. Putin je ponovo postao predsednik, a na toj poziciji se zadržao i posle izborta 2018. godine.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi