Internet je umro pre pet godina i njime rukovodi samo veštačka inteligencija - šta se krije iza dosad najluđe teorije
Internet se čini praznim i bez ljudi
Internetom se proširila teorija zavere koja kaže da je ceo internet danas potpuno mrtav i lažan i da njime zapravo rukovodi veštačka inteligencija.
Kako se pojavila teorija o mrtvom internetu?
Osnovna ideja o internetu koji je izgubio svoju osnovnu formu začeta je na jednom forumu “Agora Road Macintosh Cafe” na kome se, inače, diskutuje o hip-hopu.
Pročitajte još
Međutim, očigledno ima i rasprava o brojnim teorijama zavera.
U nizu pod nazivom “Teorija o mrtvom internetu: Veći deo interneta je lažan”, izvesni korisnik “Illuminati Pirate” podelio je još u januaru svoje sumnje o svetskoj mreži.
– Internet se čini praznim i bez ljudi. Takođe, ostao je i bez sadržaja – napisao je on, dodavši da je sve potpuno sterilno i da nema ništa da se vidi, pročita ili iskusi.
– Internet 2021. je kao naduvani balon u kome se ne nalazi ništa – naveo je on.
NEW – Dead-internet theory suggests that the internet literally "died" five years ago and has now been almost completely taken over by artificial intelligence.https://t.co/hRfH5ZDQxE
— Disclose.tv (@disclosetv) September 2, 2021
Glavna pretpostavka je da sav sadržaj na internetu, za koji smatramo da stvaraju ljudi, u stvari dolazi od mreže veštačke inteligencije koja sarađuje sa tajnovitim medijskim influenserima kako bi se manipulisalo ljudima da postanu još bolji, potčinjeniji konzumenti.
– Tokom godina sam bio u stalnom kontaktu sa raznim ljudima na različitim sajtovima. Svi do jednog su nestali bez traga – požalio se korisnik, koji je zato posumnjao da na internetu i nema ljudi.
“Mrzim poruke”
Ukoliko na Tviteru pretražite frazu “mrzim poruke” (I hate texting) uočićete patern, piše Kejtlin Tifani sa portala “Atlantik”.
– Mrzim poruke, samo želim da te držim za ruku – tvitovano je sa naloga @pixyIuvr, a tvit je prikupio više od 16.000 lajkova.
Nalog @f41rygf je tvitovao: “Mrzim da pišem poruke, dođi da živiš sa mnom”, a skupio je 33.000 lajkova.
i hate texting just come live with me
— ♡ (@faiirymika) August 27, 2021
Još jedan sličan tvit, “mrzim da pišem poruke, samo želim da te ljubim”, sakupio je još više lajkova.
Postoji neznatna razlika u samoj rečenici, ali ideja je ista svakog puta – ja sam osoba koja živi u doba smartfona i neko mi se sviđa, zar ne mogu svi da se poistovete sa mnom…
Očekivano, mnogi su se pitali da li ovakve tvitove pišu zaista ljudi ili je to proizvod nekog algoritma.
Dead Internet Theory 👀 https://t.co/pCQlKaYCr4
— Jale (@NotJale) August 11, 2021
– Teorija o mrtvom internetu. Zastrašujuća je, ali je volim. Čitala sam o njoj na forumu Agora Road Macintosh Cafe, samoprozvana “najbolje čuvana tajna interneta”. Naišla sam u januaru na niz o mrtvom internetu, a od tada to je postalo glavno mesto na kome se možete informisati o tome. Autor tvrdi da je složio delove teorija i ideja sa drugih foruma i da čvrsto veruje u to. Tvrdi se da je internet umro 2016. ili početkom 2017. godine i da je to sada samo praznina. Većina sadržaja je proizvod veštačke inteligencije, ali i influensera koje plaćaju korporacije koje su u šemi sa vladom. Cilj im je da kontrolišu naše misli i nateraju nas da kupujemo što više stvari – navodi Tifani.
Upravo tvitovi poput “mrzim da pišem poruke” su korisnika “Illuminate Pirate” naveli da još više poveruje u tu teoriju.
Kako kaže, sva moderna zabava je generisana i algoritam je tu da je predloži.
– Američka vlada učestvuje u najvećoj prevari celokupne svetske populacije potpomognuta veštačkom inteligencijom – uveren je on.
Svake godine na društvenim mrežama ponavljaju se postovi o, primera radi, neobičnom izgledu meseca, čas je supermesec, čas je krvavi mesec, i u tim prizorima bi trebalo da uživa ceo svet. Upravo na takve sadržaje se kači teorija o mrtvom internetu, tvrdeći da su to ne ljudske već izmišljotine algoritma.
Da li su na internetu zaista samo botovi?
Proteklih osam godina, kompanija “Imperva”, zadužena za sajber-bezbednost, sačinila je godišnji izveštaj o botovima. Kako navode, saobraćaj koji formiraju “loši botovi” čini nešto više od četvrtine celokupnog internet saobraćaja 2020. godine.
Industrije sa najviše takvog saobraćaja su “Telekom & ISP” (45,7 odsto), IT sektor (41,1 odsto), sport (33,7), vesti (33) i biznis (29,7).
Kako je još 2017. godine pisala spisateljica Edrijen Lafrans – “Internet uglavnom čine botovi”.
– Neki botovi pomažu da vam se osveži fid na Fejsbuku ili da se pozicioniraju rezultati pretrage na Guglu, a drugi botovi imitiraju ljude i izvode razorne DDoS napade – rekla je ona.
Profimedia
Na velikim sajtovima i platformama, poput Fejsbuka, ljudsko prisustvo može da se imitira raznim klikovima ili jednostavnim botovima.
Neke od ovih stvari mogu da se poboljšaju, nabolje ili nagore. Društvene mreže su postale sve bolje u kupovini lažnih lajkova ili pregleda, dok su tzv. farme botova (organizovani pokušaj da se kreiraju spam nalozi na mrežama) sve sofisticiranije.
Prosečni internet korisnik i ne može da zna šta je od onoga što gleda “stvarno” a šta ne.
Tifani smatra da je veliki problem u tome što ova teorija zaista zvuči istinito. Tviter je uglavnom preplavljen postovima o tome kako najbolje praktikovati ličnu higijenu, koji gradovi imaju najgoru hranu ili kvalitet vazduha, određeni muzički spot je “srušio” internet…
– Gledajući to, možemo reći da je čak teorija o mrtvom internetu toliko očigledna. Čak i zaposleni u Fejsbuku kažu da im nedostaju stari dani, “stari” internet. Velike platforme zaista hrabre ljude da učestvuju u istim razgovorima i raspravama iznova i iznova, toliko da može da se čini da i sami deluju poput botova, reagujući na impulse – objašnjava Tifani.
Foto: Profimedia
– Ipak, čak i kada mnoge pojedinosti interneta počinju da vam smetaju to ne znači da treba pribegnuti ovakvim teorijama zavera. Najbolji dokaz da internet nije mrtav jeste taj da sam zalutala na neki bizaran sajt i pročitala njihove apsurdne tvrdnje da je internet mrtav – zaključila je ona.
Druga teorija – veb je mrtav, živeo internet
Još 2010. godine Kris Anderson, iz magazina “Wired”, pisao je kako je WWW (svetska komunikaciona mreža) u opadanju jer su jednostavnije usluge, poput mnogih aplikacija, u punom jeku. Manje se pretražuje, a više se koriste usluge. To svakako nije teorija zavere, ali je dobar primer kako funkcionišu naši “onlajn životi”.
– Probudite se i proverite mejlove i poruke, to je već nekoliko aplikacija. Tokom doručka listate Fejsbuk, Tviter ili Njujork tajms – još aplikacija. Na putu do posla slušate neki podkast – još jedna aplikacija. Krajem dana, vratite se kući i spremate večeru slušajući muziku na Pandori, igrate “xbox live” ili gledate film na “Netfliksu”. Ceo dan ste proveli na internetu, ali ne na vebu – naveo je Anderson. U međuvremenu, od njegovih zapažanja 2010. do danas pojavile su se mnogobrojne aplikacije koje svakodnevno koristimo.
Profimedia
To je bila jedna od bitnih promena u digitalnom svetu jer se sa široko otvorene komunikacione mreže prešlo na poluzatvorene platforme koje koriste internet za transport, ali ne i za pretragu. To je svet koji svi češće biraju, ne zato što odbacuju ideju veba, već zato što platforme uglavnom rade bolje ili se uklapaju bolje u naše živote (ekran dolazi vama, ne morate vi do njega). Uz to, kompanijama je lakše da prave novac preko ovih platformi.
– Veb nije kulminacija digitalne revolucije – poručio je Anderson.
Priča je tokom godina otišla na neku drugu stranu. Sa nezaustavljivim širenjem interneta, značajno se promenio naš način života, a kontrola sajber-prostora je u rukama svega nekoliko kompanija, poput “Gugla”, “Fejsbuka”, “Tvitera” ili “Amazona”, a njihova moć je tolika da države potpuno ostaju u senci.
Takvu moć na svetske vlade nisu imale ni velike korporacije naftne ili duvanske industrije, koje svakako imaju impozantan uticaj na tržište, ekonomiju i život ljudi.
Ta “zamena moći” je postala jedan od najvećih izazova sa kojim se suočavaju današnja društva.
Velika petorka, “Majkrosoft”, “Epl”, “Fejsbuk”, “Amazon” i “Gugl”, gospodari našim životima, ali pridružuju joj se i mnoge druge platforme.
Pročitajte još
Bez interneta život je danas mnogima skoro pa nemoguć, a naš boravak u virtuelnom svetu umnogome kreiraju pomenuti giganti, što se potom preliva u stvarnost. Rad na računaru je nezamisliv bez operativnog sistema koji obezbeđuje “Majkrosoft”, onlajn kupovina nezaisliva je bez “Amazona”, a bilo kakva pretraga bez “Gugla”. Ukoliko niste na društvenim mrežama, kao da ne postojite, a “Gugl” svake godine razvija algoritam do vrhunca uz pomoć kojeg vam se na ekranu pokazuju sadržaji koji odgovaraju isključivo vama.
Ukoliko niste deo tog kluba, život vam se može pretvoriti u noćnu moru.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari