Makron ili Le Penova: Borba će biti neizvesna do samog kraja, evo šta sve treba da znamo o izborima u Francuskoj

Emanuel Makron i Marin le Pen su se i pre pet godina suočili u drugom krugu predsedničkih izbora, a ovoga puta borba će biti neizvesnija.

Iako je Makron proglašen pobednikom nedavno održane televizijske debate, ankete pokazuju da bi aktuelni predsednik mogao da osvoji 57 odsto glasova, što je pad u odnosu na 66 odsto iz 2017. godine.

Analitičari smatraju da se Makron previše posvetio ukrajinskoj krizi, što mu u početku jeste pojačalo rejting, ali nije obraćao pažnju na samu kampanju. Želeo je da predvodi diplomatske pregovore u rešavanju rusko-ukrajinskog sukoba. Njegova kampanja fokusirala se na pokušaje liberalizacije ekonomije, uključujući planove da se poveća starosna granica za odlazak u penziju. Makron ima zadatak da ubedi glasače da nije samo predsednik bogatih i da može da ujedini fragmentiranu Francusku. Posebno bi morao da se pozabavi pitanjem imigracije, što je uvek bilo u fokusu desničarske politike Marin le Pen.

Ludovic Marin, Pool via AP

Sa druge strane, Le Penova je veteranka desnice i liderka Nacionalnog fronta. U dosadašnjem toku kampanje je uspela da se dobro pozicionira u anketama, potisnuvši kandidate sa krajnje levice i desnice. Ukoliko pobedi, bila bi prva predsednica Francuske.

Uspela je da se udalji od imigracije ka pitanjima životnog standarda, čime je proširila glasačko telo. Njen jak povratak pokazuje da je bila uporna u čišćenju partije od rasističkog imidža. Skeptična je kada je reč o EU i NATO, a više bi želela da održava prijateljske veze sa Rusijom, što je Makron u debati žestoko kritikovao.

Eric Feferberg/Pool Photo via AP, file

Šta treba da znamo o kandidatima?

Nepopularne reforme

Kada je postao najmlađi francuski predsednik 2017, Makron je doživeo meteorski uspon i popularnost u medijima samo godinu dana nakon što je pokrenuo centrističku Republiku u pokretu. Lako je pobedio Le Penovu, a tokom pet narednih godina nastavio je da dominira francuskom politikom.

AP Photo/Thibault Camus, File

 

Bio je nekadašnji ministar ekonomije koji se nikada ranije nije kandidovao za ovako značajnu funkciju. Pulen nekadašnjeg predsednika Fransoa Olanda, sa vezama u bankarskom sektoru, uspeo je na neki način da se odvoji od vladajuće klase, mada je pripadao političkoj eliti. Iako se čini da se lagano i bez muke penjao ka vrhu, morao je da glasačima proturi kontroverzne reforme.

Praktično je cela njegova dosadašnja vladavina bila obeležena protestima "žutih prsluka". Olakšao je poslodavcima da lakše otpuštaju radnike, smanjio je poreze i uveo zakone iz oblasti bezbednosti radi borbe protiv terorizma. Bio je primoran da odustane od predloženog poreza na gorivo 2018. godine posle nemira koje su pokrenuli demonstranti - "žuti prsluci".

Druge reforme, uključujući i obećanja da će stopu nezaposlenosti spustiti na sedam odsto do 2022, prekinula je pandemija koronavirusa, mada BBC prenosi da je trenutna stopa nezaposlenosti 7,4 odsto.

AP Photo/Lewis Joly, Pool

Jedna od najnepopularnijih mera je svakako podizanje starosne granice za odlazak u penziju, sa 62 na 65. Optužen je da je za velike sume novca koristio usluge konsultantske američke firme "Mekinsi". Marin le Pen ga je opisala kao bogatog "kandidata finansija".

U prvom krugu je osvojio više od 27 odsto glasova, što je za tri poena više nego pre pet godina. Ipak, ima onih koji su je jednostavno umorili od njega, pa se veruje da će ostati bez određenog broja birača koji su glasali za njega prvi. Uprkos svemu, i dalje važi za favorita.

Treća sreća

Ovo je treći pokušaj Marin le Pen u borbi za predsednika, a smatra se da sada ima najveće šanse.

Kako je navela, na ovim izborima će se birati budućnost francuskog društva i civilizacije, a obećala je da će obnoviti francuski suverenitet.

Već decenijama se njeno porodično ime vezuje za krajnju desnicu, međutim, kada se 2011. godine oslobodila čvrste pesnice svog oca Žan-Marija le Pena, prilično je reformisala Nacionalni front.

AP Photo/Lionel Cironneau, File

Veoma je iskusni politički igrač, a pre nego što je pokazala predsedničke ambicije, bila je dugogodišnji poslanik Evropskog parlamenta.

Tokom ove kampanje iznela je umerenije stavove nego ranije. Zanimljivo je da je još jedan desničar, Erik Zemur, pridobio dobar deo njenih glasača, uključujući i njenu sestričinu. Zemur je bio mnogo tvrđih stavova, pogotovo kada je reč o islamu i imigraciji, tako da je Le Penova mogla da računa na blagu promenu imidža. Procenjuje se da će privući oko sedam odsto Zemurovog glasačkog tela. Sam Zemur je pozvao svoje pristalice da glasaju za Le Penovu, dok su brojni evropski lideri podržali Makrona.

AP Photo/Michel Euler

Svakako, pitanja imigracije i skepticizma prema EU ostaju ključan deo njene politike, koju je Makron nazivao i rasističkom.

U jeku ukrajinske krize, zamera joj se što je u prošlosti iskazivala divljenje prema ruskom lideru Vladimiru Putinu i od ruskih banaka uzimala zajmove za njenu predsedničku kampanju 2017. godine. Osudila je napad na Ukrajinu, ali je upozorila na rizik uvođenja sankcija na francusku ekonomiju.

Ostaje pri stavu da nošenje hidžaba u javnosti treba da bude zabranjeno, a poručila je i da želi da se Francuska povuče iz udružene komande NATO-a.

Određene ankete daju joj čak i šansu za pobedu, a u slučaju poraza procenjuje se da će joj učinak biti bolji nego pre pet godina.

Zašto se glasa u dva kruga?

Dva kruga izbora moraju da budu održana u razmaku od 14 dana.

Ukoliko, kako se očekuje, nijedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto glasova u prvom krugu, dva kandidata sa najviše glasova idu u drugi krug.

Ko pobedi u drugom krugu dužnost će preuzeti 13. maja.

Dvokružni sistem koji odlučuje o predsedniku retkost je u zapadnoj Evropi, sa izuzetkom Portugalije, ali je popularan način da se izabere lider u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i u centralnoj Aziji, Južnoj Americi i širom Afrike.

AP Photo/Francois Mori

Tehnički, francuski predsednik bi mogao da osvoji funkciju u jednom krugu glasanja sa više od 50 odsto glasova prilikom prvog glasanja, ali nijedan kandidat do sada nije uspeo u tome. U praksi, drugi krug glasanja odlučuje o pobedniku između dvoje finalista koji su osvojili najviše glasova u prvom krugu.

General Šarl de Gol, otac osnivač Pete Francuske Republike i njenog ustava iz 1958. godine, kao i prvi predsednik moderne francuske, bio je sumnjičav prema političkim partijama. Pokušao je da obuzda njihov uticaj pomoću sistema glasanja koji je pomogao da se osmisli izbor francuskog lidera direktnim univerzalnim pravom glasa (počevši od sebe, kako se to dešava, 1965. godine). Još četrdesetih godina prošlog veka heroj otpora iz Drugog svetskog rata zalagao se za glasanje koje bi na kraju ujedinilo, a ne podelilo francusku javnost.

Sve dok predsednički kandidati ispunjavaju određene uslove ne moraju da uživaju podršku davno uspostavljene političke stranke. Emanuel Makron je uspeo u ovom podvigu kada je osvojio funkciju 2017. godine, pošto nikada nije bio izabran ni na jednom nivou i sa novonastalom strankom, Republika u pokretu, koju je sam osnovao.

Profimedia

Jedan efekat sistema je da se, potencijalno, predstavnici svih nijansi u političkom spektru mogu naći u prvom krugu glasanja bez imalo potrebe da prave kompromise oko objedinjujuće političke linije.

Uobičajena fraza je da se u prvom krugu glasa srcem, a u drugom glavom. Birači su slobodni da izaberu svog kandidata u prvom krugu, ali onda moraju izabrati između dva kandidata koja ostanu u drugom krugu – drugi krug koji se ponekad cinično opisuje kao biranje između manjeg od dva zla.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi