Promocija antiruske politike: Samit u Pragu u službi opstanka Evropske unije
Reč je o nameri da se pokaže da se evropske zemlje pridružuju u punoj meri politici Evropske unije prema situaciji u Ukrajini i da su Rusija i Belorusija usamljene u odnosu na ostatak evropskog kontinenta, ocenjuju stručnjaci
Diplomata u penziji, dr Zoran Milivojević, ocenio je dvodnevni Samit Evropske političke zajednice u Pragu kao pokušaj opstanka Evropske unije i cilja da se kvalifikuje kao kredibilan faktor na prostoru Starog kontinenta.
Učestvovali su visoki zvaničnici 44 evropske zemlje, kako država-članica EU, tako i onih koje to nisu.
- Daleko smo od nekog ozbiljnog preporoda Evrope budući da je reč o najnestabilnijem kontinentu na svetu u ovom trenutku, u kome vlada opšti strah od toga šta budućnost nosi. Priča o preporodu može doći tek nakon stabilizovanja stanja u Evropi kao celini, podrazumevajući Evropu sa Rusijom - ističe Milivojević za Sputnjik.
Pročitajte još:
Što se promocije antiruske politike tiče, i te kako je bila zastupljena na Samitu.
- U Pragu se razgovaralo o krizama, situacijama koje predstoje i prognozama koje uopšte nisu svetle, pa je u tom smislu teško pominjati reč preporod, a kamoli računati da je on izvestan. Ovo je zapravo bio pokušaj da se unificira jedna politika na celoj teritoriji Evrope, politika na antiruskim pozicijama i da se objedini evropski kontinent sa izuzetkom Rusije i Belorusije.
Milivojević smatra da se budućnost Evropske unije dovodi u pitanje.
- Sudeći po procesima u samoj Evropi, poput izbornih procesa u Švedskoj, Italiji, Bugarskoj, stiče se utisak da se opstanak Evropske unije u budućnosti dovodi u pitanje, jer suverenistička teza dovodi u pitanje taj federalistički koncept na kome insistiraju Nemci i Francuzi. Zato mi se čini da je ovo u Pragu bio pokušaj promovisanja politike i uticaja Evropske unije i na ostali deo kontinenta. Ništa ni manje ni više od toga.
Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije ističe da Evropska politička zajednica predstavlja neki vid političkog i geopolitičkog organizovanja okruženja EU u kome evropske zemlje koje sarađuju sa Unijom, a bez procesa pridruživanja, treba da se uključe u jedan politički tabor, odnosno da slede osnovne postulate spoljne i bezbednosne politike EU.
- U ovoj konkretnoj situaciji skup u Pragu bio je odgovor članica EU i tog evroatlantskog savezništva, koji stoji kao stožer iza same EU, na pripajanje četiri donedavno ukrajinske oblasti Ruskoj Federaciji. Reč je o nameri da se pokaže da se evropske zemlje pridružuju u punoj meri politici Evropske unije prema ovom pitanju i da su Rusija i Belorusija usamljene u odnosu na ostatak evropskog kontinenta. To je bio konkretan cilj ovog samita, ali mora se reći da ne postoji nikakva završna deklaracija kao nekakav zaključak iza koje stoje države članice, niti je u punoj meri zauzet nekakav konkretan politički stav. Ali je bilo jasno da je to mesto poslužilo da se uputi takva poruka i stvori takav utisak, medijski i politički u svetskoj javnosti o odnosu te inicijative prema situaciji u Ukrajini i prema Rusiji - objašnjava Gajić.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari