Kult dinastije Obrenović: Impresivni portreti srpskih vladara predstavljeni u Narodnom muzeju (FOTO)

Autorsko vođenje kroz izložbu grafike i crteža "Kako pamtimo vladare? Predstave Obrenovića iz Kabineta grafike Narodnog muzeja u Beogradu" Jasmine Cukić, upriličeno je juče za predstavnike medija u Kabinetu grafike Narodnog muzeja u Beogradu.

Novu izložbu je sinoć zvanično otvorio istaknuti istoričar umetnosti Igor Borozan, a postavka će trajati tri meseca, do 24. aprila.

Kako je napomenula kustoskinja Narodnog muzeja i autorka izložbe Jasmina Cukić, projekat sadrži 25 radova iz Zbirke crteža i grafika srpskih autora 18. i 19. veka iz Kabineta grafike Narodnog muzeja, i ta odabrana dela pružaju uvid u različite aspekte vizuelne predstave vladara dinastije Obrenović.

Izložba "Kako pamtimo vladare" Tanjug/Dragan Kujundžić

- Sam naziv izložbe odnosi se na pamćenje koje obično posmatramo kao selektivnu pojavu. Grafika je uvek bila svedočanstvo i dokument o nekom vremenu, a ovde nam je fokus na dinastiji Obrenović - istakla je Cukićeva.

- Vladare obično pamtimo prema važnim istorijskim događajima, i na taj način oblikujemo i konstruišemo pamćenje. Grafika i crtež su posebni mediji. Doduše, crtež nije uvek dovoljno komunicirao u javnosti, osim preko štampe, kada je publikovan u javnim glasilima - objasnila je autorka nove, veoma atraktivne postavke.

Izložba "Kako pamtimo vladare" Tanjug/Dragan Kujundžić

Projekat prezentuje grafike srpskih autora Anastasa Jovanovića, Stevana Todorovića, Ðorđa Krstića, ali i stranih umetnika, među kojima su Karol Pop de Satmari i Vincenc Kacler, čiji su radovi takođe deo ove značajne i velike zbirke.

Svojim stvaralaštvom spomenuti inostrani autori su bili vezani za srpsku kulturnu sredinu 19. veka, pružajući svoja umetnička svedočanstva o dinastiji Obrenović.

Autorka izložbe Jasmina Cukić odabrala je portrete samih vladara, preko kojih se otkriva način stvaranja predstave o vladarskom liku, kao i prikaze istorijskih događaja koji su gradili kult dinastije za vreme vladavine tri kneza - Miloša, Mihaila i Milana Obrenovića.

Izložba "Kako pamtimo vladare" Tanjug/Dragan Kujundžić

Tokom stručnog vođenja ona je predstavila i antikvarne knjige kao što je "Miloš Obrenović - knjaz Serbiji“ ili „Građa za srpsku istoriju našega vremena" Vuka Stefanovića Karadžića iz 1828. godine, ali i Proklamaciju "Mome dragome narodu" u listu "Srpske novine", u kome se knjaz Srpski Milan Obrenović obraća ljudima u prvom licu, 10. avgusta 1872. godine.

Takođe, na tabletu se može izlistati knjiga "Obrenovići: kratko načertanje žitija članova ove knjaževske porodice" (Beč, 1852), iz Bibilioteke Matice Srpske (Novi Sad).

Inače, sama izložba nije koncipirana hronološki, već se periodi vladavine Obrenovića prožimaju drugim redosledima.

24sedam/Promo/Narodni muzej u Beogradu

Osim knjiga u vitrinama ili na tabletu, autorka je pripremila i uramljenu pesmu - pravi hvalospev Ðure Jakšića - "Povratak svetlog kneza Miloša Obrenovića na vladu u Srbiji", objavljenu 25. januara 1859. godine. Osim pesništva, Ðura Jakšić se u to doba aktivno bavio i likovnom umetnošću, podsetila je autorka postavke.

Cukićeva je napomenula da su mnoga dela, kao što su crteži (olovka na papiru) "Proglašenje punoletstva Milana Obrenovića" (1872) Karola Pola de Satmarija ili "Povratak kneza Miloša" (1859) Stevana Todorovića, autentično predstavljali taj običaj i način da se vladar poveže sa narodom.

24sedam/Promo/Narodni muzej u Beogradu

Isto važi i za impresivnu sliku, odnosno oleografiju "Knjaz Milan polazi na bojno polje 20. juna 1876“ (kraj 19. veka), Eugena Ladislava Petrovića, gde je prikazan pravi spektakl u boji, kao prisustvo naroda u ispraćaju svog vođe i idola.

Na izložbi se mogu videti iste teme kroz različita umetnička i kreativna tumačenja, što se odnosi na portrete Mihaila Obrenovića, koje posetioci mogu videti u tri različite verzije - sa građanskom, seoskom i generalskom odećom.

Jedno od značajnijih dela sigurno je "Takovski ustanak" (1815 i 1874), litografija u boji, pravo remek-delo Vincenca Kaclera, a skice za ovu tematiku olovkom na papiru radio je Stevan Todorović 1853. godine.

24sedam/Promo/Narodni muzej u Beogradu

Grafičko stvaralaštvo predstavlja važan segment srpske vizuelne kulture 19. veka i ovom izložbom je stavljeno težište na njegov dokumentarni potencijal kao važno svedočanstvo.

Umetnička ostvarenja grafike su postojala u formi samostalnog lista ili su reprodukovana u knjigama, oglašavana u štampi, i na taj način su pronašla svoje mesto u privatnoj i javnoj sferi života kod Srba.

Kako je istakla kustoskinja, crtež je na drugoj strani u srpskoj umetnosti 19. veka uglavnom bio lišen šire recepcije, gde je imao pretežno funkciju kao svedočanstvo, i prepoznaje se njegova uloga u procesu rekonstruisanja i pamćenja određenih događaja važnih za dinastiju Obrenović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi