Ubica srpskog svata na Baščaršiji izrešetan u Sarajevu: Ćelo za milion evra po nalogu "zemunskog klana" pokušao u Turskoj da ubije Čumeta!

Bosanski kriminalac Ramiz Delalić Ćelo, koji je priznao ubistvo srpskog svata Nikole Gardovića na Baščaršiji 1992. godine, ubijen je na današnji dan pre tačno 16 godina, u Sarajevu u dvorištu kuće u kojoj je iznajmio stan, plašeći se za svoju bezbednost. Ćelo je, po nalogu "zemunskog klana", 2002. godine u Turskoj pokušao da ubije Ljubišu Buhu Čumeta, prvog svedoka saradnika na suđenju za ubistvo premijera Zorana Điniđića. Ćelo je Čumeta pratio izvesno vreme, a za njegovu likvidaciju Dušan Spaspjević Šištar i Milorad Ulemek Legija bi mu isplatili 1.000.000 evra.

Ubistvo Delalića izvedeno je stručno i sa minimalnim tragovima na licu mesta. Ćelo je tog 27. juna 2007. godine pogođen sa nekoliko dobro grupisanih metaka, a ubica je nestao pre nego što su komšije Delalića u Odobašinoj ulici shvatile šta se događa.

Mrtvog Delalića, jednog od najpoznatijih pripadnika organizovanog kriminala u Bosni i Hercegovini, policija je pronašla u dvorištu kuće u starom delu grada u kojoj je imao iznajmljen stan, a posle dojave da su se na tom području čuli pucnji.

Lokalni mediji su ubistvo Delalića povezali sa učestalim obračunima kriminalnih grupa u Sarajevu, odnosno s likvidacijom Selvera Lekića, još jednog istaknutog pripadnika organizovanog kriminala, koji je u Delalićevom prisustvu ubijen krajem aprila iste godine u jednom lokalnom kafiću. Kako su mediji tada pisali, najmanje tri grupe kriminalaca, organizovane na osnovu zavičajnog prekla njihovih članova, borile su se za prevlast na području Sarajeva.

Delalić je rođen 1963. godine u Prijepolju, u Srbiji. Tokom rata u BiH Ramiz je bio na dužnosti komandanta 9. motorizovane brigade sarajevskog korpusa Armije BiH i smatran je suodgovornim za zločine, koje su pripadnici njegove jedinice u jesen 1993. godine počinili nad Hrvatima u dolini Neretve.

Sestru držao na nišanu pištolja

Kantonalno tužilaštvo u Sarajevu podnelo je krajem 2004. godine optužnicu protiv Delalića zbog sumnje da je 1. marta 1992. godine iz neposredne blizine iz pištolja pucao ispred pravoslavne crkve na sarajevskoj Baščaršiji u srpskog svata Nikolu Gardovića, koji je podlegao zadobijenim povredama.

Printscreen/ICTY

Ćelo je od 2002. godine bio nedostupan policiji, ali je uhapšen 28. avgusta 2004. godine u Sarajevu. Više puta je bio u sukobu sa zakonom zbog drugih krivičnih dela i nasilničkog ponašanja.

Tokom 2002. godine u Tursku je pobegao i Ramiz Delalić Ćelo. Prethodno je pretukao saobraćajca koji ga je zaustavio zbog prekršaja. Policajci su pobesneli, a Ćelo se sklonio u svoju vikendicu na Jablaničkom jezeru. Trebalo je da ga neko uhapsi, ali policajci nisu hteli.

Prijavio se jedan ozbiljan inspektor, odbio interventnu ekipu specijalaca i poveo samo jednog kolegu. Kad su stigli, Ćelo je izašao iz kuće držeći rođenu sestru na nišanu pištolja i pretio da će je ubiti ako ne odu. Inspektor nije pao na blef, iako je sestra plakala. Na kraju se Ćelo slomio, bacio oružje i počeo da kuka. On je onda pritvoren, ali je izašao uz kauciju od 300.000 konvertibilnih maraka i smesta se uputio u Tursku.

Prijateljska usluga Šiptaru i Legiji

U Turskoj sa Ćelom stupaju u kontakt Dušan Spasojević Šiptar i Milorad Ulemek Legija, sa molbom da im učini "kolegijalnu i prijateljsku uslugu" na bazi ugovora: da locira i ubije Ljubišu Buhu, zvanog Čume, koji se krio u Istanbulu. To su mnogo kasnije saopštili sarajevski policajci, a kasnije je otkriven i honorar koji je trebalo da dobije za tu uslugu. Čume je opazio Ćela i pobegao u ambasadu, pa je kasnije ispričao da ga je locirao "unajmljeni bosanski kriminalac".

Pixabay/Printscreen/Youtube/b92/ICTY

Dve su verzije priče o Ćelovom pokušaju ubistva Čumeta. Prema prvoj verziji, Čume je u Turskoj u svojoj blizini primetio nekog od Spasojevićevih ljudi i pobegao istambulskim ulicama, odvezao se u Ankaru preskočio zid jugoslovenske ambasade i zatražio azil. Prema drugoj verziji "zemunci" su otkrili gde se Čume skriva, angažovali ubicu, muslimana iz BiH za koga se tvrdi da je bio u redovima “zelenih beretki” Alije Izetbegovića i “proslavio” zločinima nad Srbima. Delalić se od 1999. nalazio u Istanbulu gde sekrio zbog istrage o ubistvu srpskog svata Nikole Gardovića.

U svojim iskazima pred Specijalnim sudom Čume je i sam potvrđivao da je Delalić trebalo da ga ubije. Navodno kontakt "zemunskog klana" sa Delalićem ostvaren je posredsttvom Emira Poljaka, koji živi u Srbiji.

- Dušan Spasojević Šiptar me je nazvao i tražio da se nađemo. Hteo je da ga povežem s Delalićem. Dao sam mu njegov broj telefona. Šiptar je nameravao da u Turskoj ubije Ljubišu Buhu Čumeta, a Delalić je trebalo da locira Čumeta i pruži logističku podršku ubicama koje je obezbedio Šiptar. Pokušaj ubistva Čumeta je propao, jer je on pobegao u ambasadu - isppričao je svojevremeno Poljak.

Bitići, Keljmendi i Strahinja Rašeta

Upućeni, koji su se tada družili s Delalićem, tvrde da je on u Istanbulu dočekao ekipu "zemunaca" koja je trebalo da likvidira Buhu. Među njima je tada, navodno, iz Beograda došao i Vladimir Milisavljević zvani Budala. Nekoliko meseci posle pokušaja ubistva Čumeta, Delalić se vratio u Sarajevo, pokušavajući da sklopi nagodbu s Kantonalnim tužitlaštvom.

Printscreen/YouTube/Rudar7

Posao koji je Delalić sklopio sa Spasojevićem iskoristio je, prema Poljakovim tvrdnjama, Muhamed Ali Gaši koji je 2004. godine Uglješi Ugi Aranitoviću, šefu "šabačkog klana", ponudio 300.000 evra za ubistvo Ramiza Delalića. Poljak tvrdi da je preko svog prijatelja, koji je “ugledan u beogradskom podzemlju” došao do Aranitovića koji je pristao da odustane od tog “posla” i predao im fotografije koje je dobio od Gašija, a na kojima je bio Delalić, njegova porodica, kuća i stan od prijatelja koje je povremeno koristio. Poljak je tada ispričao da je nakon toga Gaši pronašao ubice: Ljirima Bitićija i Burima Kućija kojima je platio 100.000 evra za Delalićevo ubistvo.

Godinama se verovalo da su Bitići i Kući ubili Delalića, a njihova imena navode se i u delu optužnice protiv Muhameda Alija Gašija koja ga tereti za Delalićevo ubistvo što mu nije dokazano na sudu. Kontakte Gašija i Aranitovića za bosanske medije potvrdio je i Anđelko Veljančić, blizak Darku Elezu. Veljančić je tvrdio i da su Delalića ubili Strahinja Rašeta i Milan Mitić, ne krijući da su on i Elez imali direktne kontakte sa Strahinjom od koga su to i saznali, kao i da on navodno nije znao ko je Delalić.

Osnovni sud u Prištini objavio je u maju ove godine osuđujuću presudu Naseru Keljmendiju za trgovinu drogom i oslobađajuću presudu za ubistvo Ramiza Delalića, državljanina BiH. Keljmendi je talođe pominjan kao ubica Delalića.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi