Crvi, skakavci, a sad i cvrčci?! Evropljani odobrili "novu hranu", hoćemo li i u Srbiji jesti insekte?

Evropska komisija odobrila je prodaju kućnih cvrčaka (acheta domesticus) kao "novu hranu" u EU. Domaći cvrčak je tako postao treći insekt koji je odobren za konzumaciju u EU, nakon sušenog žutog brašnastog crva i migratornog skakavca.

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) navodi da su insekti hranljiv i zdrav izvor ishrane sa visokim sadržajem masti, proteina, vitamina, vlakana i minerala, kao i da se mogu identifikovati kao alternativni izvor proteina koji bi olakšao prelazak na održiviji sistem ishrane u Evropi.

"Nova hrana" je, prema evropskoj direktivi, hrana koja se nije konzumirala u EU “u većoj meri” pre maja 1997. godine, kada je prva uredba o tom pitanju stupila na snagu.

Pričajući o "novoj hrani", Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) od 2018. godine primila je 156 zahteva za procenu njene sigurnosti, i to od hrane koja se proizvodi od algi do mnoštva insekata.

Iako je teško zamisliti da će cvrčak postati hrana koju će ljudi u Srbiji rado konzumirati, pitanje je da li bi ovaj insekt mogao da postane nova izvozna šansa naše zemlje.

Ipak, agroekonomista Milan Prostran misli da ovakav jelovnik ipak nema perspektivu u Srbiji.

- Nemamo nikakve razloge da eksperimentišemo u ishrani takvim vrstama životinja. Što se tiče Srbije, njene tradicije, načina ishrane i obima hrane koju proizvodi, imajući u vidu da smo agrarna zemlja, to nema nikakvu perspektivu - kaže Prostran za 24sedam.

Profimedia

 

Prema njegovom mišljenju, treba se vratiti domaćem načinu uzgoja, domaćim proizvodima i tradiciji.

- Ono što bi trebalo da se uradi jeste da se stočarstvo podigne na viši nivo, jer je u velikoj krizi. Više junadi, svinja, živine, ovaca, koza, ali gajenih na jedan prirodan, organski način. Narušili smo biodiverzitet i životinja i biljaka, a još devedestih godina u Americi su počeli novi trendovi u ishrani ljudi, pre svega vraćanje tradicionalnoj hrani, bez pesticida - ističe on.

Kako kaže, nije mu jasno zašto se Evropska unija kreće u tom smeru, jer ima dovoljno suficita u ishrani, i dodaje da čak iako se desi da sutra postanemo članica EU, nećemo to jesti.

- Imamo svoju tradiciju i svoj način ishrane. Jedino ako se uzme u obzir da je sve više stranaca kod nas, između ostalog migranata i Kineza, kojima bi ovakva ishrana mogla da se svidi - zaključuje Milan Prostran.

Ono što je zanimljivo, jeste to da u proseku svaki čovek pojede godišnje 500 grama insekata, jer sva prerađena hrana koju konzumiramo sadrži insekte. Oni se nalaze u prirodi, u usevima, a dešava se i da oštete neke plodove. 

Mario Macoči, ekonomski statističar i profesor Univerziteta u Bolonji, kaže da su ekološke i ekonomske koristi jasne, ako se tradicionalni izvori životinjskih proteina zamene onima koji zahtevaju manje hrane, proizvode manje otpada i rezultiraju manjim emisijama gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. On smatra da će niži troškovi i cene poboljšati sigurnost hrane, a da će nova potražnja otvoriti i ekonomske mogućnosti.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi