Kako izgleda život u državi koja tone: Jednog dana ćemo potpuno nestati (VIDEO)
Meštani Tuvalua mogli bi da postanu prve klimatske izbeglice na svetu
Tuvalu, ostrvska država u pojasu Polinezije, sa površinom od 26 kilometara kvadratnih, četvrta je najmanja država na svetu.
Nalazi se svega tri metra iznad nivoa mora, stoga, budućnost ove države je veoma upitna. Naime, Tuvalu tone.
- More je pojelo sav pesak. Nekada je pesak išao daleko, a kada smo plivali mogli smo da vidimo morsko dno i korale. Danas, stalno je oblačno, a korali su mrtvi. Tuvalu tone - rekla je Leitu Frank za Gardijan.
"Tuvalu tone" je već postao slogan lokalnih meštana koji opisuje posledice klimatskih promena koje pogađaju ovaj mali ostrvski arhipelag.
Pročitajte još:
Na arhipelagu, tačkici u Pacifiku, živi oko 11.000 ljudi, najviše na najvećem ostrvu Fongafaleu gde se meštani bore za prostor.
AP Photo/Alastair Grant, File
Dva od devet ostrva su na putu da potonu u potpunosti, usled porasta nivoa mora i obalske erozije.
Većina njih stoji svega tri metra iznad nivoa mora, a najuža tačka Fongafale se prostire samo 20 metara u prečniku.
Tokom oluja, talasi udaraju o ostrvo sa istoka i zapada i "gutaju" ga. Mnogi meštani imaju noćne more da će ih voda samo pokupiti, a to je nešto što bi moglo da se dogodi već sledećoj generaciji.
Naučnici predviđaju da bi Tuvalu mogao da postane nenaseljiv u narednih 50 do 100 godina, a stanovnici smatraju da bi to moglo da se dogodi i mnogo ranije.
Nausaleta Setani, kao i mnogi drugi meštani ostrva, nije verovala u klimatske promene.
Međutim, sada je ubeđena da more utiče na njihov život i čini ga težim.
- Vreme se menja veoma brzo, iz dana u dan, iz sata u sat. Učim o stvarima koje se događaju usled čovekovog delovanja, naročito iz drugih zemalja. To me rastužuje, ali razumem da druge zemlje rade ono što je najbolje za njihov narod. Ja potičem iz male države, sve što želim je da veće zemlje poštuju nas i naše živote - poručila je.
Ministar spoljnih poslova Tuvalua, Sajmon Kofe, početkom novembra je, povodom samita o klimatskim promenama u Glazgovu, poslao neobičnu video poruku.
Govorio je stojeći do kolena u morskoj vodi kako bi pokazao da je njegova pacifička ostrvska država na prvoj liniji ugroženih klimatskim promenama.
Slike Kofea kako stoji u odelu i sa kravatom na govornici postavljenoj u moru, sa podvrnutim nogavicama, uveliko su deljene na društvenim mrežama, skrećući pažnju na borbu Tuvalua protiv porasta nivoa mora.
Tuvalu je opisan kao država sa slabim resursima koja je veoma ranjiva zbog klimatskih promena. Porozno i slano zemljište uglavnom je potpuno beskorisno za obrađivanje, a većina hrane se uvozi.
Pošto je rast nivoa mora zagadio i podzemne vode, Tuvalu se potpuno oslanja na kišnicu, a sušnih perioda ima zabrinjavajuće mnogo.
Čak i kada bi meštani mogli uspešno da sade kulture, ne postoji dovoljno kiše koja bi mogla njihove bašte da održava.
Prosečna porodica dosta troši na namirnice, pogotovo na voće koje na ostrvu propada kada pada u peščano tlo.
Ribolov je takođe ugrožen. Ribe su zatrovane toksinima, a kada ih pojedu ljudi to može izazvati povraćanje, temperaturu i dijareju.
Gardijan je još pre dve godine pisao kako u lokalnoj bolnici u Tuvaluu svake nedelje oko deset ljudi prijavi trovanje, a to je samo jedan deo bolesti koje izazivaju klimatske promene.
Osim toga, sve više temperature utiču na meštane koji pate od dehidratacije.
- Generalno, lokalna populacija ne vidi povezanost klimatskih promena i zdravlja, ali uvek postoji strah o tome šta se događa našoj zajednici - rekla je Surija Eusala, zadužena za javno zdravlje.
Evakuacija kao poslednje utočište
Tuvalu se oslanja na stranu pomoć, a većinu njihovog BDP-a čine donacije UN i susednih zemalja.
Pristup obrazovanju i zaposlenju je ograničen, pa većina mladih, čiji roditelji mogu to da priušte, odlaze na školovanje u Fidži, Australiju ili Novi Zeland.
Ipak, kako klimatske promene uzimaju maha, šaka mladih se vraća na ostrvo čak iako to za njih može biti klaustrofobično nakon godina provedenih na većim prostranstvima.
Profimedia
Bivša misica Tuvalua, Tapua Pasuna, vratila se u zemlju posle školovanja na Novom Zelandu rekavši da je želela da pomogne porodici.
- Otišla sam 2010, a kada sam se vratila odmah sam zapazila razliku. Vrućina je sada gotovo nesnosna, a erozija dramatična. Neka moja omiljena mesta su nestala. Ipak, osećam da je ovo deo mene i da ne treba da bežim od njega, iako nestaje - poručila je.
Bilo je dosta planova za rešavanje ovih problema, poput gradnje "morskog zida" kojim bi se zaštitio administrativni centar ostrva ili podizanja kopna za 10 metara, ali sredstava za takve projekte nije bilo.
Razmatra se i gradnja plutajućeg ostrva.
Evakuacija stanovništa bila bi poslednja na spisku, a ukoliko se to dogodi meštani Tuvalua bi bili prve klimatske izbeglice.
Proteklih godina država Fidži je Tuvaluu nudila zemljište na koje bi se stanovništvo preselilo, a Australija je čak predlagala puno državljanstvo u zamenu za puna prava za ribolov i pomorstvo što je prethodna vlast opisala kao "imperijalističko razmišljanje".
Profimedia
Na Tuvaluu se smatra da preseljenje ne bi rešilo klimatske probleme.
- Ne možemo reći 'Isterajte ove ljude napolje'. To je previše jednostavan i defetistički pristup - rekao je bivši premijer Enele Sopoaga.
Inače, Tuvalu iz vazduha izgleda kao rajsko mesto. U pitanju je dugačka peščana linija puna kokosovih palmi, okružena smaragdnom vodom. Međutim, izbliza se može videti koliko je problem ozbiljan.
Pejzažem dominira more koje sabija sa svih strana, a vreo vazduh tera ljude da se povuku u svoje kućice.
- Možda će jednog dana Tuvalu nestati. Nekad se plašim okeana. Koliko mogu da vidim, pojedini delovi su već nestali. Mislim da ćemo jednog dana nestati - rekla je Ena Sione koja je odlučila da se preseli na Novi Zeland.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari