Alis Vajdel - žena koja trese Nemačku: Kritikovala je Merkelovu, ne voli migrante i živi s partnerkom i dva sina

Stranka Alternativa za Nemačku (AfD) bila je glavna tema u medijima nakon što je izjavila da će se zalagati za referendum o izlasku Nemačke iz EU ako ikada dođe na vlast, što je javnosti saopštila liderka Alis Vajdel.

Stranka želi da reformiše EU i ograniči moć Evropske komisije, ali „ako takva reforma nije moguća, ako ne možemo da vratimo suverenitet država članica EU, onda građani treba da odlučuju, kao u Velikoj Britaniji“, rekla je Vajdelova u intervjuu za „Fajnenšel tajms“ objavljenom u ponedeljak.

Pohvalivši Veliku Britaniju zbog izlaska iz EU 2016, Vajdelova je istakla da veruje da bi Nemačka mogla da ima referendum o „Degzitu“ - izlasku Nemačke iz EU.

AfD je dugo bio otvoreno antievropski, napominjući u svom partijskom programu da „smatra da se EU ne može reformisati i da je vidi kao neuspeli projekat“.

Uprkos niskom nivou podrške za EU među pristalicama stranke, ankete sprovedene u septembru 2023. pokazuju da većina glasača AfD-a verovatno ne bi glasala za „Degzit“, jer 52 procenta podržavaju ostanak u EU.

AfD je trenutno na drugom mestu po broju pristalica na nacionalnom nivou sa 23 odsto, prema anketi Politika, i napreduje uprkos nedavnom skandalu koji je podstakao najveće proteste protiv krajnje desnice koje je zemlja videla poslednjih decenija. Stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice širom Nemačke u nedelju, a neki su tražili potpunu zabranu stranke.

AP Photo/Michael Sohn

Prošle nedelje je u izveštaju otkriveno da su se neki članovi AfD-a pridružili tajnom sastanku sa neonacistima i drugim ekstremistima kako bi razgovarali o „remigraciji“, što je skraćenica za deportaciju tražilaca azila, migranata, pa čak i nemačkih građana sa migracionim poreklom koji nisu uspeli da se integrišu. Vajdelova je otpustila službenika koji je prisustvovao sastanku.

Obrazovanje i politička karijera

Alis Elizabet Vajdel rođena je 6. februara 1979. u Giterslou, studirala je ekonomiju i poslovnu administraciju na Univerzitetu u Bajrojtu i diplomirala kao jedna od najboljih 2004. godine. 

Od jula 2005. do juna 2006. godine radila je za Goldman Sachs kao analitičar za upravljanje imovinom u Frankfurtu. Krajem dvehiljaditih radila je u Banci Kine, živela je šest godina u Kini i govori mandarinski. Godine 2011. doktorirala je iz oblasti međunarodnog razvoja. Nakon toga je radila kao poslovni konsultant i bila u mnogim velikim firmama.

Alternativi za Nemačku pridružila se u oktobru 2013. Prema njenim rečima, stranka ju je prvo privukla jer se protivila evru. Izabrana je u Savezni izvršni komitet AfD u junu 2015. U aprilu 2017. izabrana je za kopredsednicu stranke i tako je postala prva lezbijka koja je bila vodeći kandidat AfD-a. Mediji su je identifikovali kao pripadnika umerenije konzervativne frakcije unutar stranke.

Do danas je ostala kopredsedavajuća zajedno sa Tinom Hrupalom. Od oktobra 2017. bila je na funkciji lidera poslaničke grupe AfD-a u Bundestagu.

AP Photo/Michael Sohn

Vajdelova je postala član Bundestaga (MdB) na saveznim izborima 2017, kada je bila vodeći kandidat AfD-a zajedno sa Aleksanderom Gaulandom. Na saveznim izborima 2021. ponovo je bila njihov glavni kandidat sa Hrupalom. Od februara 2020. do jula 2022. bila je predsednica državnog udruženja AfD-a u Baden-Virtembergu.

Sve zapaženija figura

Iako njena stranka, osnovana tek 2013. godine, ima samo 78 od 736 poslanika u Bundestagu i ne kontroliše nijednu od 16 nemačkih pokrajina, već samo tri male opštine, ne može se poreći da uticaj Vajdelove raste velikom brzinom i da se njen glas sve jače čuje.

Većina Nemaca kaže da nikada ne bi glasala za njih, a sve druge vodeće stranke zaklele su se da ne žele da imaju ništa s njima. Savezna kancelarija za zaštitu ustava, agencija za unutrašnju bezbednost, stavila je nekoliko lokalnih ogranaka AfD-a pod nadzor zbog ekstremizma.

Ipak, za 19 meseci otkako je Vajdelova došla na mesto lidera, AfD je više nego udvostručio svoj udeo u nacionalnim istraživanjima javnog mnjenja, pa je sa 10 odsto podrške u anketama došao na više od 20 odsto. To AfD čini drugom najpopularnijom strankom u Nemačkoj posle Demohrišćanske stranke i stavlja je iznad sve tri stranke koje čine trenutnu koalicionu vladu. Nedavna anketa pokazala je da je 44-godišnja Alis popularnija od Olafa Šolca, socijaldemokratskog kancelara.

AP Photo/Michael Sohn

Očekuje se da će na izborima za Evropski parlament u junu AfD daleko premašiti svojih sadašnjih devet mandata, nastavljajući tako trend koji na gotovo celom evropskom kontinentu na vlast dovodi desničarske populiste - od Švedske do Holandije i Italije. U septembru će istočne nemačke pokrajine Brandenburg, Saksonija i Tiringija izaći na izbore, a AfD je vodeća stranka u sve tri. Do narednih izbora za Bundestag, zakazanih za 2025, Vajdelova i Hrupala mogli bi da uklone barem deo konkurencije i da postanu glavna tema.

Neuobičajen karakter za krajnje desničarsku stranku

Vajdelova je veoma neuobičajena figura za stranku kao što je AfD. U njoj dominiraju muškarci, pa je od devet zastupnika AfD-a u parlamentu samo jedna žena, u poređenju sa 35 odsto žena u ostalim strankama.

Ona dolazi iz bogate porodice u malom zapadnonemačkom gradu, a od studentskih dana bila je veoma ambiciozna, iako staložena i koncizna. To joj je pomoglo da munjevitom brzinom napreduje u karijeri.

Otvorena je po pitanju svoje seksualnosti, voli isti pol i veći deo vremena živi u Švajcarskoj. Ona i njena partnerka, švajcarska rediteljka poreklom iz Šri Lanke, odgajaju dva sina od sedam i deset godina. Iako, prema rečima Vajdelove, njena partnerka ima "veoma liberalne" stavove i uprkos zadiranju nemačkih medija u njihovu privatnost, snažno je podržavala njenu političku karijeru.

AP Photo/Michael Sohn

Impresionirana stavom AfD-a protiv evra, radila je honorarno za stranku četiri godine pre nego što je dospela na nacionalne izbore i u središte pažnje 2017. godine. Predstavljajući okrug u južnoj nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, Vajdelova se pridružila Hrupali u vođstvu stranke 2022.

Osim što su pod budnim nadzorom medija, ona i njena stranka sada su suočene i sa zvaničnim nadzorom u tri nemačke države.

- Smatram da je zaista apsurdno da špijuni Saksonije čitaju moju privatnu prepisku i slušaju moje telefonske razgovore iako sam izabrana opoziciona poslanica - rekla je ona.

Pogotovo, dodaje, što je njen "teški greh" samo to što poziva da Nemačka ima bezbedne granice.

- Ako ne zagovarate otvorene granice za sve, onda ste očigledno u ovom krajnjem desnom uglu - kazala je za Ekonomist.

Prema njenim rečima, većina problema Nemačke može se pratiti do onoga što ona opisuje kao duboko neodgovornu imigrantsku politiku, posebno dobrodošlicu koju je Angela Merkel, kancelarka od 2005. do 2021. godine, upriličila migrantima koji su u migrantskom talasu 2015. bežali od sirijskog građanskog rata i drugim migrantima.

AP Photo/Michael Sohn

- Verujem da političari moraju da ukažu na negativne strane određenih populacijskih grupa muslimana. Stope kriminala su porasle i ljudi iz tog okruženja, pre svega Avganistanci, zatim Iračani i Sirijci, nose daleko najveći teret kriminala - rekla je Vajdel.

Ona imigrante krivi i za loše rezultate Nemačke na nedavnim PISA testovima, koji upoređuju stanje obrazovanja u različitim zemljama.

- Nivo se automatski smanjuje ako dolaze iz nenemačkog jezičkog, kulturnog i obrazovno gledano neobrazovanog okruženja - kaže Vajdel.

Stav Vajdelove protiv imigracije i nacionalizam pogoduje ne samo bazi AfD-a, već i sve većem broju Nemaca. Jedan od znakova toga bila je jedna nedavna promena u Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU), stranci bivše kancelarke Merkel - naime, u novom manifestu CDU-a objavljenom 10. decembra, izraz "islam pripada Nemačkoj" zamenjen je formulacijom kojom se pozdravljaju muslimani "koji dele nemačke vrednosti".

To je obradovalo Alis Vajdel, iako se čini da i ona sugeriše da bi sad moglo biti prekasno. Nemačka je već izgubila svoju "vodeću kulturu", kaže ona uz uzdah. A nakon što je, kako kaže, Merkelova otvorila put u propast, trenutna koalicija levog centra u zemlji dodatno je ubrzala to poniranje.

- Moraćemo da vidimo šta će ostati od zemlje kad budu završili - zaključila je ona u razgovoru za Ekonomist.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi