Kako radi „sat sudnjeg dana" i šta tačno meri? Zastrašujući simbol smaka sveta već 77 godina izaziva jezu

„Sat sudnjeg dana" ostao je podešen na 90 sekundi do ponoći i ove godine. Decenijama star međunarodni simbol treba da ilustruje koliko je čovečanstvo blizu dostizanju „globalne katastrofe“ u januara 2024.

Ista pozicija kazaljki na satu otkrivena je u utorak, 23. januara 2024, tokom „Biltena atomskih naučnika", neprofitne organizacije sa sedištem na Univerzitetu u Čikagu koja prati pretnje koje je čovek stvorio svetu kakav poznajemo, fokusirajući se na tri primarne oblasti opasnosti: nuklearni rizik, klimatske promene i razorne tehnologije.

Šta to zapravo znači?

Kao metafora za opasnosti sa kojima se čovečanstvo suočava, sat se ažurira na osnovu percepcije o tome koliko su ljudi blizu uništenja sveta - a ponoć simbolizuje tu tačku.

Prošle godine se sat pomerio za 10 sekundi biže ponoći zbog „sve veće opasnosti od rata u Ukrajini“. Bilo je to prvi put da se vreme promenilo od 2020.

Stručnjaci su rekli da su porast nuklearne pretnje, političke tenzije, klimatske promene i bolesti učinili 2023. „godinom opasnosti bez presedana“.

Sat sudnjeg dana otkucava već 77 godina u pokušaju da proceni koliko je čovečanstvo blizu uništavanja sveta.

Profimedia

Sat nije dizajniran da definitivno meri egzistencijalne pretnje, već da pokrene razgovore o teškim naučnim temama kao što su klimatske promene, navodi „Bilten".

Grupa je rekla da su glavni faktori koji utiču na položaj sata: nastavak rata u Ukrajini, napad Hamasa na Izrael 7. oktobra i rat u Gazi koji je usledio, kao i opasne nove ekološke prekretnice, pošto je Zemlja 2023. doživela najtopliju godinu u istoriji sa malo suštinskih akcija svetskih lidera u rešavanju klimatskih promena.

Među ostalim glavnim pitanjima za koje je Bilten ocenio da ugrožavaju bezbednost širom sveta bili su napredak u veštačkoj inteligenciji, za koji su rekli da „pokreće pitanja o tome kako kontrolisati tehnologiju“ koja bi mogla da poboljša čovečanstvo ili mu nanese štetu.

Šta je „sat sudnjeg dana"?

„Bilten atomskih naučnika" osnovao je tim stručnjaka koji su radili na projektu „Menhetn", kodnom nazivu za razvoj atomske bombe tokom Drugog svetskog rata.

Organizacija je inicijalno bila zamišljena kao grupa koja će meriti nuklearne pretnje, ali je 2007. godine „Bilten" proširila svoj fokus i uključila i klimatske promene u svoje proračune.

Tokom poslednje tri četvrtine veka, vreme na satu se menjalo u zavisnosti od toga koliko naučnici veruju da je ljudska rasa blizu potpunog uništenja. Nekih godina se vreme menja, a nekih godina ne.

AP Photo/Jacquelyn Martin

Odluku o pomeranju sata donose stručnjaci iz Biltenskog odbora za nauku i bezbednost, koji uključuje 11 nobelovaca.

Iako je sat bio efikasan poziv za buđenje kada je u pitanju podsećanje ljudi na krize sa kojima se planeta suočava, neki su doveli u pitanje njegovu korisnost.

- To je nesavršena metafora - rekao je 2022. za Si-En-En Majkl E. Man, profesor na odeljenju za nauku o Zemlji i životnoj sredini na Univerzitetu u Pensilvaniji, ističući da uokvirivanje sata kombinuje različite vrste rizika koji imaju različite karakteristike i javljaju se u različitim vremenskim okvirima.

Ipak, priznaje da ostaje važno retoričko sredstvo koje naglašava slabost trenutnog postojanja na Zemlji.

Erin Makdonald, analitičarka Programa za globalnu bezbednost Unije zabrinutih naučnika, naglašava da "Bilten" donosi promišljene odluke kako privući pažnju ljudi na egzistencijalne pretnje, iako je naglasila da svaki model ima ograničenja.

- Iako bih volela da se vratimo na razgovor o minutima do ponoći umesto o sekundama, to nažalost više nije stvarnost - rekla je ona.

Šta ako otkuca ponoć?

Pixabay

Sat nikada nije stigao do ponoći i Rejčel Bronson, predsednica i izvršna direktorka „Biltena", izražava nadu da do toga neće doći ida, ukoliko dođe, nećemo znati da se to desilo.

- Kada sat otkuca ponoć, to znači da je došlo do neke vrste nuklearne razmene ili katastrofalne klimatske promene koja je uništila čovečanstvo. Nikada zaista ne želimo da dođemo dotle i ukoliko to uradimo, nećemo znati da se to desilo - rekla je ona.

Koliko je sat tačan?

Vreme na „satu sudnjeg dana" nije namenjeno za merenje pretnji, već za podsticanje razgovora i javnog angažovanja u naučnim temama kao što su klimatske promene i nuklearno razoružanje.

- Sat Sudnjeg dana je dizajn osmišljen da upozori javnost na to koliko smo blizu uništavanju našeg sveta opasnim tehnologijama koje sami pravimo. To je metafora, podsetnik na opasnosti koje moramo da rešimo ako želimo da preživimo na planeti - piše u opisu podeljenom na sajtu „Bilten atomskih naučnika".

Bronson bi smatrala uspehom ako bi "sat sudnjeg dana" uspeo u cilju da podstakne razgovor i akcije u vezi s ovim globalnim izazovima.

- Kada se postavi novo vreme na satu, ljudi slušaju - rekla je ona.

Pomeranje sata unazad odražava društvene promene i akcije. Tokom 1991. godine, potpisivanje Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja sa Sovjetskim Savezom rezultiralo je pomeranjem sata unazad za 17 minuta. Slično tome, 2016. godine, prekidi iranskog nuklearnog sporazuma i izlazak SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma doveli su do pomeranja sata na tri minuta do ponoći.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi