Amerika nije uvek slepo podržavala Izrael: Zbližila ih je stvar po kojoj su SAD poznate, a poslednji koji se suprotstavio je Obama

Sjedinjene Američke Države su bile prva zemlja koja je defakto priznala novu izraelsku vladu kada je jevrejska država proglasila nezavisnost 14. maja 1948. Sedamdeset pet godina kasnije Vašington je najjači vojni i diplomatski saveznik Izraela, ali nije uvek bilo tako.

Prve dve decenije nakon sticanja nezavisnosti primarni spoljni saveznik Izraela bila je Francuska, koja je isporučila gotovo sve svoje glavno oružje, uključujući avione, tenkove i brodove, i omogućila izgradnju nuklearne elektrane iz koje je moglo da se razvija atomsko oružje.

Ni diplomatski odnosi nisu bili kao danas. Kada je Izrael napao Egipat sa Britancima i Francuzima tokom Suecke krize 1956. godine, Vašington se pridružio Moskvi u Ujedinjenim nacijama kako bi primorao Izrael i njegove saveznike da se povuku.

Dugi niz godina američka pomoć Izraelu bila je ograničena na kredite za kupovinu hrane zbog ekonomskih poteškoća u godinama nakon nezavisnosti, a danas američki predsednik Džozef Bajden bespogovorno podržava Izrael i šalje mu oružje, bez obzira na pozibiju hiljadu civila, među kojima je i mnogo dece.

Šta se promenilo i zašto?

Kako su tenzije rasle uoči šestodnevnog rata 1967. godine, Pariz je uveo embargo na oružje regionu i odbio da isporuči 50 borbenih aviona koje je Izrael platio. Posle rata Francuska je stala na stranu arapskih zemalja, delom da bi poboljšala odnose nakon poraza u kolonijalnom ratu u Alžiru.

AP Photo/Ariel Schalit

Američki predsednik Lindon Džonson saosećao je Izraelom, ali je oklevao da ga snabde velikim količinama oružja zbog straha od regionalnog sukoba koji bi u sebe uvukao Sovjetski Savez.

Nakon pobede Izraela i okupacije Gaze, Zapadne obale i istočnog Jerusalima, Vašington je zaključio da su se arapske nacije preselile u sovjetski logor i tako je povećao prodaju oružja jevrejskoj državi, uključujući i borbene avione Fantom.

Džonson je okrenuo održavanju „kvalitativne vojne prednosti” Izraelu i otvorio vrata decenijama prodaje oružja koje je pomoglo da izraelska vojska postane najjača silu na Bliskom istoku.

Da li su SAD podržale razvoj izraelskog nuklearnog oružja?

Kasnih 1950-ih godina Francuska je izgradila u Izraelu veći reaktor sposoban da proizvodi plutonijum i postrojenje za preradu u tajnom postrojenju u Dimoni u pustinji Negev koje je obezbedilo osnovne alate za razvoj nuklearnog oružja. Izrael je rekao SAD da nuklearna elektrana ima „miroljubivu svrhu“, ali je 1960. CIA zaključila da se ona koristiti za proizvodnju plutonijuma za oružje.

AP Photo/Maya Allerruzzo

Godine 1963. predsednik Džon Kenedi je zahtevao od Izraela da dozvoli redovne američke inspekcije Dimone i upozorio da bi neprezentovanje „pouzdanih informacija“ o nuklearnoj elektrani „ozbiljno ugrozilo“ podršku Vašingtona Izraelu, navodi se u izveštaju izraelskog lista Harec iz 2019.

Izrael je pristao na inspekcije, ali, nakon Kenedijevog ubistva Džonsonova administracija je bila manje čvrsta po tom pitanju i inspekcije su prestale 1969. Do tada su američki zvaničnici zaključili da Izrael zaista razvija atomsku bombu uprkos tvrdnjama da to nije tačno.

Kada su SAD počele da pokušavaju da posreduju u mirovnim sporazumima?

Kada su Egipat i Sirija napali Izrael tokom praznika Jom Kipura 1973. godine, predsednik Ričard Nikson je bio uznemiren izraelskim nagoveštajima o upotrebi nuklearnog oružja, pošto su njegove snage u početku bile primorane da se povuku. Nikson je naredio vazdušni transport vojnih zaliha u Izrael.

Nakon što se ratna sreća okrenula, SAD su želele da ograniče obim egipatskih gubitaka delimično kako bi sprečile Sovjete da uđu u sukob, ali i da bi ojačale američki uticaj na egipatskog lidera Anvara Sadata. To je postavilo osnovu za izraelsko-egipatski mirovni sporazum kasnije tokom ove decenije.

Profimedia

Neuspeh izraelske vlade da preduhitri Jomkipurski rat primorao je na političko prestrojavanje u kom je desničarska partija Likud preuzela vlast prvi put sa Menahemom Beginom kao premijerom. Begin je uputio poziv Sadatu, preko SAD, da poseti Jerusalim, a egipatski predsednik se obratio izraelskom parlamentu.

Predsednik Džimi Karter osmislio je višemesečne pregovore koji su kulminirali Sporazumom iz Kemp Dejvida između Egipta i Izraela i postavio temelj za konačni izraelsko-egipatski mirovni sporazum u martu 1979. godine, koji je doveo do povlačenja Izraela sa Sinaja. Međutim, Begin je odbio Karterove pokušaje da postigne sporazum kojim bi Izrael odustao od palestinskih teritorija okupiranih 1967.

Ako je Karter želeo mir, šta je želeo Ronald Regan?

Karterov naslednik Ronald Regan bio je više zainteresovan za prodaju oružja nego za posredovanje u miru.

Vojna podrška Izraelu učvrstila se pod Reganovom administracijom koja je takođe započela energičniju diplomatsku odbranu Izraela, posebno štiteći ga od kritika Ujedinjenih nacija.

Dve zemlje su potpisale strateške vojne sporazume i Vašington je počeo da skladišti oružje u Izraelu koje je zvanično nameljeno američkim snagama, ali koje bi brzo moglo da bude predato Izraelcima.

AP Photo/John Minchillo

Bilo je i tenzija. Izraelski napad na irački nuklearni reaktor 1981. godine obavljen je bez odobrenja SAD i podstakao je Regana da obustavi neke isporuke oružja. Američka administracija je negodovala i zbog izraelske invazije na Liban 1982.

Međutim, Vašington je nastavio da štiti Izrael u UN, uključujući i primer kad je uložio veto na sovjetski potez u Savetu bezbednosti da uvede embargo na oružje. Ipak, Reganova administracija je šokirala Izrael razgovarajući sa Palestinskom oslobodilačkom organizacijom Jasera ​​Arafata, terorističkom grupom u očima Izraela.

Šta se desilo sa svim mirovnim inicijativama?

Niz predsednika smatrao je da bi oni mogli da budu ti koji će konačno podstaći izraelsko-palestinski mirovni sporazum.

Predsednik Bil Klinton je verovatno bio najbliži kada je nadgledao niz pregovora i sporazuma koji su kulminirali Mirovnim sporazumom iz Osla 1993. kojim su uspostavljene Palestinske vlasti sa ograničenom upravom nad delovima okupiranih teritorija kao korak ka konačnom dogovoru.

Ali ubistvo Jicaka Rabina, izraelskog premijera koji je potpisao sporazum, otvorilo je 1995. put ka vlast Benjaminu Netanjahuu, koji se otvoreno protivio palestinskoj državi i dao sve od sebe da pobije dogovor iz Osla.

AP Photo/Ron Edmonds, File

Klinton je imao posljednju šansu za dogovor na samitu u Kemp Dejvidu 2000. između lidera PLO-a Jasera ​​Arafata i tadašnjeg izraelskog premijera Ehuda Baraka. Kada su ti pregovori propali, Klinton je okrivio Arafata, ali neki od Klintonovih zvaničnika prisutnih na razgovorima rekli su da Izrael nije ispunio ono što je potrebno za sporazum.

Jedan od izraelskih pregovarača, ministar spoljnih poslova Šlomo Ben-Ami, kasnije je rekao da bi, da je Palestinac, odbio predloge iz Kemp Dejvida. Godine 2005. bivši zvaničnik američkog Stejt departmenta Aron Dejvid Miler, koji je igrao ključnu ulogu u mirovnim pokušajima Klintona, rekao je da Vašington nije delovao kao neutralni arbitar, već kao „izraelski advokat, pružajući usluge i koordinaciju sa Izraelcima na račun uspešnih mirovnih pregovora”.

Klintonov naslednik, predsednik Džordž V. Buš, pokrenuo je sopstveni mirovni pokušaj, „mapu puta“, iako je time delimično pogurao plan da nadoknadi diplomatsku štetu koju je nanela invazija SAD na Irak.

Izraelski premijer Arijel Šaron nije mogao da prkosi Beloj kući i zato je pohvalio Bušov plan, a zatim počeo da ga sabotira postavljanjem uslova. Takođe je iskoristio povlačenje jevrejskih naselja i izraelskih vojnih baza iz Gaze 2005. godine kao sredstvo da zamrzne mapu puta u „formaldehidu... tako da ne bude političkog procesa sa Palestincima“, po rečima Šaronovog šefa kabineta, Dova Vejsglasa.

Zašto su odnosi između Izraela i Obame bili tako loši?

AP Photo/Pablo Martinez Monsivais, File

Predsednik Barak Obama nadgledao je najveći ikad paket vojne pomoći Izraelu, vredan 38 milijardi dolara tokom jedne decenije, ali ga je i dalje smatrao nepouzdanim saveznikom, posebno premijera Netanjahua.

Izraelski zvaničnici su bili ljuti kada je Obama izabrao da prilikom svoje prve predsedničke posete regionu ode u Kairu, gde je održao govor obećavajući muslimanskom svetu „novi početak“ nakon rata u Iraku. Obama i Netanjahu imali su naporan sastanak u Beloj kući gde je američki predsednik rekao da želi zamrzavanje izgradnje jevrejskih naselja i zahtevao da Izrael ozbiljno shvati mirovne pregovore sa Palestincima.

Neki zvaničnici Obamine administracije želeli su da on odredi rok za Netanjahua da pristane na razgovore ili da se pomiri sa tim da će SAD napraviti sopstveni plan za palestinsku državu. Ali ta odlučnost je nestala pošto je izraelski lider mobilisao političku podršku u SAD, posebno među republikancima koji su jedva dočekali da kritikuju Obamu.

Netanjahu se takođe otvoreno protivio dogovoru SAD sa Iranom o obuzdavanju nuklearnog programa kao o „istorijskoj grešci” koja bi omogućila Teheranu da razvije atomsko oružje. Izraelski lider je preduzeo korak bez presedana da otvoreno kritikuje politiku Bele kuće u obraćanju Kongresu.

Obama je poslednji potez povukeo u poslednjem mesecu svog mandata kada su SAD odbile da stave veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se osuđuje izgradnja izraelskih naselja. Netanjahu je odgovorio rekavši da se raduje dolasku Donalda Trampa u Belu kuću.

Netanjahu se slagao sa Trampom?

AP Photo/Evan Vucci

Do kraja svog predsedničkog mandata Donald Tramp je bio duboko nepopularan u većem delu sveta. Izrael je bio izuzetak nakon što je premestio američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, priznavši grad kao glavni grad Izraela, što većina zemalja sveta ne priznaje.

Trampova administracija je pregovarala o sporazumima za normalizaciju odnosa između Izraela i nekoliko arapskih zemalja. Tramp je takođe izneo sopstveni izraelsko-palestinski mirovni predlog koji je dozvolio Izraelu da anektira oko 30 odsto Zapadne obale. Plan je uključivao viziju palestinske države sačinjene od nekoliko enklava okruženih izraelskom teritorijom, što je ličilo na predloge izraelske desnice koji su opisani kao ponavljanje sistema aparthejda.

Trampov državni sekretar Reks Tilerson rekao je da je, nakon što je predsednik sugerisao da bi Netanjahu mogao biti prava prepreka miru sa Palestincima, izraelski lider napravio montirani video u kom palestinski predsednik Mahmud Abas navodno poziva na ubistvo dece. Trampova se tada okrenuo protiv Palestinaca.

Sledeće godine povukao se iz iranskog nuklearnog sporazuma.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi