Zbog čega bi denga groznica u Evropi mogla da bude katastrofalna za druge zemlje?

Poslednjeg dana avgusta Parižani su prvi put iskusili praksu koja je inače ograničena na tropske regione - vlasti su u rano jutro fumigirale grad protiv tigrastog komarca. To je bila potvrda onoga što je javnozdravstvena statistika već pokazala: denga, smrtonosna bolest koju prenose komarci, stigla je u Evropu.

U Evropi je 2022. godine zabeleženo više slučajeva lokalno zaraženih denga groznicom nego u celoj prethodnoj deceniji. Porast broja obolelih označava i pretnju po javno zdravlje i tržišnu priliku za vakcine i tretmane protiv denga groznice, što će verovatno podstaći farmaceutsku industriju da poveća ulaganja u zanemarenu bolest.

Na prvi pogled, čini se da će ova promena koristiti ne samo zemljama poput Francuske, već i nacijama poput Bangladeša i Filipina koje se dugo bore protiv denga groznice.

Ljudi koji rade na terenu kažu da bi porast broja slučajeva denge na Zapadu mogao, u stvari, da oteža nabavku lekova koji spasavaju život onima kojima su najpotrebniji, jer farmaceutske kompanije razvijaju alate koji su manje efikasni u zemljama u kojima je broj obolelih od denga groznice najveći ili zato što bogate nacije na kraju gomilaju ove lekove i vakcine.

- Možda deluje da je dobra stvar, i jeste dobra stvar, što razvijamo više proizvoda, ali da li to onda stvara dvoslojni sistem u kom populacije sa visokim prihodima dobijaju pristup njima, pa imamo jaz u pristupu za zemlje sa niskim i srednjim prihodima? - zapitala se Lindzi Keir, direktorka tima za nauku i politiku u istraživačkom centru Policy Cures Research.

Invazija komaraca ubica

Profimedia

Klimatske promene i migracije omogućili su komarcima koji prenose dengu i druge bolesti, kao što su čikungunja i zika, da dođu u Evropu. Najnoviji godišnji podaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti pokazuju da je u Evropi 2022. godine zabeležen 71 slučaj lokalno zaraženih denga groznicom: 65 u Francuskoj i šest u Španiji.

Dok s jedne strane denga obično rezultira blagim simptomima ili prođe bez njih, s druge može dovesti do visoke temperature, jake glavobolje i povraćanja. Teška denga može izazvati krvarenje iz desni, bol u stomaku i, u nekim slučajevima, smrt.

Do sada je ovaj komarac uglavnom bio ograničen na južnu Evropu, ali je ceo kontinent zabrinut. U Belgiji, nacionalni institut za istraživanje javnog zdravlja Sciensano čak je pokrenuo aplikaciju gde građani mogu da pošalju fotografije bilo kog azijskog tigrastog komaraca kojeg primete.

Bolesti koje šire ovi komarci tradicionalno su potpadale pod okrilje zanemarenih tropskih bolesti, grupe infekcija koje pogađaju uglavnom zemlje sa niskim prihodima i bore se da privuku ulaganja u istraživanje i razvoj, ali to se sada menja.

Policy Cures Research, koji objavljuje godišnji izveštaj o ulaganju u istraživanje i razvoj u zanemarene bolesti, uklonio je vakcine protiv denga groznice iz svoje procene 2013.

Organizacija i dalje prati lekove protiv denga groznice, a njihova analiza iz 2022. pokazala je povećanje od 33 odsto u finansiranju istraživanja proizvoda koji nisu vakcine u poređenju sa prethodnom godinom, pri čemu su investicije u industriji dostigle rekordnih 28 miliona dolara.

Pixabay/nuzree

Sibilija Kuilici, izvršni direktor lobističke grupe za proizvođače vakcina Vaccines Europe, rekla je da je najnovija revizija članica otkrila da je otprilike 10 odsto ciljalo na zanemarene bolesti. U ovoj oblasti ima više istraživanja i razvoja, rekla je Kuilicijeva.

Od velikih proizvođača lekova, J&J radi na antivirusnom tretmanu protiv denga groznice, a MSD ima vakcinu protiv denga groznice u pripremi, dok "Sanofi" razvija drugu vakcinu protiv žute groznice. Dve vakcine protiv denge već su odobrene u EU - jedna od "Sanofija" i druga od "Takede". "Moderna" je nedavno rekla za "Politiko" da pažljivo razmatra vakcinu protiv denga virusa i da već priprema vakcinu za ziku.

Problem druge vrste

Ali samo zato što bi farmaceutske kompanije uskoro mogle da imaju veće tražište, ne znači da će njihovi proizvodi biti pogodni za populacije koje su godinama čekale na lekove i vakcine.

Rejčel Kroket, viši menadžer u neprofitnoj inicijativi "Lekovi za zanemarene bolesti" (DNDi), rekla je da povećana ulaganja u farmaciji u određenu bolest neće nužno dovesti do razvoja proizvoda koji su globalno relevantni.

- Industrija i vlade fokusiraće se na prevenciju - rekla je ona.

Profimedia

To znači da će alati kao što su vakcine imati prioritet; ali u zemljama u kojima je denga endemska, kišna sezona potpuno opterećuje zdravstvene sisteme i njima su očajnički potrebni tretmani, rekla je Kroketova.

Ona je takođe istakla da veliko povećanje investicija bez strukture koje bi obezbedile pristup proizvodima znači da nema apsolutno nikakve garancije da neće biti gomilanja i visokih cena. Primer za to je nacionalna zaliha vakcina protiv ebole u ​​SAD, koja postoji uprkos tome što nikada nije bilo ebole u ​​zemlji.

U osnovi, mnogih od ovih strahova su greške pandemije kovida 19, zbog kojih su zemlje sa manje gotovine i političke moći bile na začelju kada su u pitanju vakcine.

Lisa Goerlic, šef briselske kancelarije nemačke dobrotvorne organizacije Deutsche Stiftung Weltbevölkerung (DSW), upozorila je da, ako se razvoj lekova ubrza zbog rastućeg tržišta u zemljama sa visokim prihodima, zbog pristupačnosti, dostupnosti i drugih kriterijuma koji ga čine pogodnim za okruženja sa malim resursima, on možda neće biti prioritet.

Kuilicijeva je pokušala da ublaži ove zabrinutosti, ukazujući na Berlinsku deklaraciju farmaceutske industrije, predlog da se rezerviše alokacija proizvodnje vakcina u realnom vremenu u zdravstvenoj krizi. Kuilicijeva je rekla da je to zaista snažna posvećenost koja proizilazi iz lekcija naučenih iz kovida 19 i koja bi definitivno mogla da prevaziđe izazove koji su postojali tokom pandemije.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi