Toplotni talasi preznojili su i zapalili svet: Da li su oni „nova normala" ili je budućnost još crnja?

Ekstremni toplotni talasi na tri kontinenta ovog meseca znatno su verovatniji zbog klimatske krize izazvane ljudskim faktorom, prema novoj analizi objavljenoj u utorak, pošto vrućine i dalje pristiskaju delove severne hemisfere.

Visoke temperature koje su zabeležene u Evropi, SAD, Africi i u Kini bilo bi „praktično nemoguće“ dostići bez klimatskih promena, a globalno zagrevanje je učinilo kineski toplotni talas najmanje 50 puta verovatnijim, prema brzoj analizi Svetske inicijative za atribuciju vremenskih prilika (WWA).

WWA, međunarodna grupa naučnika koji procenjuju ulogu klimatskih promena u ekstremnim vremenskim prilikama, provela je nedelju dana analizirajući opasne toplotne talase koji su zahvatili severnu hemisferu u julu, uništavajući useve i stoku, izazivajući požare, pogoršavajući nedostatak vode i ubijajući ljude na četiri kontinenta.

Temperature u Dolini smrti dostigle su 53,3 stepena celzijusa ovog meseca, a grad Finiks je zabeležio rekordnih 25 uzastopnih dana sa temperaturama višim od 43,3 stepena.

Kina je ranije ovog meseca objavila najvišu temperaturu svih vremena, kada je džinovski termometar u kineskoj provinciji Sinđan izmerio temperaturu tla od 80 stepeni celzijusa. U Evropi su lokalni rekordi oboreni u delovima Španije i Italije, jer su temperature dostigle evropski rekord svih vremena od 48,8 stepeni celzijusa.

Ogromna uloga klimatskih promena

Da bi razumeo u kojoj meri je klimatska kriza uticala na verovatnoću i intenzitet ekstremnih vrućina ovog jula, tim WWA je ispitao vremenske podatke i kompjuterske modele kako bi uporedio trenutnu klimu u svetu, koja je oko 1,2 stepena celzijusa toplija od predindustrijske ere, sa klimom iz prošlosti.

AP Photo/Michael Probst

Otkrili su da je „uloga klimatskih promena apsolutno ogromna“, rekla je Friderika Oto, viši predavač klimatskih nauka na Grentam institutu za klimatske promene i životnu sredinu na Imperijal koledžu u Londonu.

Da ljudi nisu zagrejali planetu sagorevanjem nafte, uglja i gasa, ovakvi talasi toplote bili bi izuzetno retki, rekla je Otoova novinarima u ponedeljak. Ali kako svet nastavlja da sagoreva fosilna goriva, oni nisu nepoznanica, rekla je ona.

U današnjoj klimi ekstremni toplotni talasi poput onih koje svet trenutno doživljava očekuju se svakih 15 godina u SAD i Meksiku, jednom u svakih 10 godina u južnoj Evropi i jednom u pet godina u Kinu, pokazala je analiza.

Naučnici su otkrili da su klimatske promene ne samo drastično povećale verovatnoću pojave ovih toplotnih talasa, nego su ih čak učinile i toplijim.

Prema izveštaju, zbog zagađenja planete toplotni talas u Evropi je 2,5 stepeni celzijusa topliji, severnoamerički toplotni talas za dva stepena celzijusa, a kineski za jedan, navodi se u izveštaju.

Moglo bi biti još gore. Ako prosečna temperatura planete poraste za dva stepena celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, ekstremni toplotni talasi mogu se očekivati na svakih dve-pet godina, navodi se u izveštaju.

AP Photo/Libkos

- Moglo bi da se desi da ovo u budućnosti bude prohladno leto, ako pod hitno ne prestanemo da sagorevamo fosilna goriva - rekao je Oto.

Naučnici su rekli da je razvijanje El Ninja, prirodnog klimatskog obrasca sa uticajem zagrevanja, verovatno pomoglo da se malo povećaju temperature, ali da je globalno zagrevanje zbog sagorevanja fosilnih goriva glavni razlog što su toplotni talasi tako jaki.

- Rezultat ove studije o atribuciji nije iznenađujući. Svet nije prestao da sagoreva fosilna goriva, klima nastavlja da se zagreva, a toplotni talasi postaju sve ekstremniji. Jednostavno je - rekla je Otoova, naglasivši da studiju ne treba tumačiti kao dokaz „sigurnog zagrevanja“ ili „klimatskog kolapsa“.

- Još imamo vremena da obezbedimo sigurnu i zdravu budućnost, ali hitno moramo da prestanemo da sagorevamo fosilna goriva i investiramo u smanjenje ugroženosti. Ako to ne uradimo, desetine hiljada ljudi nastaviće da umire od uzroka povezanih sa toplotom svake godine - dodala je.

Opasni za zdravlje

Toplotni talasi su jedna od najsmrtonosnijih prirodnih opasnosti. Više od 61.000 ljudi umrlo je od posledica toplote tokom rekordnog toplotnog talasa u Evropi prošle godine, prema nedavnoj studiji.

Profimedia

U Meksiku je više od 100 ljudi umrlo od vrućine od marta, dok su zemlje od SAD do Italije prijavile velike skokove u broju prijema u bolnice.

Društvo mora brzo da smanji zagađenje koje zagreva planetu, kažu autori izveštaja. Oni su pozvali i zemlje i gradove da prilagode zdravstvene, urbanističke i energetske sisteme, kao i da ubrzaju uvođenje akcionih planova kako bi se bolje pripremili za ekstremnu toplotu.

Da li je ovo ekstremno vreme „nova normala"?

Mnogi naučnici upozoravaju da ekstremno visoke temperature mogu biti samo uvod u nepredvidivi haos koji dolazi ako svet nastavi da doprinosi zagađenju koje zagreva planetu.

Prošlo je nešto više od polovine jula i već je oboren niz ekstremnih vremenskih rekorda.

Južna Evropa doživljava jedan od najekstremnijih toplotnih talasa do sada, sa šumskim požarima koji besne u Grčkoj, Španiji i Švajcarskoj. U Aziji su temperature premašile 50 stepeni celzijusa u Kini, dok delovi Južne Koreje, Japana i Indije doživljavaju smrtonosne poplave.

U prvoj polovini jula Peteri Talas, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije, nazvao je nemilosrdne ekstremne vremenske prilike „novom normalom“, ali se neki naučnici ne slažu s njim.

Profimedia

- Kada to čujem, pomalo poludim jer to zapravo nije nova normala. Dok ne prestanemo da šaljemo gasove staklene bašte u atmosferu, nemamo pojma kako će izgledati budućnost - kaže Hana Klok, klimatski naučnik i profesor na Univerzitetu u Reding u Velikoj Britaniji.

Ona je jedan od mnogih naučnika koji upozoravaju da je ovo leto, iako je veoma loše, tek početak. Sve dok globalna temperatura nastavi da raste, svet bi trebalo da se pripremi za eskalaciju.

Majkl E. Man, klimatski naučnik i ugledni profesor na Univerzitetu u Pensilvaniji, radije opisuje vreme koje vidimo kao „novo abnormalno“.

Novo normalno „pogrešno prenosi ideju da smo jednostavno stigli u neko novo klimatsko stanje i da jednostavno moramo da se prilagodimo tome“, rekao je on za CNN.

- Ali mnogo je gore od toga. Sve je gore kako se sagorevanje i zagrevanje fosilnih goriva nastavlja. To je promenljiva osnovna linija sve razornijih uticaja sve dok se Zemlja zagreva - objasnio je Man.

Profimedia

Za naučnike kao što su Man i Klok, ovogodišnje ekstremne vremenske prilike uglavnom nisu bile iznenađujuće. Očekivalo se da će razvoj El Ninja, prirodnog fenomena koji ima uticaj globalnog zagrevanja, pored dugotrajnog globalnog zagrevanja izazvanog ljudima, imati veliki uticaj.

Biće samo gore

Kako se klimatska kriza ubrzava, možemo očekivati još iznenađenja.

- Vremenski ekstremi će nastaviti da postaju intenzivniji i naši vremenski obrasci mogli bi da se promene na načine koje još ne možemo da predvidimo - rekao je Piter Stot, naučni saradnik iz oblasti klimatskih atribucija, u bitanskom Met ofisu.

U nekim slučajevima, vrućina, požari i poplave već premašuju ono što su klimatski modeli predvideli, rekao je Man. To je tako delimično zbog promena u mlaznoj struji, rekao je on.

Mlazni tok pokreće temperaturna razlika između polova i ekvatora. Kako se Arktik brzo zagreva, ta temperaturna razlika se smanjuje i mlazni tok usporava i slabi. To može značiti da se vremenski sistemi mogu fiksirati na određena mesta na duži period.

- U istom regionu sunce peče iz dana u dan ili pada kiša iz dana u dan - upravo takvo ponašanje vidimo ovog leta - istakao je Man.

Profimedia

- Državama će biti teško da se prilagode ovim novim ekstremima. Bićemo svedoci kombinacije vremenskih prilika koje bi mogle da dovedu do neočekivanih uticaja. Ekstremne vrućine mogle bi brzo biti praćene obilnim padavinama koje bi na neobične načine uticale na društvo, poljoprivredu i ekosisteme - rekla je za CNN Viki Tompson, klimatski naučnik sa Kraljevskog holandskog meteorološkog instituta.

Zemlje imaju tendenciju da se pripreme za najgore što su iskusile, ali sa klimatskim ekstremima koji obaraju trenutne rekorde „moramo biti spremni za situacije koje bi trenutno mogle da izgledaju nemoguće“, rekla je Tompsonova.

Dok je svet već prihvatio neke posledice globalnog zagrevanja, zbog globalnog neuspeha da se smanji zagađenje koje zagreva planetu, naučnici podvlače da još ima vremena da se izbegnu najgore posledice.

Nauka pokazuje da bi se globalni porast temperature zaustavio skoro odmah pošto prestanemo da sagorevamo fosilna goriva, rekao je Man, dok je Klokova dodala da je ovo leto još jedan dokaz da će se računati svaki delić stepena kojim je svet u stanju da ograniči globalno zagrevanje.

Planeta je za oko 1,2 stepena celzijusa toplija nego što je bila pre industrijske revolucije, i to je i dalje manje od jednog i po stepena, ispod kog bismo, kako naučnici upozoravaju, morali da ostanemo, iako su već sada posledice smrtonosne i dalekosežne.

- Zaista je zastrašujuće. Ali što više akcija preduzmemo, i što ih pre preduzmemo, to će naša budućnost biti bolja - zaključila je Klok.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi