Koliko su smrtonosni ovi toplotni talasi i koliko će tek biti vruće u budućnosti?

Vrućina je tihi ubica. Kada zavlada vrelina, srce pumpa jače, krv struji, a organi počinju da se gase. Pritisak obuzima telo koje pokušava da se ohladi. Telesna temperatura tela od regularnih 37 stepeni naraste do 38, pa i do smrtonosnih 40.

Veliki broj ljudi koji dosta vremena provode na otvorenom, poput poljoprivrednika, građevinskih radnika i beskućnika, premine od toplotnog udara.

Međutim, veći broj ljudi strada od problema sa srcem, plućima i bubrezima usled toplog vremena.

 

 

Prema određenim podacima, prošlog leta je u Evropi od vrućine preminulo 61.672 ljudi, što je više nego da se svakog dana sruši džambo-džet, prenosi Gardijan.

To znači da je na svakih milion stanovnika, od vrućine umrlo 114 ljudi.

Najviše smrtnih slučajeva je bilo u Italiji, Grčkoj, Španiji, Portugalu, Bugarskoj, Hrvatskoj i na Malti.

Da li smo sigurni ako smo u zatvorenom prostoru?

Rekordne temperature vazduha tokom dana privlače najviše pažnje, međutim, vrele noći su te koje nanose štetu. Tada telo ne može da se ohladi, čime se produžava vreme tokom koga je organizam pod pritiskom. Ljudi se muče sa spavanjem i ne mogu da se odmore.

Tople noći i loš san su nepovoljne za sve, ali za pojedince mogu biti i smrtonosne.

AP Photo/Gregorio Borgia

Studije pokazuju da nedostatak sna, usled vrućina, najteže pogađa starije osobe i žene, a upravo ove grupe umiru najviše tokom toplotnih talasa. Vrele noći su povezane sa visokom smrtnošću od vrućina.

Toplotni talasi i klimatske promene

Sagorevanjem fosilnih goriva i uništavanjem prirode, ljudi su zagrejali planetu za 1,2 stepena više u odnosu na predindustrijski period. To je širom sveta podiglo prosečene temperature i uticalo na to da toplotni talasi budu topliji i sve izvesniji.

Temperature su uvek varirale prirodno, ali rast prosečnih vrednosti znači da će ekstrema biti češće nego što je to ranije bio slučaj.

AP Photo/Darko Vojinović

U Evropi, koja se dvostruko brže zagreva nego ostatak sveta, to znači da će biti manje ekstremnih zima, ali više ekstremnih vrućina.

Koliko će biti toplo u budućnosti?

Tokom osamdesetih, kada je planeta bila 0,5 stepeni toplija u odnosu na predindustrijski period, Evropa je beležila od pet do sedam dana toplotnih talasa svake godine.

Ta brojka se više nego udvostručila kako se svet zagrejao više od jednog stepena.

Ukoliko planeta bude toplija za dva stepena, prosečni broj vrelih dana tokom toplotnih talasa će biti tri puta veći na severu Evrope i šest puta veći na jugu kontinenta.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi