Zašto se Turska predomislila i rešila da pusti Švedsku u NATO?
Pregovori iza zatvorenih vrata
Turska je pristala da odobri pristupanje Švedske NATO-u nakon pregovora iza zatvorenih vrata sa generalnim sekretarom Alijanse Jensom Stoltenbergom uoči samita koji je prošle nedelje održan u litvanskom Vilnjusu.
- Kompletiranje pristupanja Švedske NATO-u je istorijski korak koji doprinosi bezbednosti svih saveznika NATO-a u ovim kritičnim vremenima - poručio je Stoltenberg.
Samo nekoliko sati nakon te objave, administracija američkog predsednika Džoa Bajdena je saopštila da će nastaviti prodaju aviona F-16 Ankari u konsultaciji sa Kongresom SAD.
AP Photo/Mindaugas Kulbis
Istovremeno, iz Pentagona su istakli da je američki državni sekretar Lojd Ostin razgovarao sa turskim kolegom Jasarom Gulerom o ulozi SAD u vojnoj modernizaciji Turske, što je bio samo još jedan nagoveštaj o čemu se tačno razgovaralo tokom pregovora o ulasku Švedske u NATO.
Pročitajte još:
Turska je još pre nekoliko godina navela da želi da kupi američke lovce F-16 i da modernizuje one koje već ima, kao kompenzaciju za izlazak iz programa razvoja i proizvodnje letelica F-35. Vašington je potom odustao od prodaje, jer je Ankara od Rusa kupila odbrambeni sistem S-400.
Usledila je kriza između dva saveznika, a Vašington je Turskoj u decembru 2020. nametnuo sankcije u sektoru odbrane, što je bio prvi put da su takve mere upotrebljene protiv jedne članice NATO-a.
Turski planovi
Prema rečima Galipa Dalaja, višeg saradnika za međunarodne odnose Saveta za Bliski istok, pitanje Švedske je preovladavalo u dnevnom redu Turske, posebno u odnosima sa SAD.
- Očekivanja Ankare u vezi s lovcima F-16 bila su očigledna od prvog dana. Međutim, Turska je takođe tražila normalizaciju i poboljšanje odnosa sa EU i SAD kroz švedski proces - rekao je Dalaj za Al Džaziru.
AP Photo/Francisco Seco, File
Sudeći prema zajedničkom saopštenju, Švedska se složila da će usko sarađivati sa Ankarom oko bezbednosnih pitanja kroz trilateralne razgovore koji uključuju NATO i da će nastaviti borbu protiv terorizma.
Tačnije, Švedska je istakla da neće pružati podršku kurdskim militantnim grupama, koje Ankara smatra terorističkim.
Dalaj smatra da je turski lider Redžep Tajip Erdogan želeo da na primeru Švedske pokaže Zapadu svoju zabrinutost zbog terorizma.
- Ankara želi da Švedska pooštri svoje zakone o terorizmu kako bi se to potom prelilo na druge zapadne saveznike, koji bi mogli da učine isto protiv grupa koje Turska smatra terorističkim - dodao je.
Osim toga, Erdogan je uspeo da izdejstvuje da se ponovo govori o mogućnosti ulaska Turske u EU.
Turska godinama zahteva promene u carinskom sistemu koji je imala sa EU od 1996, ali konkretnih dogovora nikada nije bilo. Ankara se više puta žalila što turski državljani ne mogu da putuju bezvizno Evropom.
Sa druge strane, zvaničnici EU su istakli da Turska mora da radi na ispunjavanju kriterijuma i da ne postoji diskriminacija turskih državljanja kada je reč o davanju viza.
Finansijska pomoć
Američki predsednik Džo Bajden je svom turskom kolegi Redžepu Tajipu Erdoganu ponudio više od 11 milijardi dolara pomoći Međunarodnog monetarnog fonda kako bi ratifikovao ulazak Švedske u NATO, istakao je novinar Simor Herš u novom tekstu na platformi "Substack".
Herš, inače dobitnik Pulicerove nagrade, izvestio je da mu je anonimni izvor otkrio da je Bajden Turskoj obećao preko potreban kredit od 11-13 milijardi dolara.
Zauzvrat, Erdogan je prestao da se protivi željama Švedske da pristupi vojnom savezu.
AP Photo/Evan Vucci
Erdogan, koji je u maju ponovo izabran za predsednika, pod velikim je pritiskom da obnovi stotine hiljada objekata nakon stravičnog zemljotresa koji je zemlju pogodio u februaru. Podsetimo, u seriji potresa je stradalo više od 50.000 ljudi.
- Šta bi bilo bolje za Erdogana nego da shvati da mu je bolje sa NATO-om i zapadnom Evropom - poručio je Herš citirajući izvor.
Turska: Nuđenje novca u zamenu za prijem Švedske u NATO je spekulacija
Potpredsednik Turske Dževdet Jilmaz je nazvao "spekulacijom" izveštaje o navodnom nuđenju novca Ankari od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u zamenu za sporazum o članstvu Švedske u NATO.
- Turska je zemlja koja je izabrala svoj put. Mi smo zemlja koja radi svoj posao. Naš odnos u vezi sa našim dugom prema MMF je okončan. U veoma teškom periodu, naša zemlja je nastavila i nastaviće svoj uspešan rad. Ovo nije ništa drugo do spekulacija - rekao je potpredsednik u intervjuu za TV kanal A Haber.
Švedska i Finska su prošle godine napustile dugu tradiciju vojne neutralnosti zbog rata u Ukrajini, pa su podnele zahteve za ulazak u NATO.
Finska se veoma brzo našla u vojnom savezu, a Švedska još čeka zvaničnu ratifikaciju.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari