Da li je Švajcarska ikada bila zaista neutralna? Od mračne epizode tokom Drugog svetskog rata do uvođenja sankcija Rusiji

Švajcarska je uvek bila poznata po svojoj neutralnosti, međutim, stvari su se malo promenile kada su u februaru ruske trupe ušle u Ukrajinu.

Švajcarska se brzo pridružila ostalim zapadnim zemljama u nametanju sankcija Moskvi što se nije dopalo kritičarima koji su upozorili da bi to moglo da ugrozi ključne principe na kojima počiva ova država. To znači da Bern ne bi trebalo da se meša u sukobe drugih zemalja.

Kada su Rusi napali Ukrajinu 24. februara, Švajcarska se pozivala na neutralnost, ali je četiri dana kasnije poklela pred međunarodnim pritiskom i uvela sankcije, sledeći primer EU.

To je naišlo na hvalu širom sveta, pa je američki predsednik Džo Bajden rekao da se "čak i Švajcarska pridružila zemljama koje hoće da učine Moskvu odgovornom zbog svojih postupaka".

Međutim, na domaćoj političkoj sceni nisu svi bili tako zadovoljni, pogotovo desnica koja se zalaže za totalnu neutralnost, vojnu i političku.

Profimedia

Populistička Narodna partija Švajcarske (SVP) je zapretila da će ovo pitanje uputiti na referendum. Takođe, SVP je negodovala što Bern želi da dobije privremeno mesto u Savetu bezbednosti UN što bi moglo dodatno da ugrozi neutralnost.

Vlada Švajcarske je navela da, ukoliko joj bude omogućena ta pozicija u junu, može da bude uzdržana u pitanjima za koje se smatra da predstavljaju problem za neutralnost.

"Šizofrenija"

Ova švajcarska kandidatura naišla je na podršku mnogih zvaničnika, a druge partije su podržale i sankcije Moskvi.

- To je korak napred ka još aktivnijoj političkoj neutralnosti - rekao je švajcarsko-američki politikolog Danijel Vorner.

Bivši predsednik Mišelin Kalmi-Rej je istakao, da iako vojska ostaje neutralna, Švajcarska jeste slobodna da brani svoje interese prilagođavajući se spoljnoj politici, tako da može uvesti i sankcije.

Pixabay

U toj zemlji postoji razlika između zakona o neutralnosti, koji je ustanovljen Haškom konvencijom 1907. čime se zabranjuje učešće u stranim oružanim sukobima, i politike neutralnosti.

Drugom opcijom ne rukovodi zakon već zavisi od aktuelnog međunarodnog konteksta.

Kombinacija svega toga može dovesti do donošenja kompleksnih političkih odluka.

- Ponekad to klizi ka šizofreniji - rekao je Vorner.

Primera radi, Bern se pridružio sankcijama, ali je odbio da učestvuje u bojkotu ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova koji je organizovan u UN.

Inače, ovo nije prvi put da se švajcarska neutralnost dovodi u pitanje.

- Moglo bi se reći da je tokom Hladnog rata to bila potpuno atlantistička neutralnost - rekla je istoričarka Stefani Rulin na Univerzitetu u Friburu.

Fleksibilna neutralnost

Prema njenim rečima, Švajcarska se povinula američkim pritiscima i tajno se obavezala da će poštovati ekonomski embargo prema državama Istočne Evrope.

- Švajcarska neutralnost je veoma savitljiva i primenjuje se u zavisnosti od njenih ekonomskih i finansijskih interesa - složio se istoričar Hans-Ulrih Jost, sa Univerziteta u Lozani.

Kako je istakao, Švajcarska je odbila da se pridruži međunarodnom bojkotu Južne Afrike u vreme aparthejda, što joj je omogućilo da posreduje u trgovini zlatom.

Profimedia

Osim toga, Bern je prekršio principe neutralnosti tokom Drugog svetskog rata kada je izvozio oružje silama Osovine.

Vojna istorija 

Švajcarska nije oduvek bila isključena iz dešavanja u svetu, a malo ko zna da je nekada bila država plaćenika, vojnika koji su za novčanu naknadu ratovali za druge. Mnoga mesta u ovoj zemlji ostala su očuvana zahvaljujući tome što je veliki ratovi nisu pogodili, ali bez obzira na to ona ima bogatu istoriju, jer u prošlosti nije bila nimalo neutralna.

– Efekti neutralnosti mogu se videti svuda. Ni u jednom gradu ne postoji zgrada koju je oštetila bomba. U svakom mestu može se videti da se ono konstantno razvijalo jer nikad nije bilo invazije. Zbog neutralnosti je sva prošlost očuvana – kazao je Klajv Čurč, profesor emeritus sa Univerziteta u Kentu i autor nekoliko knjiga o istoriji i politici Švajcarske.

Ceo Bern, prestonica Švajcarske, na spisku je Svetske baštine Uneska jer je pun istorijskih spomenika, a u njemu se nalazi i toranj sa satom koji je sagrađen 1530. Na drugoj strani zemlje nalazi se najstariji švajcarski grad, Hur, koji je uspešno očuvao rimske ruševine, dok se u Belinconi mogu videti tri srednjovekovna zamka i istražiti prastara kamena sela.

Bez obzira na to, mnogi turisti ne znaju da je Švajcarska neutralna ili nisu obavešteni o njenoj vojnoj istoriji.

Profimedia

– Uglavnom imam dve vrste posetilaca – one koji ne znaju da je Švajcarska neutralna i one koji znaju. Prva grupa se uvek iznenadi što smo uopšte neutralni i da zato skoro nijedna zgrada nije oštećena u ratu. Druga grupa ne može da razume našu neutralnost i pita se da li to znači da nam nije stalo do ostatka sveta ili da nemamo mišljenje – rekla je Lidija Muralt, turistički vodič i suvlasnik turističke organizacije “Lynvi Switzerland”.

Definicija politike neutralnosti može se pročitati na sajtu švajcarske vlade i u njoj stoji da se ova zemlja, osim što je humanitarno orijentisana, pridržava određenih pravila: mora se uzdržati od angažovanja u ratu, ne sme dozvoliti ulazak na sopstvenu teritoriju zaraćenim zemljama i ne sme finansirati i snabdevati plaćeničke trupe zaraćenih strana.

Poslednja stavka je svojevrstan podsetnik na prošla vremena. Švajcarska je u srednjem veku bila poznata po pobedama u ratovima. Toliko je bila uspešna u bitkama da je to pretvorila u biznis.

– Plaćenici su postojali suštinski iz ekonomskih razloga. Stara švajcarska konfederacija bila je veoma siromašna zemlja – nije bila pogodna za zemljoradnju velikih razmera, nije imala pristup kolonijalnim resursima niti izlaz na more, pa su najamnici bili samo izvor prihoda – rekla je za BBC Loren Gečel, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Bazelu i direktorka istraživačkog instituta “Swisspeace”.

Švajcarci su tada bili pouzdani vojnici, jer su bili poznati kao pobednici, pa su od toga počeli dobro da zarađuju – sve dok nisu izgubili. Poraz su doživeli u Bici kod Marinjana 1515, kada su Francuzi i Venecijanci ratovali sa artiljerijom i oklopnom konjicom, dok su Švajcarci imali koplja i helebarde. Tehnologija je odnela pobedu.

Kako je Kastro preživeo čak 638 atentata: CIA je imala neke zaista sumanute ideje

– Nakon poraza shvatili su da su dobri vojnici, ali da helebarde nisu od velike koristi protiv artiljerije. Nakon toga nisu učestvovali u ozbiljnijim političkim borbama u Evropi – objasnio je Čurč.

Od tada su ratovali skoro samo za Francuze i tako su uspeli da se reše neprijatnosti da budu u istoj bici, ali na dve različite strane.

– To se nije dešavalo stalno, ali kad bi se dogodilo, bilo je uznemirujuće i vodilo je neutralnosti kao najboljem rešenju – rekao je Čurč.

Tada je postalo jasno da su vojnici ove zemlje učestvovali u previše ratova na previše strana da bi ona mogla da izabere jednu na kojoj će biti na duge staze, naročito kada su sve velike sile želele Švajcarsku za sebe jer su njenu stratešku poziciju štitili Alpi. Tako je njen status rešen na Bečkom kongresu, koji je održan od septembra 1814. do juna 1815. kako bi se ustanovio mir u Evropi nakon revolucionarnih francuskih ratova (tokom kojih je Švajcarska ratovala na strani Francuske) i Napoleonovih ratova (tokom kojih su Francuzi napali Švajcarsku i prekinule staru konfederaciju). Švajcarska je tada predložila najbolje rešenje za ceo kontinent – da bude neutralna – sa čim su se složile sve velike sile. Deklaraciju o nezavisnosti napisao je diplomata Šarl Piket de Rošmon, a ratifikovao ju je Bečki kongres. Od tada je Švajcarska praktično nespristrasna država kakvu poznajemo danas.

Šta će joj onda vojska?

Pokretanje Crvenog krsta ojačalo je njen kredibilitet i dovelo do prve Ženevske konvencije 1864, a 1901. dobila je Nobelovu nagradu za mir.

Kada je došlo do svetskih ratova, reputacija Švajcarske našla se na testu, posebno tokom Drugog svetskog rata, kada je Švajcarska kupila jevrejsko zlato od nacističke Nemačke i odbila da primi jevrejske izbeglice.

Iz švajcarske perspektive neutralnost je do sada bila uspešna jer država nije učestvovala u borbama, a do sada je održano mnogo debata o tome da li je Švajcarska zaista bila neutralna, naročito tokom Drugog svetskog rata.

Mnoge zbunjuje i to što Švajcarska ima vojsku, ali u tome nema ničeg čudnog.

– Švajcarska neutralnost je oduvek bila naoružana. Jednog dana bi neko mogao da je napadne i zato mora da ima vojsku kako bi se odbranila – objasnio je Čurč.

Istom logikom su se vodili dok su gradili široku mrežu bunkera, podzemne bolnici i skloništa tokom Drugog svetskog rata. Neke od njih turisti danas mogu da posete, a na pripadnike Švajcarskih oružanih snaga može da se naiđe na svakom ćošku.

Posebno je zanimljivo što je Švajcarska član Ujedinjenih nacija postala 2002. godine i to što i dalje nije članica Evropske unije.

Mutni period tokom Drugog svetskog rata

Švajcarska je i tokom Drugog svetskog rata pokušavala da ostane neutralna, ali se i danas spekuliše o tome da li joj je to pošlo za rukom. Održavanje neutralnosti nije bilo lako u vreme rata, a država je bila na udaru kritika zbog graničnih kontrola, bankarskih poslova i trgovine s nacistima.

Glavni razlog zbog kojeg je Švajcarska uspela da ostane neutralna jeste Hitlerova odluka da je ne napadne. To ne znači da Hitler to nije nameravao, nego da je shvatio da bi više izgubio nego dobio.

Zbog brze mobilizacije građana po izbijanju rata 1939. Švajcarska je postala teška meta. Švajcarska je investirala u svoju mašineriju, a specifičnosti teritorije još više su odvratile Nemačku od invazije, pošto su im šanse bile male. Osim toga, Nemačka nije želela da ugrozi postojeći trgovinski sporazum sa Švajcarskom. Tada je inače neutralna švajcarska banka bila korisna Nemcima.

Profimedia

Do 1940. Švajcarska je bila potpuno okružena Silama osovine, a nacisti su okupirali okolne teritorije. Ovo je, njene pokušaje da ostane neutralna, učinilo skoro nemogućim. Bez obzira na njeno obećanje da će biti utočište marginalizovanih grupa, Švajcarska je donela stroge zakone kako bi regulisala priliv jevrejskih izbeglice. Jedan od zvaničnika švajcarske vlade tada je, u pokušaju da opravda regulacije, održao ozloglašeni govor u kom je izgovorio rečenicu “naš mali brod za spasavanje je pun”.

Još jedna kontroverza bila je je vezana za švajcarsku valutu. Švajcarski franak ostao je jedina slobodna konvertibilna valuta u svetu do 1936. I Saveznici i Sile osovine zbog toga su zavisili od ekonomske stabilnosti Švajcarske, a primanje zlata od obe zaraćene strane nije doprinelo očuvanju reputacije neutralnosti. Tako je švajcarska banka došla do velike količine zlata, koja je pripadala žrtvama Holokausta, što mnogi smatraju nemoralnim sticanjem.

Na kraju je država bila potpuno okružena teirtorijom koju su osvojili nacisti, pa nije imala izbora osim da sarađuje sa Nemačkom. Navodno je oko 10.276.000 tona uglja uvezeno u Švajcarsku iz Nemačke od 1939. do 1945.

Zbog toga se i danas diskutuje o tome da Švajcarska nije uspela da ostane neutralna tokom Drugog svetskog rata. Neki smatraju da je pomagala nacističkoj Nemačkoj, dok je drugi brane, ističući da nije imala drugog izbora u nameri da sačuva kontrolu nad svojom teritorijom. 

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi