Da li će se Turska sada priključiti EU? Erdogan je to postavio kao zahtev, a kolike su realne šanse da se to ostvari

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan naizgled je izvojevao još jednu pobedu za svoju zemlju ove sedmice kada je uslovio svoju podršku kandidaturi Švedske za NATO aplikacijom Turske za pridruživanje EU.

Mnoge analitičare i posmatrače iznenadio je ovaj odvažan potez, ali velika većina njih smatra da nema šanse da se to dogodi u skorije vreme.

Brojni lideri i zvaničnici EU su pažljivo u javnosti pričali o tome, rekavši da se ozbiljno odnose prema zahtevu turskog lidera, obećavajući da će istražiti načine za oživljavanje zamrlog pristupa zemlje EU i da će u međuvremenu bliskije sarađivati sa zemljom. Međutim, članstvo u EU je odbačeno skoro istog trenutka.

Čak i javno, neke od najistaknutijih ličnosti EU brzo su prekinule sve spekulacije.

- To je pitanje koje nije u vezi sa drugim pitanjem i stoga mislim da ovo ne treba posmatrati kao srodnu stvar - kratko je rekao nemački kancelar Olaf Šolc pre nego što je napustio godišnji samit NATO-a u Litvaniji, gde se sva drama odvijala.

Razlozi za ovakav ton su višestruki.

AP Photo/Virginia Mayo

Turska je, kako zapadni mediji tvrde, napravila autoritarni zaokret poslednjih godina pod Erdoganom, gušeći medije, zatvarajući disidente i odstupajući od vladavine prava. Razbijanje neuspelog puča 2016. samo je pogoršalo odnos. Dve strane su takođe u sukobu oko Kipra, koji je EU priznala 2004. godine, dok su turske trupe okupirale deo zemlje.

Do 2018. liderima EU je bilo dosta. Skoro dve decenije razgovora su obustavljene.

Međutim, EU zna da mora da sarađuje sa Turskom, vitalnim susedom i mostom ka Rusiji, Aziji i Bliskom istoku. Dok članstvo nije opcija, zvaničnici razmatraju u kojim oblastima bi mogli više da sarađuju sa Turskom, piše Politiko. A i to se može smatrati kao velika Erdoganova pobeda.

Međuzavisni susedi

Odnos Turske sa Evropskom unijom jedan je od najdužih i najkompleksnijih odnosa.

Želja Turske da se pridruži bloku seže skoro 60 godina unazad, do 1959. godine kada je podnela zahtev za pridruživanje Evropskoj ekonomskoj zajednici, preteči EU.

Dok su niz državnih udara i ekonomska i politička nestabilnost stavili pitanje tursko-evropske integracije u pozadinu, 1999. je konačno dobila status „kandidata za EU“, ubrzo nakon što je Erdogan došao na vlast.

Profimedia

- Da nije bilo tih prevata, mi bismo vrlo verovatno bili članica EU - rekao je turski zvaničnik, koji je anonimno govorio.

Od tada se odnos kretao na polovima toplo-hladno, a obe strane krivile su jedna drugu za nedostatak napretka.

Grčka, članica EU, stalno je u sukobu sa Turskom oko raznih teritorijalnih sporova, posebno onih oko Kipra. Takođe je postojao nedostatak političke volje nekih velikana iz EU da se ozbiljno podrže aspiracije Turske - 2011. godine tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi je rekao Erdoganu da Francuska nije za članstvo Turske u EU.

Ali Erdogan je takođe učinio malo da se dodvori EU. Više puta je odbijao da posluša opomene lidera EU i aktivista za vladavinu zakona da svoju zemlju udaljava od demokratskih normi na kojima EU tvrdi da počiva, bez obzira na to što slične probleme imaju neke zemlje članice, kao što su Poljska i Mađarska, koje godinama izbegava da kazni i dosledno opominje.

- Turska se uopšte ne pomera. Ne primenjuje se nijedan od sudskih nalaza Suda za ljudska prava ili bilo šta slično, a ono što se dešava u Turskoj zapravo je obrnuto - rekao je Selim Jenel, bivši turski ambasador u EU, a sada predsednik Foruma za globalne odnose.

Dve strane su postale transakcijski partneri 2015. godine, kada je Erdogan pristao da primi hiljade izbeglica u zamenu za milijarde finansijske podrške EU. Ali to nije promenilo odnose.

Pixabay

Odlučujuća izborna pobeda u maju učvrstila je Erdoganovu 20-godišnju kontrolu nad turskom politikom, dok se smatra da bi novootkrivena karta ključnog saveznika u NATO-u i posrednika između Ukrajine i Rusije mogla da ga učini popularnijim na Zapadu.

Samo nekoliko sati pre nego što je potpisao kandidaturu Švedske za NATO, Erdogan je održao unapred planirani 90-minutni sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom. Njih dvojica su se bavili odnosima između EU i Turske - nizom tema od zajedničkog interesa, od ekonomije i trgovine do migracija.

U stvari, EU, koja je bila u stanju čekanja uoči izbora u Turskoj u maju, već je planirala da preispita odnose EU i Turske nakon što se nacionalni izbori u Grčkoj takođe okončaju. Pre dve nedelje lideri EU održali su površnu diskusiju o odnosima bloka sa Turskom na jednom od svojih redovnih samita.

Obostrana želja za saradnjom

Sledeće nedelje ministri spoljnih poslova EU preuzeće razgovor o tome i zaći u detalje.

Uoči tih razgovora diplomatska služba EU iznela je svoje mišljenje u dokumentu u kom ponavlja da je kandidatura Turske za članstvo neaktivna, što je činjenica koja se neće promeniti uskoro.

Foto: Tanjug/AP Photo/Khalil Hamra

Međutim, primećuje se da je rat u Ukrajini „podigao geopolitičku relevantnost Turske“ i da EU ima „strateški interes za stabilno i sigurno okruženje u istočnom Mediteranu“. To Tursku može učiniti korisnom za EU.

Turska takođe želi da angažuje EU, kaže se u memorandumu: „Uprkos politici koja je Tursku udaljila od EU poslednjih godina, Ankara insistira da je pristupanje EU strateški cilj".

Predlaže se da ministri spoljnih poslova EU razmotre kako da „aktivno doprinesu brzom nastavku pregovora o rešenju na Kipru“ i da razmisle o tome kako EU može bolje da se nosi sa interesima Turske.

Jedna opcija koja se provizorno razmatra je rekonstrukcija carinske unije EU-Turska, koja postoji od 1995. godine, izjavila su dva zvaničnika centralno uključena u politiku EU-Turska, govoreći anonimno. Carinska unija olakšava trgovinu između dva partnera, ali joj je potrebna modernizacija kako bi se odrazile promene u tehnologiji i globalnim lancima snabdevanja.

Sveti gral za Tursku je, međutim, vizna liberalizacija, koja bi turskim građanima dala bezvizni režim da putuju u blok na duge periode, oslobađajući turske državljane od teškog procesa koji moraju da prođu samo da bi ušli u EU.

Švedska je izričito navela obe stavke nakon što je Turska uklonila blokadu za njeno članstvo u NATO-u, rekavši da će lobirati u ime zemlje „da se oživi proces pridruživanja Turske EU, uključujući modernizaciju carinske unije EU-Turska i liberalizaciju viznog režima“.

AP Photo/Francisco Seco, File

Članovi Evropskog parlamenta takođe kažu da su otvoreni za ažuriranje turske carinske unije i statusa viza - ako Turska učini svoj deo.

- Na kraju procesa, za nekoliko godina, na primer, nema šanse da Evropski parlament da zeleno svetlo carinskoj uniji ako ne bude napretka u pogledu ljudskih prava i vladavine prava - rekao je Načo Sančez Amor, španski poslanik u Evropskom parlamentu i član Zajedničkog parlamentarnog komiteta EU i Turske.

Druga mogućnost je oživljavanje takozvanog dijaloga EU i Turske, koji se obustavljen 2021. nakon nesrećnog skupa Sofagejt između Erdogana i najviših zvaničnika EU. Mišel, šef Evropskog saveta, seo je na stolicu pored Erdogana na sastanku, zbog čega je njegova partnerku u Evropskoj komisiji, Ursula fon der Lajen, morala da sedne na kauč - što je diplomatski promašaj koji je podstakao ljutnju i optužbe za seksizam.

Ponovno pokretanje dijaloga na visokom nivou moglo bi da olakša liderima EU, omogućavajući EU da otvori kanale sa Erdoganom bez razmatranja izgleda za članstvo u EU.

U svakom slučaju, obe strane su svesne da moraju da pristanu na specifičnu diplomatsku igru - sviđalo se to njima ili ne.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi