Amerikanci strahuju od brzopletog predsednika: Predložili da se ograniče nuklearna ovlašćenja lidera

Američke demokrate u Predstavničkom domu i Senatu predstavile su zakon koji bi primorao Belu kuću da traži odobrenje Kongresa pre nego što naredi nuklearni napad, insistirajući da predsednik ne bi trebalo da ima jednostrano ovlašćenje da započne nuklearni rat.

„Zakon o ograničavanju prve upotrebe nuklearnog oružja“, koji su u petak predstavili senator Ed Marki i predstavnik Ted Liju, zabranio bi bilo kom američkom predsedniku da „izvede nuklearni napad bez prethodnog odobrenja Kongresa“ i ojačao bi ratna ovlašćenja zakonodavaca prema Ustavu SAD.

- Nijedan predsednik nema pravo niti ustavno ovlašćenje da jednostrano objavi rat, a kamoli da pokrene prvi nuklearni udar - rekao je senator Marki u izjavi, dok je Liju dodao da „niko ne bi trebalo da ima mogućnost da pokrene rat koji bi okončao život kakav poznajemo".

Oba poslanika su optužila ruskog predsednika Vladimira Putina za „nuklearne pretnje“, tvrdeći da rizik od nuklearnog rata „nikada nije bio jasniji“ usred sukoba koji besni u Ukrajini. Moskva je, međutim, odbacila takve optužbe, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov nedavno je izjavio da su SAD i njihovi saveznici „skloni histeričnom reagovanju“ na temu nuklearnog oružja.

U zajedničkoj izjavi Marki i Liju takođe su obeležili godišnjicu obaranja američkog špijunskog aviona 15. aprila 1969. od strane severnokorejskih snaga iznad Japanskog mora, tvrdeći da je „pijani predsednik Ričard Nikson” naredio nuklearni napad kao odgovor. Napomenuli su da je naređenje „zanemareno“, ali su rekli da je incident ipak „doveo do opasne mogućnosti da nestašni američki predsednik naredi nuklearni napad bez odobrenja Kongresa“.

Iako je DNRK 1969. oborila američku izviđačku letelicu, a Niksonova administracija jeste razmišljala o nuklearnom udaru u znak odmazde, malo je dokaza koji podržavaju tvrdnju da je predsednik naredio napad dok je bio pijan.

Dvojica demokrata su u nekoliko navrata poslednjih godina predložili slične zakone, a svaki pokušava da obuzda predsednikovo ovlašćenje da pokrene nuklearne napade, ali oni nisu uspeli da prođu. Iako je predsednik Džozef Bajden obećao u toku kampanje da će raditi na politici koja bi Vašington ograničila da koristi nuklearno oružje samo kao odgovor na nuklearne napade, kasnije se povukao i ponovo potvrdio dugogodišnju američku politiku upotrebe bombe za odvraćanje konvencionalnih i drugih nenuklearnih pretnji.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi