Otkrivena misterija "vilinskih krugova" u pustinjama: Naučnici nisu mogli ništa da odgonetnu, a samo je trebalo da pitaju starosedeoce
Krugovi su se u prošlosti koristili i za traženje izvora hrane
Naučnici su možda konačno odgonetnuli kako su nastali tzv. vilinski krugovi u pustinjama Australije, a misterija je rešena uz pomoć drevnih znanja i veština.
"Vilinski krugovi" su delovi tla, široki između dva i 12 metara, na kojima nema rastinja. Prvi put su zabeleženi u Africi sedamdesetih godina prošlog veka, ali su tek nedavno stručnjaci bili na pragu razrešenja misterije.
Etnoekolog Fiona Volš, koja izučava kako ljudi doživljavaju svoju okolinu i njome manipulišu, tvrdila je prvobitno da su komadi gole zemlje nastali jer su se obližnje biljke borile za vodu.
Međutim, domoroci Australije kažu da iza svega stoje termiti, koji kopaju rupe ispod tla.
Pročitajte još:
Krugovi su se, inače, u prošlosti koristili i za traženje izvora hrane.
Profimedia
- To sam naučila od mojih predaka i videla sam i sama nekoliko puta. Okupljali bismo se i jeli varturnume (leteće termite) koji bi izletali iz krugova - rekla je Gledis Bidu iz naroda Martu.
Njeni preci bi pečate gole zemlje, koja je potpuno kamenita, koristili za lomljenje semena.
- Aboridžini su nam rekli da su krugove naseljavali termiti. Videli smo sličnosti između šara u aboridžinskoj umetnosti i snimaka terena iz vazduha, i pronašli smo duboke i složene priče o aktivnostima termita - rekla je Fiona Volš.
Naučnici su istraživali područja u regionu Pilbara u Zapadnoj Australiji, kao i pečate u Njuhejvenu, u Viktoriji.
- Nakon što smo ih iskopali i očistili, 100 odsto njih je imalo odaje termita, i vertikalno i horizontalno - dodala je naučnica.
Insekti se češće nalaze ispod krugova nego u obližnjim travnatim površinama.
- To je pružilo alternativni naučni dokaz dominantnoj međunarodnoj teoriji koja objašnjava fenomen vilinskih krugova u Australiji - navela je Volšova.
- Karakteristike termitnih ploča koje zadržavaju vodu bile su nepoznate naučnicima sve dok nismo prepoznali tragove u pričama naših kolega Aboridžina i u umetnosti Aboridžina. Aboridžini žive na ovom kontinentu najmanje 65.000 godina i njihovo znanje je ključno za poboljšanje upravljanja ekosistemom i za razumevanje i brigu o australijskoj pustinji - zaključila je.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari