I naše navike za praznike utiču na klimatske promene: Koliko je prava novogodišnja jelka bolja od plastične?

Tradicija sadnje tek posečene jelke usred dnevnih soba i njeno kićenje svetlima i kuglicama sve je raširenija u svetu. Danas se samo u Velikoj Britaniji godišnje proda preko osam miliona novogodišnjih jelki, a procenjuje se da se 25-30 miliona proda u SAD.

Prave jelke sve su popularnije među mlađim generacijama.

Međutim, negativni uticaj koji ova praksa ima na životnu sredinu možda nije toliko očigledna. Ovi razgovori se često fokusiraju na relativni ugljenični otisak stvarnih u poređenju sa plastičnim, ali istraživači kažu da je njihov uticaj, dobar ili loš, daleko širi od toga.

- Mislim da u tome ima mnogo više nijansi, nego samog sečenja i uklanjanja drveta - kaže Aleksandra Kosiba, šumski ekolog sa Univerziteta Ekstension u Vermontu.

Pre nego što se poseče i izloži, jelka se uzgaja na zemljištu koje bi moglo da se koristi u različite svrhe. U Vermontu, na primer, kaže Kosiba, plantaže novogodišnjih jelki podržavaju lokalnu ekonomiju i pomažu da se zemljište održi kao ruralni pejzaž.

Način na koji koristimo našu zemlju postao je posebno važan u suočavanju sa dve hitne i duboko povezane ekološke krize: gubitkom biodiverziteta i klimatskim promenama. Šume se velikim delom smatraju kao korisno korišćenje zemljišta.

Unsplash

- Šume kojima se dobro upravlja zaista igraju ogromnu ulogu u klimatskom rešenju. Drveće svih vrsta izvlači ugljen-dioksid iz atmosfere, skladišti ga i smanjuje količinu zagađenja ugljenikom, a time i tempo klimatskih promena - kaže Endi Finton, direktor za očuvanje pejzaža u Zaštiti prirode, neprofitnoj ekološkoj organizaciji sa sedištem u SAD.

Zašto su jelke važne za klimu

Novogodišnje jelke svakako nisu veliki igrač u globalnom ciklusu ugljenika, posebno u poređenju sa proizvodnjom drveta ili useva kao što su kukuruz ili pšenica, ali su interesantna oblast za razmatranje.

- Veliki broj ljudi ne komunicira mnogo sa prirodom. Prilično je kul misliti da svi ovi ljudi donose drvo u svoju kuću i na neki način ga poštuju i cene. Ovo svečano priznanje može biti dobra prilika da se razmotri šira uloga različitih stabala, i način i mesto njihovog uzgajanja - kaže Kosiba.

Novogodišnje jelke su obično mlade smrče, jele ili borovi sa plantaža, što znači da će njihov uticaj na životnu sredinu uvek zavisiti od toga šta bi se umesto njih moglo uzgajati na tom tlu. Podrazumeva se da stare šume, tresetišta i druga autohtona staništa nikada ne bi trebalo da se koriste za sadnju jelki.

Drveće se na plantažama gaji oko 10 godina pre seče, što znači da na svako posečeno stablo jedne godine ostane još devet ili nešto više od toga.

Profimedia

- To je prilično lepo kao način održavanja niza drveća - kaže Džon Kazer, stručnjak za sertifikaciju ugljeničkog otiska u Karbon trastu, konsultantskoj kući sa sedištem u Velikoj Britaniji.

Jelke nisu uključene u obećanje EU da će do 2030. posaditi još tri milijarde stabala, jer se smatra da imaju prekratak životni vek.

- One se seku češće od ostatka drveća ili prirodnih starih šuma. Dakle, nema mnogo vremena da se biodiverzitet naseli i razvije zdravu populaciju - kaže Pol Kaplat, ekolog sa Univerziteta Kvins u Belfastu.

Pozitivne strane plantaža jelki

Međutim, istraživanja su pokazala da plantaže novogodišnjih jelki mogu biti podsticaj za razvijanje biodiverziteta, posebno u oblastima u kojima on opada kako poljoprivreda postaje sve intenzivnija. To je zato što plantaže obično imaju otvorene strukture staništa bogate golom zemljom, što može omogućiti veću dostupnost resursima hrane, dok njihova stabla mogu pružiti pticama na obradivim površinama pristojne uslove za gnežđenje. Osim toga, na jelkama i oko njih se radi manje intenzivno nego kod većine industrijalizovane poljoprivrede, što takođe pomaže u dostupnosti hrane, dok ograde mogu sprečiti uznemiravanje ljudi, pasa i drugih životinja.

Profimedia

U jednoj nedavnoj studiji sprovedenoj u Nemačkoj, na primer, istraživači su otkrili da bi plantaže novogodišnjih jelki mogle da predstavljaju važno utočište za ptice na poljoprivrednim površinama koje su u opadanju. Rezultati se poklapaju sa još jednom studijom iz 2018. sprovedenoj u Zauerlandu u Nemačkoj koja je otkrila da su plantaže važna uporišta za šumske ševe. U međuvremenu, belgijska studija otkrila je da je raznolikost buba, uključujući ugrožene vrste, veća na plantažama jelki nego na poljima kukuruza, iako niža nego u plantažama smrča koje se ostavljaju da rastu duže i koriste manje đubriva i pesticida nego jelke.

U međuvremenu, u prirodno pošumljenim oblastima na severoistoku SAD, mlađe, otvorene šume poput plantaža jelki mogu da obezbede veću koncentraciju insekata ili trave za podršku pticama i sisarima u određenim delovima njihovog životnog ciklusa, kaže Finton.

- Pogotovo ako je farma novogodišnjih jelki deo mnogo većeg pejzaža ili mozaika tipova staništa, uključujući zrele, veće, netaknute šume, mislim da postoji prava ekološka niša koju ispunjava - objašnjava Finton.

Novogodišnje jelke se obično tretiraju sa puno pesticida i posebnim đubrivom kako bi bile estetski prijatne, kaže Kaplat. Studija koju je vodio pejzažni ekolog Merl Streitberger sa Univerziteta u Osnabruku u Nemačkoj otkrila je da su organske plantaže jelki poboljšale strukturu staništa i raznovrsnost biljnih vrsta u poređenju sa konvencionalnim, i preporučila je posebno smanjenje korišćenja herbicida.

Ugljenični otisak

Profimedia

Kao i svako drugo drvo, novogodišnje jelke upijaju ugljenik dok rastu. Kada se poseku, počinju da oslobađaju taj ugljenik.

- Postoji kontinuirani proces rasta i uklanjanja ugljenika iz atmosfere, što je pozitivna stvar - kaže Kazer.

Međutim, kako će sav ugljenik koji drvo apsorbuje na kraju biti vraćen u atmosferu dok ono umire, nema ukupnog uklanjanja ugljenika, dodaje on.

Takođe je vredno pomenuti količinu ugljenika koja je uključena u postojanje jelke. Karbon trast procenjuje da jelka visoka 2 metra koja je spaljena nakon upotrebe emituje samo 3,5 kg ekvivalenta ugljen-dioksida (CO2e), otprilike 0,2 odsto emisije povratnog leta od Londona do Njujorka. Drvo iste veličine koje završi na deponiji ima ugljenični otisak od 16 kg CO2e, što je ekvivalentno 1 odsto ugljen-dioksida povratnog leta.

Način na koji ljudi odlažu svoje jelke nakon upotrebe obično je najvažnije pitanje ugljenika. Najgori scenario se dešava kada jelke završe na deponiji: anaerobni uslovi doprinose da se ugljenik oslobodi kao metan - gas staklene bašte oko 80 puta jači od ugljen-dioksida.Drvo koje završi na deponiji emituje 4-5 puta više ugljenika od onoga koje ne završi na njoj, prema podacima Karbon trasta.

U idealnom slučaju, ako je drvo još uvek živo sa svojim korenima, biće ponovo zasađeno. Pristojna alternativa je da se obezbediti da se ugljenik sa drveta polako otpušta u atmosferu u vidu CO2, kao što se dešava ako se drvo iseče i raširi po bašti ili parku, ili kompostira. Ako se drvo spali radi dobijanja energije, ugljenik koji sadrži biće emitovan pravo nazad u atmosferu kao CO2.

Beoinfo

Osim kroz odlaganje, jelka proizvodi gasove staklene bašte kroz đubriva koja se koriste za njeno uzgajanje, a koja se prave korišćenjem fosilnih goriva i proizvode azot-oksid, još jedan moćan gas staklene bašte. U međuvremenu, za upravljanje šumama i njihovu seču koristi se gorivo, kao i za transport drveća do njihove krajnje lokacije.

Da li je veštačko drvo bolje?

Na kraju se postavlja pitanje da li se jednostavno odlučiti za veštačko drvo. Njima su potrebne stotine godina da se razgrade na deponijama, ali bi plastična jelka mogla da emituje manje ugljenika od kupovine više pravih stabala ako se ponovo koristi dovoljno dugo. Karbon trast procenjuje da je ugljenični otisak plastičnih jelki oko sedam do 20 puta veći nego onaj kod drveta, u zavisnosti od niza faktora kao što su da li je pravo drvo otišlo na deponiju ili koliko su ljudi putovali da ga pokupe. Ako imate veštačko drvo, ključ je da ga ponovo koristite što više godina, kaže Kazar.

- Potrebno je mnogo truda da se ta stabla naprave i da se prenesu u Veliku Britaniju. I u ovom trenutku prilično ih je teško reciklirati, jer su prilično komplikovana - kaže Kazer.

Čak i ako jelka nije znatno šteta za životnu sredinu i možda čak ima neke ekološke koristi od nje, i dalje se može popraviti odnos ljudi prema njima i način na koji ih koriste.

Možemo da smanjimo ili eliminišemo đubriva i pesticide koji se koriste za njihovo uzgajanje (uključujući prihvatanje „čudnijih“ stabala), možemo pokušati da ih uzgajamo u blizini gradova, na mestima gde su alternativne mogućnosti za korišćenje zemljišta lošije, i razmisliti o upotrebi drveća uzgajanog u saksiji umesto posečenog drveća, koje bismo, uz to, mogli da koristimo godinama.

Možemo dati prioritet kupovini lokalnog drveća kako bismo smanjili emisiju izduvnih gasova izazvanih transportom i možemo da ne bacamo jelke na deponiju.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi