Da li će internet kakav poznajemo prestati da postoji? Sprema se odluka koja bi drastično mogla da izmeni onlajn prostor

Internet bi uskoro mogao da doživi drastičnu promenu, a naročito društvene mreže, čije je regulisanje tema svetskih političara već godinama. 

Jujtjub bi mogao da prestaje da daje predloge za dalje gledanje i slušanje, Instagram bi mogao da prestane da uklanja dezinformacije, a Tiktok da ukloni svoju karticu za preporuke „Za vas" i ne prikazuje nove snimke sve dok ih moderatori sadržaja ne odobre.

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih država otvorio je ove sedmice vrata za drastično drugačiji način razmišljanja o društvenim mrežama i internetu uopšte.

Sud je spreman da obavi tri saslušanja o pravnoj zaštiti koju su kompanije društvenih mreža koristile da bi postale giganti u industriji i o slobodni koju kompanije sada imaju u pogledu onlajn govora, zabave i informacija.

Njegove odluke mogle bi da postanu početak nove stvarnosti na internetu, one u kojoj su platforme mnogo opreznije u vezi sa sadržajem koji odluče da proslede milijardama ljudi svakog dana. Alternativno, sud bi takođe mogao da stvori situaciju u kojoj tehnološke kompanije imaju malo moći da upravljaju onim što korisnici objavljuju, čime bi se vratile nekoliko godina unazad u pokušajima da iskorene dezinformacije, zlostavljanja i govora mržnje.

To bi moglo da učini delove interneta neprepoznatljivim, jer određeni glasovi postaju glasniji ili tiši, a informacije se šire na različite načine.

Profimedia

- Ključ budućnosti interneta je u mogućnosti uspostavljanja ravnoteže između očuvanja te participativne prirode i povećanja pristupa pravim informacijama - rekla je Robin Kaplan, viši istraživač u „Data & Society", neprofitnoj organizaciji koja proučava internet.

Pitanja kojima će se baviti Vrhovni sud SAD

Problem u jednom slučaju za koji je sud pristao na saslušanje jesu „ciljane preporuke“, sugestije koje platforme daju kako bi ljudi nastavili da skroluju, prevlače i gledaju. Tehnološke kompanije obično ne mogu da se tuže samo zato što su ljudima dozvoljavale da objavljuju problematičan sadržaj, ali u narednim mesecima sud će razmotriti da li se taj imunitet proširuje na objave koje same kompanije preporučuju.

Drugi slučaj, koji uključuje Tviter, postavlja pitanje koliko agresivne tehnološke kompanije moraju da budu u sprečavanju terorista da koriste njihove usluge, a treći slučaj koji tek treba da bude prihvaćen kao predmet, mogao bi da se usredsredi na državne zakone u Teksasu i na Floridi koji sprečavaju tehnološke kompanije da uklanjaju velike delove materijala.

Odluka Vrhovnog suda da se pozabavi slučajem „ciljanih preporuka“ odjeknula je kao bomba u tehnološkoj industriji u ponedeljak jer nikada nije u potpunosti razmotreno pitanje kada kompanije mogu biti tužene za materijal koji drugi objavljuju na onlajn servisima.

Niži sudovi su u više navrata utvrdili da kompanije imaju imunitet u skoro svim slučajevima zbog saveznog zakona iz 1996. godine, člana 230 Zakona o pristojnosti u komunikaciji.

Profimedia

Slučaj preporuka uključuje video-snimke na Jutjubu o terorističkoj grupi Islamska država, ali ishod bi mogao da utiče na širok spektar tehnoloških kompanija u zavisnosti od toga kako sud presudi kasnije ove ili sledeće godine.

- Oni će ovaj slučaj videti kao potencijalnu egzistencijalnu pretnju - rekao je Rajan Kalo, profesor prava sa Univerziteta u Vašingtonu.

Ako tehnološke kompanije izgube imunitet na preporučene postove, firme koje se oslanjaju na neprovereni korisnički generisani sadržaj kao što su Instagram i Tiktok možda će morati da preispitajunačin na koji povezuju ljude sa sadržajem.

- U najmanju ruku, moraće da budu mnogo, mnogo pažljiviji kad je u pitanju ono što puštaju na svojoj platformi ili mnogo pažljiviji kad je u pitanju sadržaj koji njihove platforme predlažu ljudima - rekao je Kalo.

Dva slučaja kojima je Vrhovni sud pristao da se bavi i treći, koji je verovatno na putu, predstavljaju test pravne i političke moći tehnološke industrije, koja se u Vašingtonu suočila sa pojačanim nadzorom zakonodavaca i regulatora, ali se uglavnom borila protiv velikih pretnji zahvaljujući svom značajnom profitu i uticaju.

Drugim rečima, sud može obuzdati tehnološke kompanije na način na koji Kongres nije uspeo.

Pixabay

- Ovo bi moglo da izvrši veći pritisak na platforme da budu transparetniji sa korisnicima kada je u pitanju funkcionisanje sistema preporuka, kao i da im daju veću kontrolu nad njim - rekla je Brendi Noneke, koja istražuje tehnološke kompanije kao osnivački direktor Laboratorije za politiku CITRIS na Univerzitetu u Kaliforniji.

- Ovo su uglavnom neprovereni medijski sistemi koji ljudima pružaju sadržaj na načine koje vi i ja ne razumemo - rekla je ona.

Odluka Vrhovnog suda o ciljanim preporukama neće nužno uticati na onlajn usluge koje daju preporuke a ne dozvoljavaju da korisnik generiše sadržaj, kao što su Netfliks ili Spotifaj.

Imunitet koji su dali niži sudovi u skladu sa članom 230 omogućio je čitavoj generaciji internet kompanija, od sajtova za pregled kao što su Jelp i Glasdor, preko veb-sajtova sa vestima koje dozvoljavaju komentare korisnika, do kompanija društvenih medija, da dozvole ljudima da manje ili više slobodno objavljuju sadržaj. Kompanije mogu da ostave ili uklone pojedinačne objave uglavnom bez straha od tužbi zbog klevete ili povrede privatnosti.

Najmanji bi izgubili najviše

Džef Kosef, autor knjige o članu 230, „Dvadeset i šest reči koje su stvorile internet“, rekao je da je ishod slučaja Vrhovnog suda nemoguće predvideti, ali da manje kompanije sa manje resursa mogu da izgube najviše.

Pixabay

- Ako bi se delokrug člana 230 znatno suzio, mislim da biste videli da se manje platforme više preispituju da li žele da preuzmu rizik dozvoljavanja korisničkog sadržaja - rekao je on.

- Ako ste lokalni sajt za vesti koji dozvoljava komentare na svoje priče, a možda čak nemate ni osiguranje od klevete, dvaput ćete razmisliti o tome da li da dozvolite komentare - rekao je on.

Ideja da se tehnološkim kompanijama oduzme imunitet za „algoritamsko pojačanje“ poteže se godinama. Rodžer Maknami, kapitalista i bivši investitor u Fejsbuk, predložio je to 2020. Dva člana Kongresa unela su tu ideju u zakonodavstvo iste godine.

Kada sud bude obavljao saslušanja, radiće to u kontekstu daleko drugačijeg interneta u odnosu na onaj koji je postojao 1996. Tada je relativno mali broj ljudi koji su koristili internet često to činio preko dial-up modema, i bilo je malo mehanizama za preporuke na veb-sajtovima.

Tehnološke kompanije su takođe bile u povoju. Sada su američke tehnološke kompanije među najvrednijim korporacijama na planeti.

Pixabay

- U današnjem svetu internet će biti sasvim u redu i više mu nije potrebna ova zaštita - rekla je Meri Grau Liri, profesorka prava na Katoličkom univerzitetu Amerike.

Liri je istakla da bi Vrhovni sud trebalo da razmotri širi kontekst Zakona o pristojnosti u komunikaciji, koji takođe uključuje odredbe protiv opscenosti osmišljene da zaštite decu od pornografije.

- Kako industrije rastu i postaju sve moćnije, a mi postajemo sve svesniji obima štete koju mogu da naprave, sve je veća potreba za regulacijom - naglasila je ona.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi