Razularena strana interneta: Onlajn ekstremizam cveta jer se kontrola sadržaja ne primenjuje isto na EU, SAD i ostatak sveta

Terorističke organizacije kao što je Hezbolah imaju svoj prostor na internetu, gde objavljuju propagandne tekstove kao da su novinska agencija, dok se više od dva miliona Iračana pridružilo gupama na Fejsbuku u kojima se oružje prodaje i kupuje bez ikakve provere.

Društvene mreže na arapskom jeziku svojevrsni su Divlji zapad, jer je moderiranje sadržaja minimalno, pa su džihadisti skoro potpuno slobodni da razvijaju svoju mržnju onlajn i neometano stiču sve veći broj pristalica.

Fejsbuk, Tviter i druge platforme pokušavali su da suzbiju širenje dezinformacija, naročito se potrudivši da od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini nijedna činjenica koja govori u korist Rusije ne završi na društvenim mrežama, plašeći se da materijal ne izazove političke podele i direktnu netrpeljivost širom Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.

Ali takve provere i naknadna primena pravila ovih kompanija često su izostajali kada su u pitanju korisnici koji na društvenim mrežama upotrebljvaju arapski jezik, ustanovljeno je analizom "Digital bridža", transatlantskog tehnološkog biltena "Politika".

Neuspeh tehnoloških giganata da u dovoljnoj meri prate šta se dešava na arapskom, jednom od jezika koji se po broju govornika onlajn najbrže širi na društvenim medijima, i kojim govori 350 miliona ljudi širom sveta, naglašava nesklad u načinu na koji ove kompanije pokušavaju da suzbiju "štetni sadržaj" na Zapadu, dok i dalje ne čine dovoljno da kontrolišu sličan materijal u državama kao što su Sirija, Avganistan i Irak.

Profimedia

Mnoge od ovih zemalja su i dalje zatvorene zbog sektaških stavova, što stvara tenzije i pojačava mržnju na mrežama koja lako može da se prelije u nasilje van mreža.

Za analitičare dezinformacija, grupe za kampanje i neke političare u EU, to se čini kao sistem na dva nivoa, gde se jedan skup pravila primenjuje na Evropu i SAD, a drugi na ostatak sveta.

- Grupe ne moraju da kriju šta rade jer je moderacija tako puna rupa - rekao je Mustafa Ajad, izvršni direktor za Afriku, Bliski istok i Aziju u Institutu za strateški dijalog, istraživačkom centru koji prati onlajn ekstremizam.

Ajad je otkrio da postoji velika količina štetnog sadržaja na arapskom jeziku i da su dezinformacije koje podržava država i dalje široko rasprostranjene na internetu.

- To je tako frustrirajuće. Kompanije društvenih mreža sprovele su istrage oko izbora u SAD, iako su kasnile u tome. Ne čini se da to tako ažurno rade na Bliskom istoku, proaktivno ili reaktivno - dodao je on.

Reagujući na to, Meta, matična kompanija Fejsbuka i Instagrama, priznala je da i dalje ima dosta posla u borbi protiv mržnje na arapskom na internetu, ali je saopštila da je povećala broj regionalnih stručnjaka i da je u protekle dve godine pripremila druga ulaganja kako bi ograničila neprikladan sadržaj.

Profimedia

Tviter je saopštio da terorističkim organizacijama i nasilnim ekstremistima nije mesto na njegovoj platformi i da kompanija takođe ulaže i radi sa drugim društvenim mrežama u borbi protiv širenja sadržaja mržnje.

Onlajn bezakonje u ratom razorenim zemljama

Kada je Frensis Hogen, uzbunjivačica i bivša zaposlena u Fejsbuku, otkrila gomilu internih dokumenata kompanije, to je dalo sumornu sliku o tome kako kompanija kontroliše sadržaj na arapskom jeziku.

Meta je tvrdila da ima mnogo neotkrivenih sadržaja na koje treba da proširi moderiranje, ali u memorandumu na Fejsbuku krajem 2020. godine inženjeri su priznali da je 60 odsto sadržaja na arapskom jeziku na platformi ostalo neprimećeno, a da je u njenom lokalnom timu za moderiranje sadržaja „prikaz stanja u Iraku bio skoro nepostojeći“.

Ti problemi nisu nestali.

U četiri Fejsbuk grupe fokusirane na Irak, koje prati više od dva miliona ljudi, korisnici kupuju i prodaju oružje direktno kršeći Metine uslove korišćenja, navodi se u Ajadovoj analizi.

AP Photo/Octav Ganea, Mediafax

Prema pravilima kompanije, privatni korisnici ne mogu da prodaju vatreno oružje na mreži, a tvrdi se da će takve objave biti uklonjene čim Meta sazna za njih.

Nakon ponovljenih masovnih pucnjava u Sjedinjenim Američkim Državama, kompanija je obuzdala ove vrste aktivnosti na svom domaćem tržištu, ali u Iraku takve kupovine na Fejsbuku ostaju uobičajene.

Neke od ovih iračkih grupa imaju nazive poput „Vaše oružje je vaš prestiž“ i kategorički navode da ljudi ne bi trebalo da koriste grupe za prodaju oružja, ali u brojnim komentarima o ovim grupama otkriveno je da ljudi rutinski objavljuju oglase za oružje kao što su AK-47, pištolji, granate i drugo oružje, u zemlji koju još uvek muči sektaški sukob između sunitskih i šiitskih milicija.

Prošlog meseca, na primer, dva profesora u iračkoj autonomnoj kurdskoj oblasti ubijena su nakon što je nezadovoljni bivši student kupio oružje na Fejsbuku.

Kada je Meta obaveštena o ovome, uklonila je dve od četiri grupe koje je pregledao Ajad.

AP Photo/Alex Brandon

Prema rečima Hogenove, delovi giganta društvenog umrežavanja van engleskog govornog područja nisu privukli isti nivo pažnje u poređenju sa načinom na koji se sadržaj moderira u SAD, što je stotine miliona ljudi ostavilo podložnim onlajn napadima, govoru mržnje i drugim oblicima nasilja na mestima na kojima Meta trenutno dominira kada je reč o onlajn iskustvu ljudi.

- Fejsbuk na engleskom u Sjedinjenim Državama suštinski je drugačiji proizvod od onog koji je dostupan u svakoj drugoj zemlji na svetu - rekla je ona na pitanje koliko se drugačije primenjuju pravila sadržaja platforme na globalnom nivou u poređenju sa onim u SAD.

- Fejsbuk je došao do najkrhkijih delova sveta i postao sinonim za internet - zaključila je ona, ukazujući na to da je zbog toga još važnije da se sadržaj koji će se naći na njemu shvati ozbiljno i reguliše dok je vreme.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi